 |
 |
Под Светим Предањем подразумева се када истински верни људи који поштују Бога речју и примером предају један другом, преци потомцима, учење Вере, Закон Божији, Тајне и свештене обреде. Од Адама до Мојсеја Светог Писма није било; људи су се спасавали само Предањем: например, Сит, Авраам и други. У књигама Старог Завета није све записано. Многе књиге су изгубљене: „И постави Левите у дому Господњем с кимвалима и псалтирима и гуслама, како беше заповедио Давид и Гад виделац царев и Натан пророк; јер од Господа беше заповест преко пророка Његових“ (2 Дн. 29:25) „А дела цара Давида прва и последња ено су записана у књизи Самуила видеоца и у књизи Натана пророка и у књизи Гада видеоца, са свим царовањем његовим и силом његовом и с временима која прођоше преко њега и Израиља и свих царевина земаљских “ (1 Дн. 29:29-30). „Али и за ове пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: Гле, иде Господ са хиљадама хиљада светих својих “ (Јуд. 1:14) Пророчке књиге Натана и Гада, као и њихови историјски записи нису сачувани; пророштво Еноха нигде није записано, зато је апостол Јуда и могао знати о њему само из Предања. Сам Господ је учио да се обраћамо Предању: „Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти“ (5 Мојс. 32:7) „Не удаљавај се од прича стараца, јер су и они научили од очева својих, и ти ћеш научити од њих расуђивању и – како у случају потребе дати одговор.“ (Сир. 8:11-12) Исус Христос није писао никакве књиге, већ је усмено учио народ и ученике. Апостоли су усмено проповедали: (Дела ап. 2:14-44) - Пример. Проповед Апостола Петра у дан Педесетнице. (Дела ап. 10:34-44) - његова проповед у дому Корнилија (Дела ап. 17:17-31) - проповед апостола Павла у Атини Посланице апостола представљају само кратка напомињања усмене проповеди коју су верни чули раније: „По Силуану, вјерном брату, као што мислим, написах вам ово мало, да посавјетујем и посвједочим да је то истинита благодат Божија, у којој ви стојите.“ (1 Пет. 5:12) „Из тога разлога ти напомињем да разгоријеваш благодатни дар Божији који је у теби кроз полагање руку мојих.“ (2 Тим. 1:6) „Зар не памтите да сам вам ово казивао још кад сам био код вас?“ (2 Сол. 2:5) У Еванђељима и посланицима много тога није записано од стране Апостола: „А и многа друга знамења учини Исус пред ученицима својим, која нису записана у књизи овој.“ (Јн. 20:30) „А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане књиге.“ (Јн. 21:25) „Зато те оставих на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш по свима градовима старјешине, као што ти ја заповједих“ (Тит. 1:5) – није записано у посланици када и шта је заповедао Титу апостол Павле. Апостоли нису радо писали вернима, већ су више волели да их усмено уче: „Много имадох да пишем, али нећу мастилом и пером да ти пишем; Него се надам да ћу те ускоро видјети и усмено ћемо говорити “ (3 Јн. 1:13-14) „Убудуће да ми нико не ствара тешкоће, јер ја ране Господа Исуса на тијелу својему носим“ (Гал. 6:17) Предање је неопходно за тачно разликовање истинских светих књига од лажних: „Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, к ао што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Ријечи (Логоса), н амислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле, д а познаш темељ оних ријечи којима си научен “ (Лк. 1:1-4) „Али вас молимо, браћо, у погледу доласка Господа нашега Исуса Христа и нашега сабрања у Њему. Не дајте се лако поколебати умом, нити уплашити, ни духом, ни ријечју, ни посланицом тобоже нашом као да је већ настао Дан Христов .“ (2 Сол. 2:1-2) Предање је неопходно за правилно разумевање Светог Писма: (Мт. 1:1-19) – без Предања нам је несхватљив родослов Исуса Христа. „Зар не памтите да сам вам ово казивао још кад сам био код вас? И сад знате шта га задржава да се не јави до у своје вријеме. Јер тајна безакоња већ дјејствује, само док се уклони онај који сад задржава. “ (2 Сол. 2:5-7) – шта задржава и смета антихристу да се открије у своје време апостол Павле ни у једној из својих посланица није написао; о томе је Солуњанима говорио у смено. Њих и треба питати за време доласка антихриста у предању њихове Цркве. „И када се ова посланица прочита код вас, настојте да се прочита и у Лаодикијској Цркви, а ону из Лаодикије да и ви прочитате “ (Кол. 4:16) – посланица апостола Павла Лаодикијцима није ушла у број свештених књига Новог Завета. Али нам је потребно да је читамо, јер у вези са тим постоји посебна препорука апостола. Да би испунили вољу апостола треба да се обратимо правилима Лаодикијског помесног сабора у којима је записана и предана воља онога који је писао посланицу Лаодикијцима. Без Предања не можемо знати ко је писао Еванђеља и посланице: Еванђелиста Лука говори да је много људи писало Еванђеља. Које од њих је истинито, а које лажно може се сазнати само из Предања Цркве. Ако признајемо само Свето Писмо, треба се одрећи: а) Од посланице Римљанима апостола Павла, јер Писмо говори да је она писана од стране Тертија: „Поздрављам вас у Господу и ја Тертије, који написах ову посланицу “ (Рим. 16:22) б) од свих књига Новог Завета, јер су написане по Предању, и признавале су се за Предање од стране самих апостола. Писмом су називали само старозаветне књиге: „ Тако дакле, браћо, стојте чврсто и држите предања, којима сте научени, било нашом ријечју, било посланицом “ (2 Сол. 2:15) Апостол Павле назива предањима и учење Господа Исуса Христа и проповед и посланице апостола. Предањима су се верни учили на два начина – усмено и писмено. Сагласно апостолу, и једно и друго средство треба чувати. Многи протестанти нарушавају ту заповест и зато треба да признају и верују само Старом Завету, јер се Писмом, како је већ речено, називају само Старозаветне књиге: „ И почевши од Мојсеја и од свију Пророка разјасни им што је у свим Писмима о њему писано “ (Лк. 24:27) Апостол Павле хвали оне који признају и држе се Предања: „Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите, и држите предања као што вам предадох “ (1 Кор. 11:2) Људе који не признају предања назвао је неуреднима и заповедио да се удаљујемо од њих: „Заповиједамо вам пак, браћо, у име Господа нашега Исуса Христа, да се клоните од свакога брата који живи неуредно, а не по предању које примише од нас “ (2 Сол. 3:6 Предање примљено од Апостола чува се: а) у символима Цркви. б) у правилима Светих Апостола, Васељенских и Помесних Сабора. в) у Светим Тајнама. г) у чину Литургије и историји Цркве. д) у делима Светих Отаца и учитеља Цркве. е) у Богослужбеном поретку и уставу. Предање се никада не може нарушити или искривити: „А ко ли се задржим, да знаш како се треба владати у дому Божијему, који је Црква Бога живога, стуб и тврђава истине “ (1 Тим. 3:15) „И ја ћу умолити Оца , и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавијек “ (Јн. 14:16) „А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће вам оно што долази “ (Јн. 16:13) Предање нису само одређене речи, већ сам живот са Христом у Духу Светом, тј. у Тајнама: „Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад бјеше предан ...“ (1 Кор. 11:23) Апостоли су дали директну заповест да се чувају и држе предања: „Тако дакле, браћо, стојте чврсто и држите предања, којима сте научени, било нашом ријечју, било посланицом “ (2 Сол. 2:15) „О Тимотеје, сачувај повјерен ти залог, клонећи се поганих и празних разговора и спорова лажно названога знања “ (1 Тим. 6:20) Дакле, по речима Апостола Павла, ко одбацује Свето Предање, упао је у погане и празне разговоре и има лажно, а не истинско, знање. Одбацујући Предање Христове Цркве, протестанти се позивају на (Мт. 15:1-9), (Мк. 7:5-13) где се говори о предању старих. Међутим, под тим предањем се подразумевају одлуке фарисеја и књижевника. Њихова предања су противречила речи Божијој и Његовим заповестима (Мк. 7:3-4; Мт. 23:23; Мк. 3:2; Јн. 18:28 – например, вршење добрих дела у суботу). Протестанти такође воле да наводе: „ Ја свједочим свакоме који слуша ријечи пророштва књиге ове: ако ко дометне овоме, Бог ће на њега наметнути муке написане у књизи овој; и ако ко одузме од ријечи књиге пророштва овога, Бог ће одузети његов дио од Дрвета живота, и од Града светога, што је написано у књизи овој .“ (Отк. 22:18-19). Ако се сложимо са њима, онда се треба одрећи целе Библије и признати само Откровење, јер признањем других књига ми додајемо Откровењу сувишне речи. Смисао ових речи у Откровењу је да је то пророштво немогуће изменити – што Православна Црква и не ради. Предање Православне Цркве је иста та реч Божија, и зато не може противречити Светом Писму. Неповређено Предање поседује цела Црква и само на основу њега се једнако схвата и тумачи Писмо. На тај начин Предање је неопходно, од стране Васељенске Цркве признато, правило за истинито разумевање Светог Писма. Протестанти су одбацили ово правило и зато ни међу њима нема сагласности – свако тумачи и схватања реч Божију по своме. Одатле, раздори, расправе и поделе. А где нема јединства и сагласја, нема ни Цркве (1 Кор. 1,10:12-25). Дакле, немајући Свето Предање, протестанти не знају:
|
