Живи и умрли чине једну Цркву Христову:

„Да се у Име Исусово поклони свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом“ (Фил. 2:10)

За Бога нема мртвих:

„А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи.“ (Лк. 20:38)

Зато је Христос и силазио у пакао да благовести умрлима:

„Зато је и мртвима проповиједано јеванђеље, да приме суд по човјеку тијелом, а да живе по Богу духом“ (1 Пет. 4:6)

Живи и мртви треба да опште међу собом:

„И ако страда један уд, с њим страдају сви удови“ (1 Кор. 12:26)

Живи треба да изразе то узајамно општење у добрим делима:

„Не једох од тога (десетине Левита) у жалости својој, нити узех од тога на потребу нечисту, нити дадох од тога на мртваца“ (5 Мојс. 26:14)

Из левитске десетине је било забрањено давати милостињу за умрле, али се из других прихода дозвољавало. Значи, Јевреји су давали милостињу верујући да ће то донети олакшање!

„Стављај хлеб твој на гробове праведних, али не дај грешнима . “ (Тов. 4:17)

„Неће им се дати хлеба у жалости да се потеше за мртвим, нити ће их напојити из чаше ради утехе за оцем или за матером“ (Јер. 16:7)

У молитвама:

„Следећег пак дана дођоше Јудини људи, као што беше потреба (сахране), да пренесу тела претходно палих (ратника) ... обратише се на молитву молећи (Бога за њих) да учињени грех сасвим избрише... И учини сабирање новчаних прилога по (сваком) човеку, две хиљаде драхми, и посла у Јерусалим да се принесе жртва за грех, чинећи то веома добро и мудро, мислећи на васкрсење... зато и учини жртву умилостивљења за умрле да би се ослободили греха“ (2 Мак. 2:39,42,43,45)

„Господе Сведржитељу, Боже Израиља услиши молитву умирућих Израиља и синова њихових, сагрешивши пред Тобом... Не спомињи неправде отаца наших“ (Вар. 3:4-5)

„Молим, дакле, прије свега да се чине мољења, молитве, прозбе, благодарења за све људе“ (1 Тим. 2:1)

„Браћо, молите се за нас“ (1 Сол. 5:25)

У љубави:

„Љуби ближњега свога као самога себе“ (Мт. 22:39)

„Љубав никад не престаје“ (1 Кор. 13:8)

„Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот ... ни садашњост, ни будућност, н и висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије .“ (Рим. 8:38-39)

Молитва Цркве је моћна:

„Опет вам заиста кажем: Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. Јер гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима “ . (Мт. 18:19-20)

„И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити. “ (Јн. 14:14)

У молитвама за умрле, Црква се обраћа Господу Исусу Христу – Господару живих и мртвих:

„Јер зато Христос и умрије и васкрсе и оживи да овлада и мртвима и живима “ (Рим. 14:9)

Христос има власт да прашта грехе и у будућем животу:

„Сваки гријех и хула опростиће се људима, а хула на Духа Светога неће се опростити људима. И ако рече ко ријеч против Сина Човјечијега, опростиће му се; а који рече против Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме вијеку ни у будућем “ . (Мт. 12:31-32)

Само смртни грех не може бити опроштен човеку у будућем животу, а сви други греси, по молитвама Цркве могу бити опроштени и иза гроба .

„Имам кључеве од смрти и од пакла “ (Отк. 1:18)

„Тако говори Свети, Истинити, који има кључ Давидов, који отвара и нико неће затворити, и који затвара и нико неће отворити. “ (Отк. 3:7)

„Господ убија, и оживљује; спушта у гроб, и извлачи. “ (1 Сам. 2:6)

За умрле су се молили и у Старом Завету:

„Не спомињи неправде отаца наших, него спомени руку Твоју и име Твоје у векове векова “ (Вар. 3:5)

„Следећег пак дана дођоше Јудини људи, као што беше потреба (сахране), да пренесу тела претходно палих (ратника) и са сродницима да их положе у гробове отаца. И нађоше код свакога од мртвих под одећом посвећене ствари од идола из Јамније, што Закон забрањује Јудејима, па свима постаде јасно да су због тога разлога погинули. Сви пак, благословивши суд Праведног Судије Господа, Који тајне ствари чини јавнима, обратише се на молитву молећи (Бога за њих) да учињени грех сасвим избрише. А племенити Јуда мољаше народ да чувају себе и буду без греха ( имајући пред очима оно што се десило због греха оних који су пре тога погинули.И учини сабирање новчаних прилога по (сваком) човеку, две хиљаде драхми, и посла у Јерусалим да се принесе жртва за грех, чинећи то веома добро и мудро, мислећи на васкрсење. Јер кад не би очекивао да ћe и ови погинули васкрснути, било би сувишно и неразумно молити се за мртве. Али сагледајући да je онима који с побожношћу премину , припремљена најбоља награда, беше (му) намисао света и побожна, зато и учини жртву умилостивљења за умрле да би се ослободили греха“. (2 Мак. 12:39-45)

„Неће им се дати хлеба у жалости да се потеше за мртвим, нити ће их напојити из чаше ради утехе за оцем или за матером“ (Јер. 16:7)

И у Новом Завету:

„Нека му даде Господ да нађе милост код Господа у онај дан. А колико ми је у Ефесу послужио, ти најбоље знаш.“ (2 Тим. 1:18)

Молитва Исуса Христа пред васкрсење Лазара: „А Исус подиже очи горе, и рече: Оче, благодарим ти што си ме услишио! А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао “ (Јн. 11:41-42)

„А Петар изгнавши све напоље, клече на кољена и помоли се Богу, и окренувши се тијелу рече: Тавито, устани! А она отвори очи своје, и видјевши Петра придигну се и сједе “ (Дела ап. 9:40)

Ми смо дужни да подражавамо Христу и апостолима и да се молимо за умрле по заповести:

„Милост давања да имаш ка сваком живом створу, али ни умрлога не лишавај милости “ (Сир. 7:36)

„Сјећајте се својих старјешина, који вам проповиједаше ријеч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову“ (Јевр. 13:7)

Сахрана праведних:

Него ћеш умрети на миру, и као што палише оцима твојим, пређашњим царевима, који су били пре тебе, тако ће палити и теби, и нарицаће за тобом “ (Јер. 34:5)

Сахрана одступника од Бога:

„Зато овако вели Господ за Јоакима сина Јосије цара Јудиног ... Погребом магарећим погрепшће се, извући ће се и бациће се иза врата јерусалимских “ . (Јер. 22:18-19)

Одговори на аргументе протестаната:

„Људима предстоји једанпут умријети, а потом суд “ (Јевр. 9:37)

У овом тексту се говори о посебном суду за сваког умрлог човека. Након тог суда, Господ може извести грешника из пакла (1).

Покајања и милости неће бити након Свеопштег и Страшног Суда о коме се говори у Еванђељу (Мт. 25:31-49)

„Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ “ (Пс. 49:7)

Брат брата неће ослободити, то јест, неће спасити од првородног греха. Међутим, Христос је искупио све људе, разорио смрт, отворио врата Раја.

„И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу; нити они отуда к нама прелазе “ (Лк. 16:26)

Провалија постоји за оне који сами желе да пређу из пакла у рај или из раја у пакао. На то указује и израз „ који би хтјели “. Међутим, за Бога нема никакве провалије. Он је Свемогућ, Он спушта и уздиже, отвара и затвара. Њему се Црква и обраћа, молећи се за умрле.