Светитељи и људи који живе на земљи чине једну Цркву Христову:

„Да се све састави у Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему“ (Еф. 1:10) „И све покори под ноге његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви, Која је тијело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему “ . (Еф. 1:22-23)

Црква има много чланова:

„Јер као што је тијело једно и има удове многе, а сви удови једнога тијела, иако су многи, једно су тијело, тако и Христос.“ (1 Кор. 12:12)

Чланови земаљске Цркве се налазе у општењу са члановима небеске Цркве:

„Него сте приступили Гори Сионској и Граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, миријадама анђела, с вечаном сабору и Цркви првородних, записаних на небесима, и Богу Судији свију, и духовима савршених праведника. И Исусу, Посреднику Новог Завјета, и крви очишћења, која боље говори неголи Авељева. “ (Јевр. 12:22-24)

Дакле земаљска Црква се у својим молитвама сједињује са Анђелима, свечаним сабором, првороднима и душама праведника и заједно са њим a узнос i своје молитве Судији свих, Богу.

Смрт не може ометати општење чланова небеске и земаљске Цркве јер за хришћане смрт не постоји. Постоји само прелазак из једне Цркве у другу .

„А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи“ (Лк.20:38), „Јер ако живимо, Господу живимо; ако ли умиремо, Господу умиремо. Дакле, и кад живимо и кад умиремо, Господњи смо.“ (Рим. 14:8)

Свети се моле Богу за нас из љубави:

„Да не буде раздора у тијелу него да се удови подједнако брину један за другога. И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови. “ (1 Кор. 12:25-26)

„А који се удостојише добити онај вијек и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају; Јер више не могу умријети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења. “ (Лк. 20:35-36)

„Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, н и висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем “ . (Рим. 8:38-39)

По дужности:

„Дужни смо пак ми јаки слабости слабих носити, и не себи угађати. Сваки од нас нека угађа ближњему на добро ради напретка “ (Рим. 15:1-2)

Свети нас воле:

„Али опрости им грех: Ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје, коју си написао “ (2 Мојс. 32:32)

„Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка; Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју, сроднике моје по тијелу “ (Рим. 9:2-3)

„Браћо, жеља је срца мога и молитва Богу за Израиљ да се спасе “ (Рим. 10:1)

Чак се и умрли грешници брину о својој живој браћи:

„Тада рече: Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мојега; Јер имам петорицу браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења “ (Лк. 16:27-28)

„И рекоше синови Израиљеви Самуилу: Не престај вапити за нас ка Господу Богу нашем, еда би нас избавио из руку филистејских. Тада Самуило узе једно јагње одојче, и принесе га свега Господу на жртву паљеницу; и вапи Самуило ка Господу за Израиља, и услиши га Господ “ (1 Сам. 7:8-9)

„И Аврам се помоли Богу, и исцели Бог Авимелеха и жену његову и слушкиње његове, те рађаху“ (1 Мојс. 20:17)

„Љубљени, молим се да у свему добро напредујеш, и здрав да будеш, као што ти добро напредује душа.“ (3 Јн. 1:2)

Свети се моле и након смрти:

„А беше његова визија оваква: (Виде) Онију, бившег првосвештеника, човека благог и доброг, достојног поштовања при сусрету, кротког у понашању, и у говору наступајућег долично, који je од младости научно све што је својствено врлини; њега (виде), како са испруженим (к небу) рукама моли за сву заједницу Јудеја. Потом се, такође, појави човек, који се одликоваше седином и славом, а око њега беше нека чудесна и величанствена превасходност. И говораше Онија и рече: "Овај братољубац, који се много моли за народ и за Свети Град, јесте Јеремија, Божији Пророк".“ (2 Мак. 15:12-14)

„И кад отвори пети печат, видјех под жртвеником душе закланих за ријеч Божију и за свједочанство Јагњетово које имаху. И повикаше гласом силним говорећи: Докле ћеш, Господару Свети и Истинити, одлагати да судиш и осветиш крв нашу на онима што живе на земљи? И свакоме од њих даде се хаљина бијела, и речено им би да почину још мало времена, докле се напуни и број сатрудника њихових и браће њихове, који има да буду побијени као и они. “ (Отк. 6:9-11)

„И други анђео дође, и стаде пред жртвеником држећи кадионицу златну, и бијаше му дано много тамјана да принесе са молитвама свих светих на златни жртвеник пред пријестолом. И узнесе се дим од тамјана са молитвама светих из руке анђелове пред Бога. “ (Отк. 8:3-49

„И кад узе књигу, четири жива бића и двадесет и четири старјешине падоше пред Јагњетом; сваки је имао гусле, и златне чаше пуне тамјана, а то су молитве светих.“ (Отк. 5:8)

Смрт само приближава Свете Богу:

„Стога се свагда уздамо и знамо да док боравимо у тијелу, удаљени смо од Господа; Јер вјером ходимо а не гледањем; И постајемо смјели и више волимо отићи из тијела и настанити се код Господа “ (2 Кор. 5:6-8)

Свети сматрају својим грехом да се не моле за нас:

„А мени не дао Бог да згрешим Господу и престанем молити се за вас; него ћу вас упућивати на пут добар и прав “ (1 Сам. 12:23)

Господ често не испуњава наше молитве због грехова наших:

„Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви “ (Ис. 1:15)

То се догађа јер се молимо без вере и усрдности:

„Двоједушан човјек непостојан је у свима путевима својим “ (Јак. 1:8)

Не знамо за шта да молимо Бога, понекада молимо за богатство, славу, желимо зла ближњем:

„А такође нам и Дух помаже у нашим немоћима: јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух се моли за нас уздисајима неизрецивим.“ (Рим. 8:26)

Молитве Светих Господ чује и испуњава:

„Јер очи Господње обраћене су на праведнике, и уши његове на молитву њихову; а лице Господње против оних који чине зло.“ (1 Пет. 3:12)

Ради мало праведника Господ штеди и читав народ:

„Авраам рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет“ (1 Мојс. 18:32)

„Јер похита муж непорочан да их одбрани донијевши самог служења оружје - молитву и тамјана умилостивљење; одуприје се гњеву и заустави невољу показавши да је Твој слуга“ (Прем Сол. 18:21)

Молитва Светих је моћна пред Богом:

„Исповиједајте пак једни другима сагрјешења, и молите се Богу једни за друге, да оздравите. Много је моћна усрдна молитва праведника. Илија бјеше човјек исто као и ми, и молитвом помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест мјесеци. И опет се помоли, и небо даде кишу, и земља изнесе род свој. “ (Јак. 5:16-18)

„И нађе тамо једнога човјека по имену Енеја, који већ осам година лежаше на одру, јер бјеше узет. И рече му Петар: Енеје, исцјељује те Исус Христос; устани и простри сам себи! И одмах устаде “ (Дела Ап. 9:33 -34)

„Тако да су на улице износили болеснике и полагали на постељама и носилима, да би кад прође Петар бар сјенка његова осјенила кога од њих. А стицаше се и мноштво народа из околних градова у Јерусалим доносећи болесне и од нечистих духова мучене, и сви се исцјељиваху. “ (Дела Ап. 5: 15-16)

Молитва Светих је јака вером:

„А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: Ако имате вјеру и не посумњате, учинићете не само оно што се зби са смоквом, него и гори овој ако речете: дигни се и баци се у море, догодиће се. И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете. “ (Мт. 21:21-22)

„И дозвавши својих дванаест ученика, даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцјељују од сваке болести и сваке немоћи “ (Мт. 10:1)

„Који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други пак бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење“ (Јевр. 11:33-35)

Обиљем благодати:

„И Бог чињаше необична чудеса рукама Павловим, т ако да су убрусе знојаве од тијела његова или појасеве носили на болеснике и они се исцјељиваху од болести, и зли духови излажаху из њих“ (Дела ап. 19:11-12)

Свети су блиски Богу, они су Његови пријатељи:

„Ви сте пријатељи моји ако творите што вам ја заповиједам”. (Јн. 15:14)

Сам Господ је учио обраћању молитви и заступништву Светих:

„А сада врати човеку жену његову, јер је пророк, и молиће се за те, те ћеш остати жив. Ако ли не вратиш, знај да ћеш умрети ти и сви твоји “ (1 Мојс. 20:7)

„Зато сада узмите седам телаца и седам овнова, и идите к слузи мом Јову и принесите жртве паљенице за се, и слуга мој Јов нека се помоли за вас, јер ћу доиста погледати на њ да не учиним с вама по вашој лудости, јер не говористе о мени право као слуга мој Јов. И тако отиде Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, и учинише како им заповеди Господ. И погледа Господ на Јова “ (Јов. 42:8-9)

Свете су прослављали праведници и народ:

„Семе њихово живеће вавек, и слава њихова неће нестати “ (Сир. 44:12)

„Поставићемо засједу праведнику, јер нам је неупотребљив... ми смо лажни по његовом схватању и избјегава путеве наше као нечистоту; назива блаженом кончину праведника и горди се Богом као Оцем.“ (Прем Сол. 2:12,16)

„Народ ће препричавати о њиховој мудрости, а црква ће им давати хвалу“ (Сир. 44:14)

„А рукама апостолским биваху многи знаци и чудеса у народу; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломоновом. Од осталих пак нико не смједе да им се придружи, али их народ хваљаше “ (Дела Ап. 5:12-13)

„Ето, ми називамо блаженим оне који претрпјеше. Трпљење Јова чусте и крај његов од Господа видјесте, јер је Господ многомилостив и сажаљив. “ (Јак. 5:11)

Свети су успокојени на небу и прослављени:

„Зато су пред пријестолом Божијим, и служе му дан и ноћ у храму његовом; и Онај који сједи на пријестолу обитаваће на њима. Неће више огладњети, нити ће више ожедњети; и неће их пећи сунце, нити каква жега. “ (Отк. 7:15-16)

Свете је Сам Господ прослављао за живота на земљи помоћу чуда:

„Енох угоди Господу и би узет на небо, - узор покајања за све генерације. Авраам – велики је отац многих народа, и не би равнога њему у слави “ (Сир. 44:15,19)

„И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо “ (2 Цар. 2:11)

„А знаци онима који вјерују биће ови: именом мојим изгониће демоне; говориће новим језицима; Узимаће змије у руке; ако и смртно што попију, неће им наудити; на болеснике полагаће руке, и оздрављаће“ (Мк. 16:17-18)

„И славу коју си ми дао ја сам дао њима, да буду једно као што смо ми једно. “ (Јн. 17:22)

Прославља и након смрти помоћу чуда:

„Скупа је пред Господом смрт светаца Његових “ (Пс. 116:15).

„Душе праведника су у руци Божјој, и неће их се дотаћи невоља“ (Прем Сол. 3:1).

„И за живота својега почини он чудеса, и по смрти дивна беху дела његова “ (Прем. Сир. 48:15).

Господ је кажњавао непоштовање Светих:

„Потом отиде оданде у Ветиљ; и кад иђаше путем, изиђоше мала деца из града и ругаху му се говорећи му: Ходи, ћело! Ходи, ћело! А Јелисије обазре се и видећи их прокле их именом Господњим. Тада изађоше две медведице из шуме, и растргоше четрдесет и двоје деце “ (2 Цар. 2:23-24).

Пример казне зна непоштовање пророка Илије: 2 Цар. 1:1-15

Светима су се поклањали:

„А кад с друге стране видеше синови пророчки, који беху у Јерихону, рекоше: Почину дух Илијин на Јелисију. И сретоше га и поклонише му се до земље “ (2 Цар. 2:15).

„А он заискавши свјетиљку улетје и дрхтећи паде пред Павла и Силу “ (Дела ап. 16:29).

Христос је јединствени Посредник између Бога и људи, Крвљу Својом:

„Јер један је Бог, један и посредник између Бога и људи, човјек Христос Исус “ (1 Тим. 2:5).

Молитвених посредника има много:

„А такође нам и Дух помаже у нашим немоћима: јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух се моли за нас уздисајима неизрецивим “ (Рим. 8:26).

„Уз помоћ и ваше молитве за нас, да од многих лица буде узнета за нас изобилна благодарност Богу због нашег благодатног дара “ (2 Кор.1:11).

„Не престајем благодарити за вас спомињући вас у својим молитвама “ (Еф. 1:16).

„Јер знам да ће се ово окренути на моје спасење по вашој молитви и помоћу Духа Исуса Христа“ (Фил. 1:19).

Непоштовање Светих се не може оправдати ни Старим, ни Новим Заветом. Којим Заветом се протестанти руководе у свом учењу? Праведници и народ Божији поштовао је и поклањао се Светима. Коме подражавају протестанти ругајући се угодницима Божијим?

врх стране