„Подигни заставу за оне који Те се боје“ (Пс. 60:4)

„Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот: нико не долази Оцу осим кроз мене“ (Јн. 14:6)

„И подигнуће заставу народима и прогнане Израиљеве и расејане Јудине сабраће с четири краја земље“ (Ис. 11:12)

„Прођите, прођите кроз врата, приправите пут народу; поравните, поравните пут, уклоните камење, подигните заставу народима“ (Ис. 62:10)

Застава је Крст Христов:

„И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити“ (4 Мојс.21:8)

„И као што Мојсеј подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човјечији“ (Јн. 3:14)

Многи протестанти говоре да је цар Језекија уништио змију од бронзе због посебног поклањања које су јој указивали. Да, побожни цар је прекинуо поклањање змији од бронзе коју су почели да зову Неустан, што значи „бронзани бог“ јер су Израиљци њу сматрали за Бога. Међутим, у Православљу нико не сматра да је Крст Бог, већ му се поклањају као некада Израиљци пред Ковчегом (2 Мојс. 40:5) и каде пред кандилима (2 Мојс. 30:7)

Крст Христов ће бити знак пред Други Долазак:

„И тада ће се показати знак Сина Човјечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина Човјечијега гдје долази на облацима небеским са силом и славом великом“ (Мт. 24:30)

Исус Христос је Жртва:

„Којега одреди Бог да буде крвљу својом жртва помирења кроз вјеру, да покаже правду своју опроштењем пређашњих гријеха“ (Рим. 3:25)

„Јер што закону бјеше немогуће, пошто бјеше ослабљен тијелом, Бог пославши Сина свога у обличју тијела грјеховнога и због гријеха, осуди гријех у тијелу“ (Рим. 8:3)

„Јер Њега, који није знао гријеха, учини гријехом нас ради, да ми постанемо правда Божија у Њему“ (2 Кор. 5:21)

Крст Христов је жртвеник:

„Ми имамо жртвеник од којега немају права да једу они који служе скинији“ (Јев. 13:10)

Старозаветни жртвеник је након помазања миром постао велика жртва (светиња):

„Помажи и олтар за жртву паљеницу и све справе његове, те ћеш осветити олтар, и олтар ће бити светиња над светињом“ (2 Мојс. 40:10)

Крст Христов треба да се сматра за велику светињу јер је помазан и освећен Крвљу Сина Божијег:

„И да кроз Њега измири све са собом, учинивши мир његовом крвљу на крсту, (помиривши) кроз Њега и оно што је на земљи и оно што је на небесима.“ (Кол. 1:20)

Крст је благословено дрво:

„Јер благословено је дрво којим се твори правда“ (Прем. Сол. 14:7)

„Из Њега сте и ви у Христу Исусу, који нам постаде премудрост од Бога и праведност и освећење и избављење“ (1 Кор. 1:30)

Крст треба да се поштује као подножје ногу Божијих:

„Узвишујте Господа Бога нашег, и клањајте се подножју Његовом; да је свет!“ (Пс. 99:5)

Крст треба да се поштује као место посебног присуства Божијег:

„И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагорева. И Мојсије рече: Идем да видим ту утвару велику, зашто не сагорева купина. А Господ кад га виде где иде да види, викну га Бог из купине, и рече: Мојсије! Мојсије! А он одговори: Ево ме. А Бог рече: Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља “ (2 Мојс. 3:2-5)

„И овај глас чусмо ми како сиђе с неба, док бијасмо с Њим на гори светој“ (2 Пет. 1:18)

Господ се Мојсеју јавио у пламену огњеном и та земља је постала света; Таворска гора се само дотакла ногу Исуса Христа и цела се осветила. Међутим, на Крсту је Господ био распет Пречистим Телом Својим, окупао га је потоцима Своје Крви. Зар након тога Крст није свет и не треба да се поштује? Не! Крст Христов је – велика Светиња!

Крст Христов треба да се поштује као оруђе нашег спасења:

„А свештеник рече: Овде је мач Голијата Филистејина, ког си убио у долини Или, увијен у платно иза оплећака; ако хоћеш, узми га, јер другог осим њега нема овде. А Давид рече: Таквог више нема, дај ми га“ ( 1 Сам. 21:9)

Незнабожачки мач, натопљен крвљу нечистог незнабошца се чувао у шаторуи као оруђе јеврејског спасења. Тим више треба да се поштује Крст Христов – оруђе нашег спасења, умивен Пречистом Крвљу Сина Божијега.

„Да кроз Њега измири све са собом, учинивши мир његовом крвљу на крсту, (помиривши) кроз Њега и оно што је на земљи и оно што је на небесима.“ (Кол 1:20)

Крстом су се хвалили апостоли:

„А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свијет и ја свијету“ (Гал. 6:14)

Звали су га силом Божијом:

„Јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо“ (1 Кор. 1:18)

Крст је знак победе над ђаволом:

„Сад је суд овоме свијету; сад ће кнез овога свијета бити избачен напоље. И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи “ (Јн. 12:31-32)

Апостоли нису обеснаживали Крст Христов, без обзира на гоњења:

„Јер ме Христос не посла да крштавам, него да проповиједам јеванђеље, не мудрим ријечима, да се не обеснажи крст Христов. “ (1 Кор. 1:17)

Сам Господ је преко пророка објавио прослављање Крста Христовог:

„Слава ливанска теби ће доћи, јела, брест и шимшир, да украсе место светиње моје да би прославио место ногу својих “ (Ис. 60:13)

Господ је претрпео материјални крст:

„И носећи крст свој изиђе на мјесто звано Лобања, а јеврејски Голгота “ (Јн. 19:17)

„И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст “ (Мт. 27:32)

У нашем подражавању Христу, по заповести апостола, треба да носимо материјални крст:

„Дакле, изиђимо к Њему изван станишта, поругу његову носећи “ (Јевр. 13:139

Свако од људи има духовни крст:

„И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан ... Тада Исус рече ученицима својим: Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде .“ (Мт. 10:38; 16:24)

„И дозвавши народ са ученицима својим рече им: К о хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. .. А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, узми крст свој и хајде за мном “ (Мк. 8:34; 10:21)

„А свима говораше: Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде. .. И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринејца, који се враћаше из поља, и ставише на њега крст да носи за Исусом “ (Лк. 9:23;23:26)

Крст Христов се не сме називати вешалима, јер је Христос пострадао добровољно:

„Зато ме Отац љуби, јер ја живот свој полажем да га опет узмем. Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем” . (Јн. 10:17-18)

Ко не поштује Крст Христов, непријатељ је Крста:

„Јер многи, за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, владају се као непријатељи крста Христова “ (Фил. 3:18)

Крај таквих људи је жалостан:

„Њихов је крај погибао, њихов бог је трбух, и слава у срамоти њиховој, они мисле оно што је земаљско. “ (Фил. 3:19)

Апостоли нису занемаривали Крст Христов.

Многи протестанти занемарују, то јест, уништавају Крст Господњи.

Апостоли су се хвалили Крстом Христовим.

Кога подражавају протестанти, ругајући се Крсту Христовом?

Сам Бог је прославио Крст.

Протестанти се противе Богу, не поштујући Крст Христов.

врх стране