 |
 |
Заповест о подизању руку у време молитве: „Хоћу, дакле, да се мужеви моле на сваком мјесту, подижући свете руке без гњева и двоумљења“ (1 Тим. 2:8) Праведници су подизали руке, њима осликавајући вечерњу жртву: „Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос вечерњи“ (Пс. 141:2) „Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје“ (Пс. 63:4) Новозаветна вечерња Жртва је Христос, распет на Крсту. Подижући руке, ми смо дужни да на себи изобразимо Распетог, тј. Крст Христов! Мојсеј је подизањем руку био праслика Христовог Крста: „И докле Мојсије држаше у вис руке своје, побеђиваху Израиљци, а како би спустио руке, одмах надвлађиваху Амаличани.“ (2 Мојс. 17:11) Крсни знак је печат Бога Живога: „Не кварите земље, ни мора, ни дрвећа, док не ставимо печат слугама Бога нашега на чела њихова.“ (Отк. 7:3) Крсни знак је прослављање Тројице и душом и телом: „Јер сте купљени скупо. Прославите , дакле, Бога тијелом својим и духом својим, јер су Божији “ (1 Кор. 6:20) Положај руке православног хришћанина при стављању крсног знака на себе представља исповедање вере у Тројединог Бога и две природе Исуса Христа. Три спојена прста јесу исповедање вере у Свету Тројицу: Оца, Сина и Светога Духа, а два прста која су приљубљена уз длан: Божанску и људску природу Исуса Христа.
|
