ДОМ БОЖИЈИ - Протестантима о Православљу

Сам Бог је заповедио да се прави материјални храм:

„И нека ми начине светињу, да међу њима наставам“ (2 Мојс. 25:8).

„Он ће сазидати дом имену мом, и утврдићу престо царства његовог довека“ (2 Сам. 7:13).

„И рече ми: Соломон, син твој, сазидаће мој дом и тремове моје, јер њега изабрах себи за сина, и ја ћу му бити отац“ (1 Дневн. 28:6).

„Ти, сине човечји, покажи дому Израиљевом овај дом, нека се постиде безакоња свог, и нека измере све. И кад се постиде свега што су чинили, покажи им облик од дома и ред и изласке и уласке, и све облике и сву уредбу и све облике и све законе, и опиши им га да пазе на сав облик његов и на све уредбе, и тако чине “ (Јез. 43:10-11).

Ова заповест Божија била је испуњена:

„И учини Мојсије све, како му заповеди Господ тако учини ... И Мојсије подиже шатор, и подметну му стопице, и намести даске, и повуче преворнице, и исправи ступове “ (2 Мојс. 40:16,18).

„ И тако сазида Соломун дом, и доврши га “ (1 Цар., 6:14).

„Како да увеличам Зоровавеља? Јер он – као прстен је на десној руци; такав је и Исус, син Јоседека: они у дане своје уредише дом саградише свети храм Господу, предодређен за вечну славу“ (Сир. 49:13-14).

Господ је осветио материјалне, рукотворене храмове:

„Тада облак покри шатор од састанка, и напуни се шатор славе Господње. И не могаше Мојсије ући у шатор од састанка, јер беше на њему облак, и славе Господње беше пун шатор “ (2 Мојс. 40:34-35).

„Јави се Господ Соломуну други пут, као што му се беше јавио у Гаваону; И рече му Господ: Услишио сам молбу твоју и молитву твоју, којом си ми се молио; осветио сам тај дом који си сазидао да ту наместим име своје до века; и очи ће моје и срце моје бити онде вазда “ (1 Цар. 9:2-3).

„Него сада буди храбар, Зоровавељу, говори Господ, и буди храбар Исусе сине Јоседеков, поглавару свештенички, и буди храбар сав народе земаљски, говори Господ, и радите; јер сам ја с вама, говори Господ над војскама ... Слава ће овог дома последњег бити већа него оног првог, вели Господ над војскама; и поставићу мир на овом месту, говори Господ над војскама “ (Аг. 2:4,9).

„И потрешћу све народе, и доћи ће изабрани из свих народа, и напунићу овај дом славе, вели Господ над војскама “ (Аг. 2:7).

„И обуци Арона у свете хаљине и помажи га и освештај га, да ми врши службу свештеничку “ (2 Мос. 40:13).

Рукотворени храм је место посебног присуства Божијег – он је Његов дом:

„Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових “ (Пс. 132:7).

„Како су мили станови Твоји, Господе над силама! “ (Пс. 84:1).

„И нека ми начине светињу, да међу њима наставам “ (2 Мојс. 25:8).

„Сазидах дом Теби за стан, место, да у њему наставаш до века “ (1 Цар. 8:13).

„И који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему “ (Мт. 23:21).

Храм је Дом Господњи:

„Обрадовах се кад ми рекоше: Хајдемо у дом Господњи! “ (Пс. 122:1).

„За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота свог, да гледам красоту Господњу и раним у цркву Његову “ (Пс. 27:4).

Рукотворени, материјални храм Господ је називао Својим домом:

„И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку “ (Мк. 11:17 ).

Господ је заповедио да се поштује храм:

„Држите суботе моје, и светињу моју поштујте; ја сам Господ “ (3 Мојс. 26:2).

Господ је кажњавао због непоштовања храма:

Праведници су поштовали храм:

„Дајте Господу славу имена Његовог. Поклоните се Господу у светој красоти “ (Пс. 29:2).

„А ја по великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим “ (Пс. 5:7).

Господ прима молитве и молбе у храму:

„И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња “ (4 Мојс. 20:6).

„И рече му Господ: Услишио сам молбу твоју и молитву твоју, којом си ми се молио; осветио сам тај дом који си сазидао да ту наместим име своје до века; и очи ће моје и срце моје бити онде вазда “ (1 Цар. 9:3).

„И очи ће моје бити отворене и уши моје пригнуте к молитви с тог места “ ( 2 Дневн. 7:15).

Исус Христос је прихватао храм:

„И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мијењаху новце, и сједишта оних што продаваху голубове “ (Мк. 11:15). Удаљивши нарушиоце светости храма, Сам Господ је остао у храму са ученицима и следбеницима.

„Сваки дан био сам с вама у храму и не дигосте руке на мене; али ово је ваш час и власт таме “ (Лк. 22:53).

Ми смо дужни да се угледамо на Христа:

„Овце моје слушају глас мој, и ја њих познајем, и за мном иду “ (Јн. 10:27).

И апостоли су прихватали храм:

„А Петар и Јован иђаху заједно горе у храм у девети час молитве “ (Дела ап. 3:1).

„А догоди ми се када се вратих у Јерусалим и док се мољах у храму да дођох у занос “ (Дела ап. 22:17):

Дужни смо да се угледамо на апостоле:

„Угледајте се на мене, као и ја на Христа “ (1 Кор. 11:1).

Својим изгледом материјални храм треба да подсећа на истинску светињу на небу:

„И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека “ (Пс. 78:69).

„Јер Христос не уђе у рукотворену Светињу, која је предобразац истинске, него у само Небо, да се сада појави пред лицем Божијим ради нас “ (Јевр. 9:24).

На небу је Јован Богослов видео престо:

„И одмах бијах у Духу; и гле, пријесто стајаше на небу, и на пријестолу сјеђаше Неко “ (Отк. 4:2).

Жртвеник:

„И даде ми трску сличну палици, говорећи: Устани и измјери храм Божији и жртвеник, и оне који се клањају у њему “ (Отк. 11:1).

Кадионицу:

„И други анђео дође, и стаде пред жртвеником држећи кадионицу златну, и бијаше му дано много тамјана да принесе са молитвама свих светих на златни жртвеник пред пријестолом “ (Отк. 8:3).

Свећњак:

„И од пријестола излажаху муње и гласови и громови; и седам свијећњака огњених гораху пред пријестолом, а то су седам духова Божијих “ (Отк. 4:5).

Јован је видео Бога:

„И обазрех се онамо да видим глас који говораше са мном, и обазрјевши се видјех седам свијећњака златних, и усред седам свијећњака Некога налик на Сина човјечијега, обучена у дугачку хаљину, и опасана по прсима појасом златним “ (Отк. 1:12-13).

Анђеле:

„И видјех седам анђела који стајаху пред Богом, и даде им се седам труба “ (Отк. 8:2).

Свете људе:

„Потом видјех, и гле, мноштво народа којег не може нико избројати, од свакога племена и рода и народа и језика, стајаше пред пријестолом и пред Јагњетом, обучено у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховим “ (Отк. 7:9).

Земаљски, рукотворени храм треба да буде изграђен по угледу на небески:

„И даде ми трску сличну палици, говорећи: Устани и измјери храм Божији и жртвеник, и оне који се клањају у њему “ (Отјк. 11:1).

Зато у њему треба да буду: престо, жртвеник, седам свећњака, кадионица, тамјан, иконе Господа, Анђела и светих људи.

Храм је неопходан свим људима:

Рукотворени храмови ће постојати до Другог Христовог доласка, тј. без прекида:

„Да вас нико не превари ни на који начин; јер неће доћи док најприје не дође отпадништво и не појави се човјек безакоња, син погибли, к оји се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или свстиња, тако да ће сам сјести у храм Божији као Бог, тврдећи за себе да је Бог “ (2 Сол. 2:3-4).

„И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека “ (Пс. 78:69).

Господ кажњава због одбацивања рукотворених храмова:

„Овако вели Господ над војскама говорећи: Тај народ говори: Још није дошло време, време да се сазида дом Господњи ... Зато сада овако вели Господ над војскама: Узмите на ум путеве своје. Сејете много, а увозите мало; једете, а не бивате сити; пијете, а не напијате се; одевате се а ни један не може да се згреје; и који заслужује новце, меће их у продрт тоболац ... Изгледате много, а ето мало; и шта унесете у кућу, ја раздувам; зашто? Вели Господ над војскама; зато што је дом мој пуст, а ви сваки трчите за свој дом “ (Агеј: 1:2,5,6,9).

Против рукотворених храмова протестанти наводе следеће аргументе:

1. „ Али Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима, као што говори пророк: Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојима; какав ћете ми дом сазидати, говори Господ; или које је мјесто за почивање моје? “ (Дела ап. 7:48-50). „ Бог који је створио свијет и све што је у њему, који је Господ неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима “ (Дела ап. 17:24).

Овим речима се изобличавају незнабошци и Јудеји који су мислили да се Богу може молити само у храму. Незнабошци су сматрали да су њихови богови обични људи; за сваког од њих правили су храм и веровали да сваки од тих „богова“ живи само у свом храму, а да га на неком другом месту нема. Јудеји су такође мислили да Бог слуша молите само у њиховом Јерусалимском храму, зато су и спорили са Самарјанима који су се молили на гори Гаразин.

Оспоравајући ову заблуду апостол Стефан и апостол Павле говоре да Бог не живи у рукотвореним храмовима, тј. да се Бог не може сместити у неки храм или дом као човек. Бог је свудаприсутан. Он испуњава Собом небо и земљи: „ Може ли се ко сакрити на тајно место да га ја не видим? Говори Господ; не испуњам ли ја небо и земљу? Говори Господ “ (Јер. 23:24).

Како се усуђује незнабошци да мисле да је Бог само у храму, а да Га ван храма нема?

Православна Црква верује да је Бог свудаприсутан:

„Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах? “ (1 Цар. 8:27).

„Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао? Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора: И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја. Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене. Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело “ (Пс. 139:7-12).

Он живи и на небу и на земљи, и у рукотвореним храмовима и у људима:

„Јер овако говори Високи и узвишени, који живи у вечности, коме је име Свети: На висини и у светињи станујем и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених “ (Ис. 57:15).

„И који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему “ (Мт. 23:21):

„И какво ј е слагање храма Божијег са идолима? Јер ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живјећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ “ (2 Кор. 6:16).

2. „Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста “ (Мт. 23:38).

Ове речи се уопште не односе на рукотворени храм. Овде је речено „кућа ваша“, а за рукотворени храм је речено „Дом Мој“. Под „кућом вашом“ се подразумева целокупан јеврејски народ, зато што га је тако називао Сам Бог устима пророка: „ Тада ми рече: Сине човечји, ове су кости сав дом Израиљев ... И паде на ме дух Господњи и рече ми: Реци: Овако вели Господ: Доме Израиљев, тако говористе, и знам мисли срца вашег “ (Јез. 37:11; 11:5).

„И као што бејасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов, не бојте се, нека вам се окрепе руке “ (Зах.8:13).

„Чврсто, дакле, нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом учинио Бог њега, овога Исуса, кога ви распесте “ (Дела ап. 2:36).

Јеврејски народ је назван „кућом празном“ јер није поверовао у Исуса Христа у лицу првосвештеника, књижевника и фарисеја. Зато они више немају ни пророке, ни посланике Божије. Сам Господ их је оставио милошћу Својом након што Га нису послушали и одбацили сву Његову бригу о њима. „Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтједох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтједосте!“ (Мт. 23:37). За рукотворени храм Христос је у тој истој глави јасно рекао: „ И који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему “ (Мт. 23:21).

3. „Неће остати овдје ни камен на камену који се неће разметнути “ (Мт. 24:2).

Јерусалимски храм је разрушен, одузет Јеврејима због њиховог греха. Од њих је одузето Царство Божије – виноград са плотом, пивницом и кулом због неверовања у Сина Божијег, због одбацивања крајеугаоног камена и сада предано хришћанима (Мт. 21:43). Ми смо добили виноград, - Царство Христово: у том винограду треба да постоји „пивница“ – жртвеник где се пролива Христова Крв за отпуштење грехова; треба да постоји „кула“ – рукотворени храм. Протестанти иако су и примили виноград, избацили су и точило и кулу, тј. потрошили су имање Свог Господара. Због тога их очекује строга казна (Мт. 21:41).

4. „Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог; јер је храм Божији свет, а то сте ви “ (1 Кор. 3:17).

Духовни храм не одбацује ни Православна Црква.

врх стране