Шта је Крштење?

Крштење је тајна у којој верни при трократном погружењу тела у воду са призивањем Бога, Оца и Сина и Светога Духа, умире за живот телесни, греховни и рађа се од Духа Светога за живот духовни, свети.

Имена Тајне:

Крштење – Мт. 32:19

Рођење од воде и Духа – Јн. 3:5

Бања новог рођења – Тит. 3:5

Крштење у води

Погребење – Рим. 6:4

Облик смрти Христове и васкрсења – Рим. 6:5

Обећање Богу добре савести – 1 Пет. 3:21

Сила и значај Крштења:

У Тајни Крштења човек добија благодат Светога Духа, која га чисти од грехова: „А Петар им рече: Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење гријехова; и примићете дар Светога Духа“ (Дела ап. 2:38)

„Устани и крсти се, и спери гријехе своје, призвавши Име Господње“ (Дела 22:16)

Човек се обнавља и поново рађа:

„Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије“ (Јн. 3:5)

„Не за дјела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом новога рођења и обновљења Духом Светим“ (Тит. 3:5).

Умире за греховни живот и рађа се за нови:

Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу“ (Рим. 6:4).

„Или зар не знате да сви који се крстимо у Христа Исуса, у смрт његову се крстисмо?“ (Рим. 6:3)

Сједињује се са Христом:

„Јер ако постадосмо сједињени са обликом смрти његове, онда ћемо и са васкрсењем“ (Рим. 6:5).

Постаје чедо Божије, члан Тела Христовог:

„Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте ... јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу “ (Гал 3:26-28).

„Јер се и једним Духом сви ми крстисмо у једно тијело ... и сви смо једним Духом напојени “ (1 Кор. 12:13).

Христос је глава Цркве, која је Тело Његово (Еф. 1:22-23; Кол- 1:18).

Постаје наследник вечног живота:

„Не за дјела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом новога рођења и обновљења Духом Светим ... Да бисмо, оправдани његовом благодаћу, постали насљедници живота вјечнога као што се надамо “ (Еф. 3:5,7).

Улази у Царство Божије:

„... ако се ко не роди водом и Духом , не мож е ући у Царство Божије “ (Јн. 3:5).

Крштење треба да буде водом по пророштву:

„И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших и од свих гадних богова ваших. И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно “ (Јез.36:25-26).

„Опет ће се смиловати на нас; погазиће наша безакоња; бацићеш у дубине морске све грехе њихове “ (Мих. 7:19).

По прасликама:

„Ови некада бијаху непослушни кад их очекиваше Божије дуготрпљење у дане Нојеве, када се грађаше ковчег, у коме се мало, то јест, осам душа спасоше водом, к оја и нас сада спасава крштењем као испуњењем праобраза, не као прање тјелесне нечистоће, него обећање Богу добре савјести васкрсењем Исуса Христа “ (1 Пет. 3:21-22).

По примеру Исуса Христа:

„Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама “ (Пс. 74:13).

„И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и видје Духа Божијега гдје силази као голуб и долази на њега “ (Мт. 3:16).

„Овце моје слушају глас мој, и ја њих познајем, и за мном иду “ (Јн. 10:27).

По примеру апостола:

„Потом дође Исус и ученици његови у јудејску земљу, и ту борављаше с њима и крштаваше. А и Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер ондје бјеше много воде; и долажаху те се крштаваху “ (Јн. 3:22-23).

„Када, дакле, сазнаде Господ да су фарисеји чули да Исус више ученика задобија и крштава него Јован . Иако сам Исус не крштаваше него ученици његови “ (Јн. 4:1-2)

„Како пак иђаху путем, дођоше на неку воду, и рече ушкопљеник: Ево воде, шта ме спречава да се крстим? ... и сиђоше оба у воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га. А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника “ (Дела ап. 8:36-39).

Филип је крстио евнуха по заповести анђела (стих 26) и савету Светога Духа. Следи да се човек који одбацује крштење водом противи Светом Духу и ратује против Анђела Божијих као сатана (Отк. 12:7).

„Зар може ко забранити воду да се не крсте ови који примише Духа Светога као и ми? И заповједи им да се крсте у име Исуса Христа “ (Дела ап. 10:47-48).

Апостоли су сами били крштени водом:

„И сада шта оклијеваш? Устани и крсти се, и спери гријехе своје, призвавши Име Господње “ (Дела ап. 22:16).

„Или зар не знате да сви који се крстимо у Христа Исуса, у смрт његову се крстисмо? “ (Рим. 6:3) (апостол говори „сви који се крстимо“, тј. не само мирјани, већ и апостоли).

„Окупани нема потребе шта да пере осим ногу “ (Јн. 13:10). (Апостоли су били окупани крштењем водом, јер Крвљу Својом Господ још никог није окупао, јер још није страдао).

Крштење је по заповести:

„Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом , не мож е ући у Царство Божије “ (Јн. 3:5)

Сама реч КРШТЕЊЕ значи „погружавање у воду“.

Неки протестанти под водом подразумевају учење и као потврду томе позивају се на Јн. 4:14 и Јн. 7:37. међутим на тим местима се говори о ... „води живој“ под којом треба разумети благодат Светог Духа (Јн. 7:39), а не учење. Живу воду треба пити, а од просте воде је неопходно родити се.

Многи од тих заблуделих људи сматрају крштење старозаветним очишћењем. Међутим, у Старом Завету није било Крштења. „ Закон и Пророци су до Јована; од тада се Царство Божије благовијести, и сваки се труди да уђе у њега “ (Лк. 16:16; Мт. 11:12-13).

Старозаветно очишћење тицало се само оних који су оскрвнили своја тела (4 Мојс. 19; 3 Мојс. 14 и 17 глава).

Новозаветно крштење водом се тиче не тела, већ човекове душе, чистећи је од њених грехова“ (Дела ап. 2:38; 22:16; 1 Кор. 6:11).

Често се чују изјаве: „ето, Апостоли нису крстили у име Оца и Сина и Светога Духа, већ су крстили у име Исуса Христа“. Крштење у име Исуса Христа и јесте у име Оца и Сина и Светога Духа, јер Јован није крстио у име Свете Тројице. У томе је суштинска разлика између Јовановог крштења и крштења у име Исуса Христа. Јованово крштење није давало Светог Духа, а крштење у име Исуса Христа је давало на шта указује израз: од воде и Духа (Јн. 3:5) и „примите Светога Духа“ (Дела ап. 2:38). Они који исповедају наведене заблуде не могу се сматрати за хришћане јер:

1. Нису ступили у Цркву Христову кроз крштење водом.

2. Нису овце Христовог стада, јер не иду за Својим Пастирем.

3. Противе се заповести Светог Духа и боре се са анђелима. Врата спасења су затворена за њих.

Протестанти покушавају да докажу да под крштењем треба подразумевати веру, или учење, или страдање. Као оповргавање ове заблуде довољно је навести Мт. 28:19-20 где се строго разликује наука од Крштења и на Мк. 16:16 где се такође разликује вера од Крштења.

Под Крштењем се понекада подразумева страдање али не увек, као што не треба увек под „вратима“ подразумевати Христа или „квасцем“ учење фарисеја (Мт. 16:6,11; Мт. 13:33). Ако Крштење увек означава страдање онда без мучеништва нико не може да се спаси, што значи да се неће спасити они који нису пролили своју крв за Христа.

врх стране