Храм својим изгледом треба да подсећа на небо:

„И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.“ (Пс. 78:69)

„И кад се постиде свега што су чинили, покажи им облик од дома и ред и изласке и уласке, и све облике и сву уредбу и све облике и све законе, и опиши им га да пазе на сав облик његов и на све уредбе, и тако чине“ (Јез. 43:11)

У Старом Завету Бог није показивао свим људима Своје Лице. Зато је на Његов лик подсећао ковчег завета, који је направљен по заповести Господњој:

„Нека начине ковчег од дрвета ситима, у дужину од два лакта и по, а у ширину од подруг лакта, и у висину од подруг лакта. И покуј га чистим златом, изнутра и споља покуј га; и озго му начини златан венац унаоколо. “ (2 Мојс. 25:10-11)

„И ту ћу се састајати с тобом и говорићу ти озго са заклопца између два херувима, који ће бити на ковчегу од сведочанства, све што ћу ти заповедати за синове Израиљеве. “ (2 Мојс. 25:22)

Ковчег - лице Господа:

„И остави Мојсије палице пред Господом у шатору од сведочанства. “ (4 Мојс. 17:7)

Лик Његов:

„А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје “ (Пс. 17:15)

Ковчег се називао Господом:

„И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те. А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих “ (4 Мојс. 10:35-36)

Иконе су подсећале на Свете Анђеле:

„И начини два херувима златна, једноставне их начини, на два краја заклопцу “ (2 Мојс. 25:18)

„А шатор ћеш начинити од десет завеса од танког платна узведеног и од порфире и од скерлета и од црвца; и по њима да буду везени херувими “ (2 Мојс. 26:1)

„А све зидове дому унаоколо искити резаним херувимима и палмама и развијеним цветовима изнутра и споља “ (1 Цар. 6:29)

„До врх врата и до дома унутрашњег, и споља, и сав зид унаоколо изнутра и споља на меру. И беху начињени херувими и палме, једна палма међу два херувима, и у сваког херувима беху два лица: Лице човечје према палми од туда, и лице лавово према палми од овуда; тако беше начињено по свему дому унаоколо “ (Јез. 41:17-19)

„И лице беше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири. “ (Јез. 1:10)

Старозаветни проповедници нису били прослављени, чекали су избављење у паклу:

„Којим и сиђе и проповиједа духовима у тамници “ (1 Петр. 3:19)

Била су записана само њихова имена у Књигу живота:

„Али опрости им грех: Ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје, коју си написао “ (2 Мојс. 32:32)

За подражавање тој небеској Књизи било је заповеђено да се за сећање напишу имена светих људи:

„И узми два камена ониха, и на њима изрежи имена синова Израиљевих . Шест имена њихових на једном камену, а шест имена осталих на другом камену по реду како се који родио. Вештином каменарском, којом се режу печати, изрезаћеш на та два камена имена синова Израиљевих, и опточи их златом унаоколо. И метни та два камена на пораменице оплећку, да буду камени за спомен синовима Израиљевим, и Арон да носи имена њихова пред Господом на оба рамена своја за спомен “ . (2 Мојс. 28:9-12)

„Јер на његовој дугој хаљини бјеше сав свијет, и слава Отаца урезана на драгуљима од четири реда, и величанство Твоје на златном вијенцу главе његове.“ (Прем. 18:24)

„Глас Господњи опрашта кошуте бремена, и са шума скида одело; и у цркви Његовој све говори о слави Његовој. “ (Пс- 29:9)

Новозаветни храм треба да буде образ истинског светилишта на небу:

„Јер Христос не уђе у рукотворену Светињу, која је предобразац истинске, него у само Небо, да се сада појави пред лицем Божијим ради нас “ (Јевр. 9:24)

У Новом Завету Господ је људима показао Своје Лице:

„И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине “ (Јн. 1:14)

„Што бјеше од почетка, што смо чули, што смо видјели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о Логосу (Ријечи) живота “ (1 Јн. 1:1)

„Рече му Филип: Господе, покажи нам Оца, и биће нам доста. Исус му рече: Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе? Ко је видио мене, видио је Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца? “ (Јн. 14:8-9)

Старозаветни образи и сам храм треба да буду исправљени:

„Која је праслика за садашње вријеме, када се приносе и дарови и жртве које не могу да усаврше савјест онога који служи, а прописане су само за јела и пића и разна прања и обреде тјелесне до времена обнове “ (Јев. 9:9-10)

Уместо Ковчега завета треба да постоје слике Лица Божијег, онако како се Он показао:

„Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву ... И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима (Ис. 6:1,5)

„Гледах докле се поставише престоли, и старац седе, на коме беше одело бело као снег, и коса на глави као чиста вуна, престо Му беше као пламен огњени, точкови Му као огањ разгорео. “ (Дан. 7:9)

Старозаветно јављање Свете Тројице: „После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне. Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаше према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље “ (1 Мојс. 18:1-2)

Бог Син је показао Себе у догађајима земаљског живота:

„Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом, него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек“ (Фил. 2:6-7)

„Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и вјеран првосвештеник у служби Богу, како би очистио гријехе народа “ (Јевр. 2:17)

„Бога нико није видио никад: Јединородни Син који је у наручју Оца, он га објави “ (Јн.1:18)

„И ушавши у кућу, видјеше дијете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну “ (Мт. 2:11) – Христос Беба.

„И кад му би дванаест година, узиђоше они у Јерусалим по обичају празника. “ (Лк. 2:42) – Христос Дечак.

„И сам Исус имаше око тридесет година кад поче; и бјеше, као што се мишљаше, син Јосифа “ (Лк. 3:23) – Христос одрасли Човек.

„И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови. И гле, бура велика настаде на мору, тако да се лађа покри валовима; а он спаваше. И пришавши ученици његови, пробудише га говорећи: Господе, спаси нас, изгибосмо! И рече им: Зашто сте страшљиви, маловјерни? Тада уставши запријети вјетровима и мору, и настаде тишина велика. А људи се зачудише говорећи: Ко је овај да га слушају и вјетрови и море? А кад он дође на ону страну у земљу гергесинску, сретоше га два бјесомучника, излазећи из гробова, тако опака да не могаше нико проћи путем оним. И гле, повикаше говорећи: Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо прије времена да нас мучиш? А далеко од њих пасијаше велико крдо свиња. И демони га мољаху говорећи: Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиња. И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у крдо свиња. И гле, навали све крдо свиња са бријега у море, и утопише се у води. А свињари побјегоше; и дошавши у град казаше све, и за бјесомучнике. И гле, сав град изиђе у сусрет Исусу; и видјевши га, молише да оде из њиховог краја “ (Мт. 8:23-34) – Христос Чудотворац.

„И када дођоше на мјесто звано Лобања, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве „(Лк. 23,33) – Распети Христос.

„А на ономе мјесту, гдје бјеше распет био је врт, и у врту гроб нов, у који још нико не бијаше положен ... И узевши Јосиф тијело, зави га у платно чисто. И стави га у свој нови гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба, отиде “ ( Јн. 19:41; Мт. 27:59-60) – Христос сахрањен.

„А кад иђаху да јаве ученицима његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Радујте се! А оне приступивши, ухватише се за ноге његове и поклонише му се. Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети. А док оне иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. А они саставши се са старјешинама учинише вијеће, и дадоше војницима довољно новаца, говорећи: Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га док смо ми спавали. И ако то чује намјесник, ми ћемо га увјерити и вас ослободити бриге. А они узевши новце, учинише као што бијаху научени. И разгласи се ова ријеч међу Јудејцима до данас. А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповједио Исус. И кад га видјеше, поклонише му се; а неки посумњаше. И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа, у чећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин .“ (Мт. 28:9-20) – Васкрсли Христос.

„И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке своје благослови их. И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом, и бјеху непрестано у храму хвалећи и благосиљајући Бога “ . (Лк. 24:50-53) – Вазнесени Христос.

„И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине “ (Јн. 1:14) – Христос у слави.

„А благо вашим очима што виде и ушима вашим што чују. Јер заиста вам кажем, да су многи пророци и праведници жељели видјети што ви видите, а не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше “. (Мт. 13:16-17)

Бог Дух Свети : „ А догоди се када се бјеше крстио сав народ, и када се Исус крстио, док се он мољаше Богу, отвори се небо, и сиђе на њега Дух Свети у тјелесном облику као голуб, и чу се глас са неба говорећи: Ти си Син мој љубљени, ти си по мојој вољи “ (Лк. 3:21-22)

„И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују “ . (Дела ап. 2:3-4)

Новозаветно јављање Свете Тројице : „ И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и видје Духа Божијега гдје силази као голуб и долази на њега. И гле, глас са небеса који говори: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи. “ (Мт. 3:16-17)

Уместо имена светих људи треба да постоје њихове слике (иконе):

„Потом видјех, и гле, мноштво народа којег не може нико избројати, од свакога племена и рода и народа и језика, стајаше пред пријестолом и пред Јагњетом, обучено у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховим; И клицаху снажним гласом, говорећи: Спасење је у Богу нашему који сједи на пријестолу, и у Јагњету “ (Отк. 7:9-10)

Бог је осветио свете иконе:

„И од тога начини уље за свето помазање, уље најбоље вештином апотекарском; то да буде уље светог помазања. И њим помажи шатор од састанка и ковчег од сведочанства, и сто и све справе његове, и свећњак и справе његове, и олтар кадиони, и олтар на коме се приноси жртва паљеница, и све справе његове, и умиваоницу и подножје њено. Тако ћеш их осветити, те ће бити светиња над светињом, и шта их се год дотакне биће свето ... И узе Мојсије уље помазања, и помаза шатор и све ствари у њему, и освети их. “ (2 Мојс. 30:25-29; 3 Мојс. 8:10)

„Тада облак покри шатор од састанка, и напуни се шатор славе Господње “ (2 Мојс. 40:34)

„И рече му Господ: Услишио сам молбу твоју и молитву твоју, којом си ми се молио; осветио сам тај дом који си сазидао да ту наместим име своје до века; и очи ће моје и срце моје бити онде вазда. “ (1 Цар. 9:3)

„И уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом ... И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мијењаху новце, и сједишта оних што продаваху голубове “ (Мк. 11:11,15) - Иконе светих анђела је оставио и заједно са храмом назвао их домом Својим.

Речено је „ промотривши све “ – значи Христос је видео и иконе херувима, али их није удаљио из храма, већ је преврнуо столове и седишта, као предмете који очигледно нарушавају светост храма.

Преко икона је Господ чинио чуда:

„И кад они што су носили ковчег дођоше до Јордана, и свештеници носећи ковчег оквасише ноге своје на крају воде (јер је Јордан пун преко брегова својих за све време жетве), з аустави се вода што је текла одозго, и стаде у једну гомилу врло надалеко, код града Адама, који је крај Заретана; а што је текло доле у море крај поља, море слано, отече сасвим; и народ прелажаше према Јерихону. А свештеници који су носили ковчег завета Господњег стајаху на сувом усред Јордана без страха, а сав Израиљ иђаше по сувом, докле сав народ не пређе преко Јордана. “ (Ис. Нав. 3:15-17)

Ковчег Бога Израиљевог је за време свог боравка код Филистејаца уништио идола Дагона, казнио становнике ранама и глађу. (види 1 Сам. 5 и 6 главу).

Пад зидина Јерихона (види Ис. Нав. 6:1-26)

Људима је Бог заповедио да поштују иконе:

„Држите суботе моје, и светињу моју поштујте. Ја сам Господ. “ (3 Мојс. 19:30)

„Дајте Господу славу имена Његовог. Поклоните се Господу у светој красоти “ (Пс. 29:2)

Кажњавао је због непоштовања:

„А кад дођоше до гумна Нахоновог, Уза се маши за ковчег Божји и прихвати га, јер волови потегоше на страну. И Господ се разгневи на Узу, и удари га Бог онде за ту непажњу, те умре онде код ковчега Божијег. И ожалости се Давид што Господ уби Узу. Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас “ (2 Сам. 6:6-8)

Зато што су Филистејци поставили ковчег Божији у идолиште, изједначили га са својим идолом, Господ их је строго казнио за такво ругање и хуљење над светињом: „ Тада отежа рука Господња Азоћанима, и мораше их и удараше их шуљевима у Азоту и међама његовим “ (1 Сам. 5:6)

Праведници су поштовали свете иконе и клањали су им се:

„А ја по великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим “ (Пс. 5:7)

„Узвишујте Господа Бога нашег, и клањајте се подножју Његовом; да је свет! “ (Пс. 99:5)

„А Исус раздре хаљине своје и паде лицем на земљу пред ковчегом Господњим, и лежа до вечера, он и старешине Израиљеве, и посуше се прахом по глави “ (Ис. Нав. 7:6)

„Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу “ (Дела ап. 24:11)

Свете Иконе је поштовао и Господ Исус Христос. То се види из тога што их је оставио у храму.

Иконе праве Богом изабрани мајстори, обдарени вештином:

„Гле, позвах по имену Веселеила сина Урије сина Оровог од племена Јудиног ... И ево удружих с њим Елијава, сина Ахисамаховог од племена Дановог, и сваком вештом човеку у срце дадох вештину да израде све што сам ти заповедио “ (2 Мојс. 31:2,6)

Вештини иконописа Веселеил и Елијав научили су и друге људе:

„И даде му у срце, њему и Елијаву сину Ахисамаховом од племена Дановог, да могу учити друге “ (2 Мојс. 35:34)

Заповеђено је да се свете иконе праве од различитог материјала:

„Да вешто измишља како се шта може начинити од злата и од сребра и од бронзе, Да уме резати камење и укивати, да уме тесати дрво, и сваки посао радити. “ (2 Мојс. 31:4-5)

Заповеђено је да се украшавају:

„И покуј га чистим златом, изнутра и споља покуј га; и озго му начини златан венац унаоколо ... И начини два херувима златна, једноставне их начини, на два краја заклопцу “ (2 Мојс. 25:11,18)

Заповест о светим иконама није укинута у Новом Завету. Дакле, следи да је треба чувати : (2 Мојс. 25:10-11; 18-22; 26:1;28:9-12)

Исус Христос је био опипљив:

„Што бјеше од почетка, што смо чули, што смо видјели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о Логосу (Ријечи) живота “ (1 Јн. 1:1).

За време апостола је већ постојала слика распетог Исуса Христа:

„О неразумни Галати, ко вас је опчинио да се не покоравате истини, ви којима је пред очима Исус Христос насликан разапет међу вама? “ (Гал. 3:1)

Свете иконе су постојале и код првих хришћана: о томе сведочи историја Цркве и материјални споменици. Тако се на зидовима првих хришћанских храмова налазе иконе Господа, Мајке Божије и Светих апостола. Ако се иконе не спомињу у речи Божијој онда би сведочанства споменика из древне Цркве требало да уразуме протестанте који се ругају светињи.

Икона је грчка реч и означава слику, али не просту слику, већ свету слику, пре свега слику Бога у начину на који је Себе показивао у људима: Мајци Божијој, Анђелима и светим удима. Иконе су само портрети, а не жива бића. Поштовање које се одаје иконама (лику) прелази на прволик.

Идоли су слике лажних богова, измишљених од незнабожаца:

„Што се пак тиче једења идолских жртава, знамо да идол није ништа на свијету, и да нема ниједнога другога Бога осим једнога. “ (1 Кор. 8:4)

Они су измишљени :

„Кад смо, дакле, род Божији, не треба да мислимо да је Божанство подобно злату или сребру или камену, резаном по вјештини и замисли човјечијој “ (Дела ап. 17:29)

Идоле су измислили незнабошци без заповести Божије, зато су ништавило:

„Јер су уредбе у народа таштина, јер секу дрво у шуми, дело руку уметничких секиром “ (Јер. 10:3)

Незнабошци су идоле сматрали за богове:

„Сујетни су сви људи, природно, у којима је присутно непознавање Бога и они не бијаху у стању из видљивих добара познати Суштега, нити на основу дјела познаше Творца, него су или огањ или ваздух или брзи вјетар или звјездани шар или силну воду или свјетила небеска сматрали за богове господаре свијета“ (Прем. Сол. 13:1-2)

„А и животиње најмрскије обожавају, јер сравњиване по неразумљу, горе су од свих других; на њима ни толико љепоте нема колико у изгледу животиња, да би привукле пажњу; а удаљиле су се и од Божје похвале и од благослова Његовог.“ (Прем. Сол.- 15:18-19)

„И замијенише славу бесмртнога Бога подобијем смртнога човјека и птица и четвороножних животиња и гмизаваца“ (Рим. 1:23) (Прем. Сол. 13:10-19)

Идолом се називају слике свих лажних богова, које су измислили незнабошци. Например, змија која се признаје за бога или човек представља идол, а њихове слике које се поштују као богови су такође идоли. Незнабошци су за саме богове поштовали и материју: злато, сребро, камен, свему томе су придавали природу богова:

„А од остатка гради бога, резан лик свој, пада пред њим на колена и клања се, и моли му се и говори: Избави ме, јер си ти бог мој“ (Ис. 44:17)

Поштовање идола је било праћено људским жртвама и блудом:

„Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова. Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка. Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима. Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима “ (Пс. 106:35-38).

„Да су чиниле прељубу и да је крв на рукама њиховим и да су чиниле прељубу с гадним боговима својим и водиле кроз огањ синове своје које су ми родиле, да их једу. Још и ово ми чинише: Скврнише светињу моју у исти дан, и суботе моје прзнише. Јер заклавши синове своје гадним боговима својим долазише у светињу моју истог дана да је оскврне; и гле, тако чинише усред дома мог. “ (Јез. 23:37-39)

Да ли се након овога могу изједначавати иконе са идолима и ругати им се?

„Не упрежите се у исти јарам с невјерницима; јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има свјетлост с тамом? А какву сагласност Христос са Велијаром? Или какав дио има вјерпи с невјерником? “ (2 Кор. 6:14-15)

„Да бисте могли распознавати шта је свето шта ли није, и шта је чисто шта ли нечисто “ (3 Мојс. 10:10)

„И народ мој нека уче шта је свето шта ли није свето, и нека их уче распознавати нечисто од чистог “ (Јез. 44:23)

Преко икона Православна Црква исповеда Бога, Који је дошао у телу:

врх стране