Шта је Црква?

Црква је Богом установљена заједница људи који су сједињени вером, законом Божијом, свештенством и Светим Тајнама.

О саставу Христове Цркве:

Небески становници и верни на земљи чине једну Цркву:

„За остварење пуноће времена, да се све састави у Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему“ (Еф. 1:10).

Христос је глава и небеске и земаљске Цркве:

„Изнад свакога началства, и власти, и силе, и господства, и изнад свакога имена што се може назвати, не само у овоме вијеку, него и у будућем; и све покори под ноге његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви “ (Еф. 1:21-22).

Црква је Тело Христово:

„И све покори под ноге његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви, Која је тијело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему “ (Еф. 1:22-23).

Црква се састоји из много чланова:

„Јер као што је тијело једно и има удове многе, а сви удови једнога тијела, иако су многи, једно су тијело, тако и Христос ... Јер и тијело није један уд него многи “ (1 Кор. 12:12 ,14).

Чланови Цркве се састоје из:

а) из пастира, учитеља : „ И Он даде једне као апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као пастире и учитеље “ (Еф. 4:11). „ И ове постави Бог у Цркви: прво апостоле, Друго пророке, треће учитеље, затим чудотворце, онда дарове исцјељивања, помагања, управљања, различитих језика “ (1 Кор. 12:28).

б) пастве и народа (мирјана) : „ Јер ако благосиљаш духом, како ће онај који заузима мјесто обичног вјерника рећи амин на твоје благодарење, кад не зна шта говориш? “ (1 Кор. 14:16).

Пастири пасу поверено им стадо оваца Христових:

„Пазите, дакле, на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави за епископе да напасате Цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом “ (Дела ап. 20:28).

Пастири имају власт да уче и проповедају:

„Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа, у чећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин “ (Мт. 28:19-20).

„И рече им: Идите по свему свијету и проповиједајте јеванђеље сваком створењу“ (Мк. 16:15).

„Проповиједај ријеч, настој у вријеме и невријеме, покарај, запријети, утјеши, са сваком стрпљивошћу и поуком“ (2 Тим. 4:2).

„Ово заповиједај и учи“ (1 Тим. 4:11):

Јавно осуде људе који греше:

„Оне који гријеше покарај пред свима, да и остали имају страх“ (1 Тим. 5:10).

„Проповиједај ријеч, настој у вријеме и невријеме, покарај, запријети, утјеши, са сваком стрпљивошћу и поуком“ (2 Тим. 4:2).

Пастири врше (служе) Тајне:

„Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа“ (Мт. 28:19).

„И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Дух Свети! Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су “ (Јн. 20:22-23).

„И узевши хљеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен “ (Лк. 22:19).

„Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње “ (Јак. 5:14).

„Тако да нас људи сматрају као слуге Христове и управитеље тајни Божијих “ (1 Кор. 4:1).

Пастири воде Цркву ка савршенству:

„И Он даде једне као апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као пастире и учитеље, з а усавршавање светих у дјелу служења. за сазидање тијела Христова; д ок не достигнемо сви у јединство вјере и познања Сина Божијсга, у човјека савршена, у мјеру раста пуноће Христове “ (Еф. 4:11-13).

Брину се о чистоти учења:

„Као образац здраве науке имај оно што си чуо од мене у вјери и љубави у Христу Исусу “ (2 Тим. 1:13).

„Да не будемо више мала дјеца, коју љуља и заноси сваки вјетар учења, обманом људском, и лукавством ради довођења у заблуду “ (Еф. 4:14).

Паства треба да уважава пастире:

„Молимо вас пак, браћо, одајите признање онима који се труде међу вама, и вашим претпостављеним у Господу, и онима који вас поучавају, и да их поштујете веома много са љубављу због дјела њиховога “ (1 Сол. 5:12-13).

Паства је дужна да се повинује пастирима:

„Тако и ви млађи покоравајте се старјешинама, а сви, покоравајући се једни другима, пригрлите смиреноумље, јер се Бог гордима противи а смиренима даје благодат “ (1 Пет. 5:5).

„Слушајте старјешине своје и повинујте им се, јер они бдију над душама вашим, пошто ће одговарати за њих, да би то с радошћу чинили а не са уздисањем, јер вам ово не би било од користи “ (Јевр. 13:17).

Сваки члан је дужан да остане у сопственом звању:

„Сваки, браћо, у чему је призван у ономе нека остане пред Богом “ (1 Кор. 7:24).

„А сада, Бог постави удове у тијелу, сваки поједини од њих како хтједе “ (1 Кор. 12:18).

Обични хришћани (мирјани) не могу себи присвајати право учитељства и проповеди:

„Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? Јесу ли сви чудотворци? Имају ли сви дарове исцјељивања? Говоре ли сви језике? Да ли сви тумаче?” (1 Кор. 12:29-30).

„А како ће проповиједати ако не буду послани? Као што је написано: Како су красне ноге оних који благовијесте мир, који благовијесте добро! “ (Рим. 10:15).

„Браћо моја, не будите многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени “ (Јак. 3:1).

„А ви се не зовите учитељи; јер је у вас један Учитељ, Христос, а ви сте сви браћа “ (Мт. 23:8):

Мирјани не могу вршити (служити) Тајне:

„И нико сам себи не присваја ту част, него призван од Бога, као и Арон. Тако и Христос не даде сам себи славу да буде првосвештеник, него Онај који му рече: Син мој јеси ти, ја те данас родих “ (Јевр. 5:4-5).

Људи који одбацују пастире и Тајне не чине Цркву – Тело Христово. Њихове заједнице нису здраво, већ унакажено тело: без очију, руку, тј. без пастира и учитеља. Самовољно узевши на себе право учитељства, проповедања и вршења неких Тајни, они краду оно што им није даровано и постају налик Кореју, Датану и Авирону (4 Мојс. 16:6-33; Јуд. 1:11).

врх стране