 |
 |
Православна Црква за мошти сматра остатке Светих угодника и мученика, преко којих Господ чини чуда и исцељења – без обзира да ли су то цела, нетрулежна тела или делови тела, или само кости, или чак делови одеће светих људи. Ако се преко свих тих остатака благодаћу Божијом врше очигледна чуда, онда су то – мошти. Ако се чуда не догађају, онда се тела Светих, макар и нетрулежна, не сматра ог за мошти. Поштујући мошти Црква пре свега, поштује благодат која делује преко њих и прославља Бога, Који је диван у светима својим. Протестанти оптужују Православну Цркву за обоготворавање мртвих ствари и тела. Тога у реалности нема. Постоји само смирено поклањање свемогућој сили Господа и дубока, дечија вера у благодат Духа Светога, Л оји бира за оруђа свог деловања не само саме угоднике Божије, већ и њихова тела и остатке. Човек је створен за нетрулежност: „И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла“ (1 Мојс. 2:9). „Зато што Бог није смрт створио нити се радује пропасти живих“ (Прем. Сол. 1:13). „Јер Бог створи човјека за нетрулежност и сазда га сликом сопствене вјечности“ (Прем. Сол. 2:23). Смрт и трулежност јавили су се због зависти ђавола и као последица пада у грех. Након пада у грех човеку је речено, да ће се вратити у прах. По тој основи се у земљу сахрањују и праведници и грешници. Међутим, тела неких праведника избегавају труљење. „Јер праведност је бесмртна (а неправедност - узрочник смрти)“ (Прем. Сол. 1:15). „Завишћу ђавола смрт уђе у свијет, па је пробају они који су на његовој страни“ (Прем. Сол.- 2:24). „Јер је плата за гријех смрт, а дар Божији је живот вјечни у Христу Исусу, Господу нашем“ (Рим. 6:23). Зато су сви потомци Адама подвргнути труљењу: „Какав је земљани, такви су и земљани; и какав је небески, такви су и небески“ (1 Кор. 15:48). Господ Исус Христос је разорио смрт и победио грех: „Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа? А ж алац је смрти гријех, а сила је гријеха закон. А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа. “ (1 Кор. 15:55-57). Својим Васкрсењем Господ нам је даровао нетрулежност: „Не постиди се, дакле, страдања Господа нашега, ни мене сужња његова, него буди ми састрадалник у јеванђељу по сили Бога ... сада показаној јављањем Спаситеља нашега Исуса Христа, који разруши смрт и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем “ (2 Тим. 1:8,20). Грешници се подвргавају труљењу: „Јер праведност је бесмртна (а неправедност - узрочник смрти)“ (Прем. Сол. 1:15). Тела многих (не свих) праведника који су победили грех, нису изложена труљењу по посебном промислу Свемогућег Бога: „Ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново постаде“ (2 Кор. 5:17) „Какав је земљани, такви су и земљани; и какав је небески, такви су и небески“ (1 Кор. 15:48). „И гробови се отворише, и устадоше многа тијела светих који су помрли; И изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима “ (Мт. 27:52-53). „Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види трулост “ (Пс. 16:10). „Скупа је пред Господом смрт светаца Његових. “ (Пс. 116:15). „ Много невоље има праведник, али га од свих избавља Господ. Чува Господ све кости његове, ни једна се од њих неће сломити “ (Пс. 34:20-21). Господ по Својој свемогућој сили може да их прослави не само нетрулежношћу, већ да им дарује и бесмртност: „Исус му рече: Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном. Онда изиђе ова ријеч међу браћом да онај ученик неће умријети; али Исус му не рече да неће умријети, него: Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога? “ (Јн. 21:22-23). Нису сви свети прослављени нетрулежношћу тела: „Различни су дарови, али је Дух исти ... И различна су дјејства, али је исти Бог који дјејствује све у свима “ (1 Кор. 12:4,6). „Друга је слава сунца, а друга слава мјесеца, и друга слава звијезда, јер се звијезда од звијезде разликује у слави “ (1 Кор. 25:41). Господ чини чуда преко моштију: „И догоди се кад погребаваху неког човека, угледаше чету и бацише човека у гроб Јелисијев; и кад човек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживе и уста на ноге своје. “ (2 Цар. 13:21): „Ништа не одоли њему, и о успешности његовој пророковало је тело његово. И за живота својега почини он чудеса, и по смрти дивна беху дела његова“ (Сирт. 48:14-15). „Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа“ (ЈН. 3:8): „Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега“ (Пс. 89:7). Чак је и одећа праведника била чудотворна: „И мољаху га да се само дотакну скута од хаљине његове; и који се дотакоше оздравише“ (Мт. 14:36). „Бог чињаше необична чудеса рукама Павловим, т ако да су убрусе знојаве од тијела његова или појасеве носили на болеснике и они се исцјељиваху од болести, и зли духови излажаху из њих “ (Дела ап. 19:11-12). Не добијају сви исцељење од светих моштију због свог неверовања: „И не могаше ондје ни једнога чуда учинити, осим што мало болесника исцијели метнувши на њих руке. И чуђаше се невјерју њиховоме. И прохођаше по околним селима и учаше “ (Мк. 6:5-6). Протестанти иступају против поштовања светих моштију позивајући се на Еванђеље по Матеју 23: 29-36 где Господ изобличава украшавање гробова праведника. Међутим, Спаситељ је осудио фарисеје не због тога што су украшавали гробнице праведника, већ зато што их нису поштовали, убијали и прогонили пророке и мудраце као и оци њихови. Тела праведника поштовала су се и у Старом Завету: „И Мојсије узе кости Јосифове са собом; јер беше заклео синове Израиљеве рекавши: Заиста ће вас походити Бог, а тада изнесите кости моје одавде са собом “ (2 Мојс. 13:19). „И дванаест пророка – да процветају кости њихове на местима њиховим - утешише Јакова и спасише их вером у надање “ (Сир. 49:12). Они треба да се поштују и у Новом Завету, као храмови Духа Светога: „Или не знате да је тијело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји? “ (1 Кор. 6:19). „Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама? Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог; јер је храм Божији свет, а то сте ви “ (1 Кор. 3:16-17) Они који одричу Свете мошти, ругају се над чудесима од њих, разарају храм Духа Светога, ругају се том храму. |
