Православна Црква верује да је спасење Господ извршио из љубави према грешном човеку:

„Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса, оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“ (3-ћи члан Символа Вере).

Прича о виноградарима (Мт. 21:33-41).

„Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни“ (Јн. 3:16).

До Христовог доласка сви људи су били у власти греха:

„Јер знамо да је закон духован, а ја сам тјелесан, продан у ропство гријеху“ (Рим. 7:14).

„ Јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним. А кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него гријех који живи у мени “ (Рим. 7:19-20).

„Ја јадни човјек! Ко ће ме избавити од тијела смрти ове?“ (Рим. 7:24).

Христос је ослободио, искупио људе од греховног ропства:

„Благодарим Богу кроз Исуса Христа Господа нашега. Тако, дакле, ја сам умом служим закону Божијему, а тијелом закону гријеха“ (Рим. 7:25).

„Јер закон Духа живота у Христу Исусу ослободи ме од закона гријеха и смрти“ (Рим. 8:2).

Људи су спасени од прародитељског греха:

„Којега одреди Бог да буде крвљу својом жртва помирења кроз вјеру, да покаже правду своју опроштењем пређашњих гријеха“ (Рим. 3:25).

„И зато је Он посредник Новога Завјета, да послије његове смрти за искупљење од преступа у првоме завјету, призвани приме обећано вјечно насљедство“ (Јевр. 9:15).

„Јер ко овога нема слијеп је, кратковид је, заборавивши своје очишћење од старих гријеха“ (2 Пет. 1:9).

Спасење је Господ извршио једном:

„Иначе би Он морао много пута страдати почев од постања свијета; а сада на свршетку вијекова јави се једном за свагда, да својом жртвом уништи гријех“ (Јевр. 9:26).

„Том вољом смо освећени приношењем тијела Исуса Христа једном за свагда“ (Јевр. 10:10).

Спасење од прародитељског греха и сатаниног ропства Господ је извршио само из Своје љубави. Људи својим делима то нису заслужили:

„А када се јави доброта и човекољубље Бога, Спаситеља нашега, н е за дјела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом новога рођења и обновљења Духом Светим “ (Тит. 3:4-5).

„Јер сте благодаћу спасени кроз вјеру; и то није од вас, дар је Божији; н е од дјела, да се не би ко хвалисао “ (Еф. 2:8-9).

„А оправдавају се даром, благодаћу његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу “ (Рим. 3:24).

Својом смрћу Исус Христос је призвао људе из ропства на греховну слободу:

„Јер сте ви, браћо, на слободу позвани; само не слободу за угађање тијелу, него да из љубави служите једни другима “ (Гал. 5:13).

Људи су били деца гнева:

„Међу којима и ми сви живјесмо некада по жељама тијела свога, чинећи вољу тијела и помисли, и бијасмо по природи дјеца гњева као и остали “ (Гал. 3:26).

Сада су постали синови Божији:

„Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса “ (Гал. 3:26).

Деца Божија:

„Љубљени, сада смо дјеца Божија, и још се не откри шта ћемо бити; а знамо да када се открије, бићемо слични Њему, јер ћемо га видјети као што јесте“ (1 Јн. 3:2).

Били смо мртви за вршење добрих дела:

„И вас који бијасте мртви због пријеступа и гријехова својих “ (Еф. 2:1).

Сада смо оживљени:

„И нас, који бијасмо мртви због гријехова, оживи са Христом - благодаћу сте спасени “ (Еф. 2:5).

Људи су били немоћни за борбу са грехом:

„Јер Христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за безбожнике “ (Рим. 5:6):

Сада имају силу:

„Све могу у Христу који ми даје моћ “ (Филип- 4:13).

Раније су били туђи Богу:

„Да бијасте у оно вријеме без Христа, отуђени од заједнице Израиљеве и страни у завјетима обећања, наде немајући, и без Бога на свијету “ (Еф. 2:12).

А сада су домаћи Богу:

„Тако, дакле, нисте више странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и домаћи Божији “ (Еф. 2:19).

Људи су добили приступ Благодати:

„Оправдавши се, дакле, вјером, имамо мир у Богу кроз Господа нашег Исуса Христа, к роз којега и приступисмо вјером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије “ (Рим. 5:1-2).

Сада нам је спасење постало ближе:

„И ово тим прије што знате вријеме, да је већ час да устанемо од сна, јер нам је сада спасење ближе него кад повјеровасмо “ (Рим. 13:11).

Бог нам је даровао све силе и средства за задобијање спасења:

„Пошто нам је његова божанска сила даровала све што је потребно за живот и побожност, познањем Онога који нас позва славом и врлином “ (2 Пет. 1:2).

Са своје стране човек је дужан да уложи сваки напор да задобије спасење. Сам је дужан да се одазове на глас благодати која га призива и изрази своју сагласност да иде за Христом:

„А Марија рече: Ево слушкиње Господње - нека ми буде по ријечи твојој! И анђео отиде од ње “ (Лк. 1:28) (Пресвета Дјева Марија се сложила да буде Мајка Божија).

„Ево стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он са мном “ (Отк. 3:20).

Да би достигао вечно блаженство сваки човек треба да поседује:

Трпљење:

„Трпљењем својим спасавајте душе своје “ (Лк. 21:19).

Ревност:

„Пошто нам је његова божанска сила даровала све што је потребно за живот и побожност, познањем Онога који нас позва славом и врлином, к роз које су нама дарована драгоцјена и превелика обећања да кроз њих постанете причасници божанске природе, избјегнувши похотну трулеж у свијету. И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вјери вашој врлину, а у врлини знање, а у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност, а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав “ (2 Пет. 1:3-7).

Праћење Христових стопа:

„Јер сте на то и позвани, ј ер и Христос пострада за вас, остављајући вам примјер да идете његовим стопама “ (1 Пет. 2:21).

Учествовање у Његовим страдањима:

„Него се радујте што учествујете у страдањима Христовим, да бисте се и у откривењу славе његове радовали и веселили “ (1 Пет. 4:13).

„Јер је вама даровано за Христа, не само да вјерујете у Њега, него и да страдате за Њега “ (Филип. 1:29).

„Да познам Њега и силу васкрсења његова и удио у његовим страдањима, саображавајући се смрти његовој “ (Филип. 3:10).

Сопствени напор:

„А од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају “ (Мт. 11:12).

Невоље:

„Утврђујући душе ученика и савјетујући их да остану у вјери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије“ (Дела ап. 14:22).

Веру и добра дела:

„Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти?“ „Ти вјерујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи вјерују, и дрхте.“ „Тако и вјера, ако нема дјела, мртва је сама по себи“. (Јак. 2:14,19,17).

„Ево долазим ускоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по дјелима његовим“ (Отк. 22:12).

„Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у тијелу учини, било добро или зло“ (2 Кор. 5:10).

Држање свих правила и заповести Божијих:

„А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако хоћеш ући у живот држи заповијести“ (Мт. 19:17).

„Тако и ви кад извршите све што вам је заповјеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити“ (Лк. 17:10).

Личну врлину:

Прича о свадби царева сина (Мт. 22:1-16).

„И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута. Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба “ (Мт. 22:12-13).

Ко је уверен да ће добити Царство Небеско обмањује себе:

„Ако речемо да гријеха немамо, себе варамо, и истине нема у нама “ (1 Јн. 1:8):

Постаје налик Кореју, Датану и Авриноу:

„И скупише се на Мојсија и на Арона и рекоше им: Доста нек вам је; сав овај народ, сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим? “ „ И отворивши земља уста своја прождре их, и домове њихове и све људе Корејеве и све благо њихово “ (4 Мојс. 16:3,32).

Скоро сви протестанти говоре да су уверени у своје спасење и да ће неизоставно бити у рају. Као доказ за то позивају се на 2 Кор. 5:1: „ Јер знамо, ако се наша земаљска кућа, тјелесни шатор, разруши, имамо здање од Бога, кућу нерукотворену, вјечну на небесима “. Међутим, у овом стиху се говори о томе да постоји и будући, вечни живот. Да би га задобили треба сачувати веру и имати добра дела. „ Тако да се и обучени, не нађемо наги “ (2 Кор. 5:3).

„Добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах. Сад ме чека вијенац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни Судија: али не само мени, него и свима који с љубављу очекују Долазак његов “ (2 Тим. 4:7-8). Апостол Павле је био уверен да га чека блаженство, венац. На овом месту се говори о „венцу правде“, тј. о награди за дела. Ко је шта заслужио то ће и добити: ако си живео врлински, држао заповести – добићеш венац правде – блаженство. Ако си одступио од вере, показао се наг, без свадбене одеће, тј. без добрих дела – добићеш венац правде – осуду на муке. Ето шта значи венац правде.

„Јер не осјећам ништа на својој савјести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте Господ “ (1 Кор. 4:4).

„А он им рече: Шта хоћете да вам учиним? А они му рекоше: Дај нам да сједнемо један с десне стране теби а други са лијеве, у слави твојој. А Исус им рече: Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим? А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се; Али да сједнете с десне стране мени и с лијеве није моје да дам, него ће се дати којима је припремљено “ (Мк. 10:36 -40).

Наше спасење остварујемо ми уз помоћ благодати Божије, али оно још увек није извршено:

„Не знате ли да они што трче на тркалишту, трче сви, а један добија награду? Тако трчите да је добијете “ (1 Кор. 9:24 ).

„Тако, љубљени моји, као што сте свагда били послушни, не само у мојем присуству, него много више сада у одсуству мојем, градите спасење своје са страхом и трепетом “ (Филип. 2:12).

„Али вама напомињем, браћо, јеванђеље које вам проповиједах, које и примисте, у коме и стојите, к роз које се и спасавате, ако држите онако како вам проповиједах, осим ако узалуд не повјеровасте “ (1 Кор. 15:1-2).

Спасење ће се открити у последње време:

„Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас по великој милости својој препороди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих ... Силом Божијом чуване кроз вјеру на спасење, спремљено да се открије у посљедње вријеме “ (1 Пет. 1:3,5):

„Јер се надом спасосмо. А нада која се види није нада. Јер кад ко види нешто, како и да се нада?“ (Рим. 8:24)

„Јер су многи звани, али је мало изабраних “ (Мт. 22:14):

Немогуће је говорити са увереношћу да смо заслужили Царство Небеско:

„Браћо, ја за себе не мислим још да сам то достигао; једно пак чиним: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном, и трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу “ (Филип- 3:13-14).

Свако од нас може доживети бродолом вере:

„Имајући вјеру и добру савјест, коју неки одбацивши претрпјеше бродолом вјере “ (1 Тим. 1:19).

врх стране