 |
 |
Шта је Причешће? Причешће је Света Тајна у којој верни, под видом хлеба и вина, примају Само Тело и Крв Христову за живот вечни. Имена Тајне: Причешће – 1 Кор. 10:17 Заједница Тела и Крви Христове – 1 Кор. 10:16 Трпеза Господња – 1 Кор. 10:21 Вечера Господња – 1 Кор. 11:20 Ломљење хлеба – Дела ап. 2:42 Пророштва о Причешћу: „Премудрост ... стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој“ (Прич 9:1-2) „А ми проповиједамо Христа распетога ... Божију силу и Божију премудрост “ (1 Кор. 1:23-24). Праслике: „А Мелхиседек цар салимски изнесе хлеб и вино; а он беше свештеник Бога Вишњег “ (1 Мојс. 14:;18) Обећања: „Хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу ја дати за живот свијета“ (Јн. 6:51) Испуњење обећања: „И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; ј ер ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова “ (Мт. 26:26-28; МК. 14:22; Лк. 22:19-20). Заповест да се врши Тајна Причешћа: „О во чините за мој спомен “ (Лк. 22:19) „...О во чините, кад год пијете, у мој спомен “ (1 Кор. 11:25). Апостоли и верни су служили ову Тајну: „И бијаху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хљеба и у молитвама “ (Дела ап. 2:42). „А у први дан недјеље, кад се сабраше ученици да ломе хљеб “ (Дела ап. 20:7). Ова Тајна ће се служити до Другог доласка: „ Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође “ (1 Кор. 11:26). Важност и спаситељност Причешћа: Човек кроз Причешће наслеђује живот вечни: „Заиста , заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан “ (Јн. 6:53-54). Сједињује сe са Христом: „ Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему. Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живјети због мене “ (Јн. 6:56-57). Постаје учесник Христове жртве: „Гледајте Израиља по тијелу: који једу жртве нису ли заједничари жртвеника? “ (1 Кор. 10:18). „Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хљеб који ломимо није ли заједница тијела Христова? “ (1 Кор. 10:16). „Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској “ (1 Кор. 10:21). Коришћење кашичице: „ А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима “ (Ис. 6:6). Ако се Серафим из уважавања према огњу небеског жртвеника није усудио да узме угаљ руком, већ је за то употребио клешта, како се грешни човек усуђује да узме својом руком не угаљ, већ Тело Христово? Зар то неће бити вређање Христове Жртве и гажење Крви Завета? Само свештеници као заменици апостола узимају Тело Христово у руке; мирјани морају примати Тело и Крв Христову преко кашичице, као што је пророк Исаија додирнуо угаљ са небеског жртвеника од Анђела преко клешта. Многи протестанти под Телом и Крвљу Христовом подразумевају учење. Међутим, учење се нигде тако не назива. Јести Тело и пити Крв такође не значи слушати Христово учење. Зашто би се онда саблажњавали фарисеји, па и неки од ученика Господњих? (Јн. 6:66). Не. Под узимањем Тела и Крви Господ је подразумевао заиста Своје Тело и заиста Своју Крв: то је и саблазнило ученике и приморало да оду од Христа: они су одбили да верују у то. Немогуће је сложити се са протестантима да узимање Тела и Крви Христове треба схватати у духовном смислу. Довољно је навести Јн. 6:52: „ Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тијело своје да једемо? “ и Пс. 27:2: „ Ако навале на ме зликовци да поједу тело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће “, да би се видела сва бесмисленост духовног схватања. У духовном смислу јести тело и пити крв значи наносити жалости, бол човеку и ругати му се, понижавати га. Онда су они који су тукли Христа, ударали га по глави, пљували Му у лице и распели спасени јер, по тумачењу многих протестаната они једу Тело и пију Крви Христову у духовном смислу?! На такво богохулство се може наићи код протестаната. Многи протестанти уче да хлеб и вино само подсећају на Тело и Крв Христову, оправдавајући своје учење речима: „ О во чините за мој спомен “ (Лк. 22:19). Међутим, у тим речима уопште нема мисли да хлеб само подсећа на Тело и вино на Крв Христову. Овим речима Господ заповеда ученицима да врше Тајну као спомен само на Њега, а не на неког другог. У чији спомен и служити Причешће ако не у име Христово, чије Тело и Крв примамо? „О во чините за мој спомен “ тј. целокупна вечера, благослов, захвалност, ломљење и примање хлеба и вина треба да подсећају на Господа, али није речено да хлеб само подсећа на Тело Христово и вино на Крв Христову, јер би се онда Господ изразио овако: хлеб ће подсећати на Моје Тело, а вино на Моју Крв. Међутим, то Господ није рекао. Следи да су протестанти сами измислили такво схватање да би оправдали своје неверовање. Истина, за наша чула Тело и Крв Христова чувају изглед хлеба и вина. Међутим, за веру је то истинско Тело Христово и истинска Крв Његова. „ Јер вјером ходимо “, говори апостол Павле, „ а не гледањем “ (2 Кор. 5:7). Међутим, понекада због маловерја Господ шаље запрепашћујућа и страшна чуда када хлеб добија изглед тела (меса) а вино изглед крви. Осећајући своју слабост у питању о суштини Тајне Причешћа протестанти се обично труде да сведу сва расуђивања на поредак служења Тајне. Они прекоревају Православну Цркву за то што она предаје Тело и Крв Христову заједно, а не одвојено. Себе сматрају строгим испуниоцима поретка, који је заповеђен од апостола Павла у 1 Кор. 11: 23-26. На ово је потребно рећи следеће: формални поредак служења Тајне Причешћа, тј. шта се даје на почетку а шта касније у речи Божијој није указано и није заповеђено. Зашто се многи протестанти руководе 11-ом главом, а не 10-ом главом те исте посланице Коринћанима, тачније 16-им стихом? Ту апостол говори прво о чаши, а затим о хлебу, док је у 11-тој глави обрнуто. Зар 10-та глава не заслужује пажњу као 11-та? Јасно је да формални поредак нема никакав значај. У 11-ој глави се не говори у каквом поретку треба служити Тајну Причешћа, већ о томе шта треба разумети под хлебом и вином. Коринћани су, као и многи од данас заблуделих, у Светом Причешћу видели искључиво хлеб и искључиво вино. Зато су се преједали и опијали (2 Кор. 11:21) - другим речима, приступали су недостојно. Апостол Павле им и објашњава да хлеб и вино у Причешћу јесу Тело и Крв Христова, зато: „ Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега “ (стих 29). На тај начин 11-та глава не оправдава, већ строго осуђује оне који не поштују Крв Христову и који вређају Духа Светога (Јевр. 10:29-20). При употреби копља и воде треба рећи да кроз то ми, по апостолу „ смрт Господњу објављујемо“ (1 Кор. 11:26; Јн. 19:34). Дакле протестанти:
|
