 |
 |
Два поста су неопходна човеку за морално усавршавање. Духовни: „А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? Није ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела? “ (Иса. 58:6-7). Телесни: „И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту; а ли с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш “ (1 Мојс. 2:16-17) Старозаветни праведници су постили: „И Мојсије оста онде код Господа четрдесет дана и четрдесет ноћи, хлеба не једући ни воде пијући“ (2 Мојс. 34:28). „И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим...“ (2 Сам. 1:12; види 2 Сам. 12:16; 1 Цар. 19:6-8) Постили су и у Новом Завету – Христос: „И постивши дана четрдесет и ноћи четрдесет, напосљетку огладње“ (Мт. 4:2; Лк. 4:1-2). Апостоли: „А док они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дјело на које сам их позвао. Т ада они, постивши и помоливши се Богу ...“ (Дела ап. 13:2-3). „И рукоположише им презвитере за сваку Цркву, па помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу у кога вјероваше“ (Дела ап. 14:23). „Па како прође доста времена и већ пловљење не бјеше без опасности, јер и пост већ бјеше прошао“ (Дела ап. 27:9). Верни треба да посте по Христовом примеру: „Исус пак пун Духа Светога врати се са Јордана, и би одведен Духом у пустињу. И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа у те дане; и кад се они навршише, онда огладње “ (Лк. 4:1-2). „Овце моје слушају глас мој, и ја њих познајем, и за мном иду “ (Јн. 10:27). „Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за вас, остављајући вам примјер да идете његовим стопама “ (1 Пет. 2:21). По примеру Апостола: „Него изнуравам тијело своје и савлађујем га, да проповиједајући другима не будем сам одбачен “ (1 Кор. 9:27) „Угледајте се на мене, као и ја на Христа “ (1 Кор. 11:1). По заповести: „А кад постите, не будите суморни као лицемјери ... А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј “ (Мт. 6:16-17). Пост је служење Богу: „Него се у свему показујмо као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у биједама, у тјескобама; у ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у бдјењима, у постовима “ (2 Кор. 6:4-5). Пост представља моћно оружје против ђавола: „Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом “ (Мк. 9:29; види Мт. 17:21). Уздржање од меса и укусне хране: „У то време ја Данило бејах у жалости три недеље дана ... Јела угодна не једох, ни месо ни вино не уђе у моја уста “ (Дан. 10:2-3). Исус Христос се уздржавао од масне хране: „Чим пак изиђоше на земљу, видјеше огањ наложен и на њему положену рибу, и хљеб “ (Јн. 21:9; Мт. 15:36; Лк. 24:42). „Овдје има једно момче које има пет хљебова јечмених и двије рибе “ (Јн. 6:9) Уздржавао се и апостол Павле: „Зато, ако јело саблажњава брата мојега, нећу јести меса до вијека “ (1 Кор. 8:13). Четири поста: „Овако вели Господ над војскама: Пост четвртог месеца, и пост петог и пост седмог и пост десетог обратиће се дому Јудином у радост и весеље и у празнике веселе; али љубите истину и мир “ (Зах. 8:19; Мт. 4:2; Дела ап. 13:2-3; 14:23; 27:9) Среда и петак: „Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити у оне дане “ (Мк. 2:20; Мт. 9:15; Лк. 5:35). Христос је телесно отет Апостола у среду и петак. „Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човјечији биће предан да се разапне. Тада се скупише првосвештеници и књижевници и старјешине народа .. . И савјетоваше се како би Исуса на пријевару ухватили и убили “ (Мт. 26:2-4). „А кад Исус окуси оцат рече: Сврши се! И преклонивши главу, предаде дух “ (Јн. 19:30). „И дан бијаше петак “ (Лк. 23:54). Господ је осудио неуздржање: „Али пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством ...“ (Лк. 21:34) „Тешко вама који сте сити сада, јер ћете огладњети “ (Лк. 6:25). „Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио “ (5 Мојс. 32:15). Протестанти одбацују телесни пост на основу стиха Мт. 15:11: „ Не погани човјека што улази у уста: него што излази из уста оно погани човјека “. Међутим, у овом стиху се говори да није грех јести неумивеним рукама, против чега су се посебно бунили фарисеји. (ст. 18-20). О посту овде нема ни речи. Рим. 4:2-17 : ту се говори о разлици између чистих и нечистих животиња на коју се строго пазило код Јевреја. Јевреји су од Хришћана захтевали очување закона о чистим и нечистим животињама и даним a поста. Међутим, апостоли су укинули закон о разликовању животиња, признавши да је Мојсејев закон необавезан за хришћане. (2 Мојс. 13:3; 3 Мојс. 5:2-3; 3 Мојс. 7:19-25). 1 Кор. 8:8 : - говори се о томе да храна покропљена крвљу животиња које су принесене на жртву идолима сама по себи нема значај: она се може јести само да се кроз то не саблазне немоћна браћа, која се сећају заповести апостола – чувати се од нечистота идолских (Дела ап. 15:20). |
