Pod Svetim Predanjem podrazumeva se kada istinski verni ljudi koji poštuju Boga rečju i primerom predaju jedan drugom, preci potomcima, učenje Vere, Zakon Božiji, Tajne i sveštene obrede.

Od Adama do Mojseja Svetog Pisma nije bilo; ljudi su se spasavali samo Predanjem: naprimer, Sit, Avraam i drugi.

U knjigama Starog Zaveta nije sve zapisano. Mnoge knjige su izgubljene:

„I postavi Levite u domu Gospodnjem s kimvalima i psaltirima i guslama, kako beše zapovedio David i Gad videlac carev i Natan prorok; jer od Gospoda beše zapovest preko proroka Njegovih“ (2 Dn. 29:25)

„A dela cara Davida prva i poslednja eno su zapisana u knjizi Samuila videoca i u knjizi Natana proroka i u knjizi Gada videoca, sa svim carovanjem njegovim i silom njegovom i s vremenima koja prođoše preko njega i Izrailja i svih carevina zemaljskih “ (1 Dn. 29:29-30).

„Ali i za ove prorokova Enoh, sedmi od Adama, govoreći: Gle, ide Gospod sa hiljadama hiljada svetih svojih “ (Jud. 1:14)

Proročke knjige Natana i Gada, kao i njihovi istorijski zapisi nisu sačuvani; proroštvo Enoha nigde nije zapisano, zato je apostol Juda i mogao znati o njemu samo iz Predanja.

Sam Gospod je učio da se obraćamo Predanju:

„Opomeni se nekadašnjih dana, pogledajte godine svakog veka; pitaj oca svog i on će ti javiti, starije svoje i kazaće ti“ (5 Mojs. 32:7)

„Ne udaljavaj se od priča staraca, jer su i oni naučili od očeva svojih, i ti ćeš naučiti od njih rasuđivanju i – kako u slučaju potrebe dati odgovor.“ (Sir. 8:11-12)

Isus Hristos nije pisao nikakve knjige, već je usmeno učio narod i učenike. Apostoli su usmeno propovedali:

(Dela ap. 2:14-44) - Primer. Propoved Apostola Petra u dan Pedesetnice.

(Dela ap. 10:34-44) - njegova propoved u domu Kornilija

(Dela ap. 17:17-31) - propoved apostola Pavla u Atini

Poslanice apostola predstavljaju samo kratka napominjanja usmene propovedi koju su verni čuli ranije:

„Po Siluanu, vjernom bratu, kao što mislim, napisah vam ovo malo, da posavjetujem i posvjedočim da je to istinita blagodat Božija, u kojoj vi stojite.“ (1 Pet. 5:12)

„Iz toga razloga ti napominjem da razgorijevaš blagodatni dar Božiji koji je u tebi kroz polaganje ruku mojih.“ (2 Tim. 1:6)

„Zar ne pamtite da sam vam ovo kazivao još kad sam bio kod vas?“ (2 Sol. 2:5)

U Evanđeljima i poslanicima mnogo toga nije zapisano od strane Apostola:

„A i mnoga druga znamenja učini Isus pred učenicima svojim, koja nisu zapisana u knjizi ovoj.“ (Jn. 20:30)

„A ima i mnogo drugo što učini Isus, koje kad bi se redom napisalo, ni u sami svijet, mislim, ne bi stale napisane knjige.“ (Jn. 21:25)

„Zato te ostavih na Kritu da urediš što je nedovršeno, i da postaviš po svima gradovima starješine, kao što ti ja zapovjedih“ (Tit. 1:5) – nije zapisano u poslanici kada i šta je zapovedao Titu apostol Pavle.

Apostoli nisu rado pisali vernima, već su više voleli da ih usmeno uče:

„Mnogo imadoh da pišem, ali neću mastilom i perom da ti pišem; Nego se nadam da ću te uskoro vidjeti i usmeno ćemo govoriti “ (3 Jn. 1:13-14)

„Ubuduće da mi niko ne stvara teškoće, jer ja rane Gospoda Isusa na tijelu svojemu nosim“ (Gal. 6:17)

Predanje je neophodno za tačno razlikovanje istinskih svetih knjiga od lažnih:

„Budući da su mnogi pokušali izložiti kazivanje o događajima koji su se dogodili među nama, k ao što nam predadoše oni koji su od početka bili očevidci i sluge Riječi (Logosa), n amislih i ja, ispitavši tačno sve od početka, po redu pisati tebi, plemeniti Teofile, d a poznaš temelj onih riječi kojima si naučen “ (Lk. 1:1-4)

„Ali vas molimo, braćo, u pogledu dolaska Gospoda našega Isusa Hrista i našega sabranja u Njemu. Ne dajte se lako pokolebati umom, niti uplašiti, ni duhom, ni riječju, ni poslanicom tobože našom kao da je već nastao Dan Hristov .“ (2 Sol. 2:1-2)

Predanje je neophodno za pravilno razumevanje Svetog Pisma:

(Mt. 1:1-19) – bez Predanja nam je neshvatljiv rodoslov Isusa Hrista.

„Zar ne pamtite da sam vam ovo kazivao još kad sam bio kod vas? I sad znate šta ga zadržava da se ne javi do u svoje vrijeme. Jer tajna bezakonja već djejstvuje, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava. “ (2 Sol. 2:5-7) – šta zadržava i smeta antihristu da se otkrije u svoje vreme apostol Pavle ni u jednoj iz svojih poslanica nije napisao; o tome je Solunjanima govorio u smeno. Njih i treba pitati za vreme dolaska antihrista u predanju njihove Crkve.

„I kada se ova poslanica pročita kod vas, nastojte da se pročita i u Laodikijskoj Crkvi, a onu iz Laodikije da i vi pročitate “ (Kol. 4:16) – poslanica apostola Pavla Laodikijcima nije ušla u broj sveštenih knjiga Novog Zaveta. Ali nam je potrebno da je čitamo, jer u vezi sa tim postoji posebna preporuka apostola. Da bi ispunili volju apostola treba da se obratimo pravilima Laodikijskog pomesnog sabora u kojima je zapisana i predana volja onoga koji je pisao poslanicu Laodikijcima.

Bez Predanja ne možemo znati ko je pisao Evanđelja i poslanice:

Evanđelista Luka govori da je mnogo ljudi pisalo Evanđelja. Koje od njih je istinito, a koje lažno može se saznati samo iz Predanja Crkve.

Ako priznajemo samo Sveto Pismo, treba se odreći:

a) Od poslanice Rimljanima apostola Pavla, jer Pismo govori da je ona pisana od strane Tertija: „Pozdravljam vas u Gospodu i ja Tertije, koji napisah ovu poslanicu “ (Rim. 16:22)

b) od svih knjiga Novog Zaveta, jer su napisane po Predanju, i priznavale su se za Predanje od strane samih apostola. Pismom su nazivali samo starozavetne knjige: „ Tako dakle, braćo, stojte čvrsto i držite predanja, kojima ste naučeni, bilo našom riječju, bilo poslanicom “ (2 Sol. 2:15)

Apostol Pavle naziva predanjima i učenje Gospoda Isusa Hrista i propoved i poslanice apostola. Predanjima su se verni učili na dva načina – usmeno i pismeno. Saglasno apostolu, i jedno i drugo sredstvo treba čuvati. Mnogi protestanti narušavaju tu zapovest i zato treba da priznaju i veruju samo Starom Zavetu, jer se Pismom, kako je već rečeno, nazivaju samo Starozavetne knjige: „ I počevši od Mojseja i od sviju Proroka razjasni im što je u svim Pismima o njemu pisano “ (Lk. 24:27)

Apostol Pavle hvali one koji priznaju i drže se Predanja:

„Hvalim vas pak, braćo, što sve moje pamtite, i držite predanja kao što vam predadoh “ (1 Kor. 11:2)

Ljude koji ne priznaju predanja nazvao je neurednima i zapovedio da se udaljujemo od njih:

„Zapovijedamo vam pak, braćo, u ime Gospoda našega Isusa Hrista, da se klonite od svakoga brata koji živi neuredno, a ne po predanju koje primiše od nas “ (2 Sol. 3:6

Predanje primljeno od Apostola čuva se:

a) u simvolima Crkvi.

b) u pravilima Svetih Apostola, Vaseljenskih i Pomesnih Sabora.

v) u Svetim Tajnama.

g) u činu Liturgije i istoriji Crkve.

d) u delima Svetih Otaca i učitelja Crkve.

e) u Bogoslužbenom poretku i ustavu.

Predanje se nikada ne može narušiti ili iskriviti:

„A ko li se zadržim, da znaš kako se treba vladati u domu Božijemu, koji je Crkva Boga živoga, stub i tvrđava istine “ (1 Tim. 3:15)

„I ja ću umoliti Oca , i daće vam drugog Utješitelja da prebiva s vama vavijek “ (Jn. 14:16)

„A kada dođe On, Duh Istine, uvešće vas u svu istinu; jer neće govoriti od sebe, nego će govoriti ono što čuje, i javiće vam ono što dolazi “ (Jn. 16:13)

Predanje nisu samo određene reči, već sam život sa Hristom u Duhu Svetom, tj. u Tajnama:

„Jer ja primih od Gospoda što vam i predadoh, da Gospod Isus one noći kad bješe predan ...“ (1 Kor. 11:23)

Apostoli su dali direktnu zapovest da se čuvaju i drže predanja:

„Tako dakle, braćo, stojte čvrsto i držite predanja, kojima ste naučeni, bilo našom riječju, bilo poslanicom“ (2 Sol. 2:15)

„O Timoteje, sačuvaj povjeren ti zalog, kloneći se poganih i praznih razgovora i sporova lažno nazvanoga znanja “ (1 Tim. 6:20)

Dakle, po rečima Apostola Pavla, ko odbacuje Sveto Predanje, upao je u pogane i prazne razgovore i ima lažno, a ne istinsko, znanje.

Odbacujući Predanje Hristove Crkve, protestanti se pozivaju na (Mt. 15:1-9), (Mk. 7:5-13) gde se govori o predanju starih. Međutim, pod tim predanjem se podrazumevaju odluke fariseja i književnika. Njihova predanja su protivrečila reči Božijoj i Njegovim zapovestima (Mk. 7:3-4; Mt. 23:23; Mk. 3:2; Jn. 18:28 – naprimer, vršenje dobrih dela u subotu).

Protestanti takođe vole da navode: „ Ja svjedočim svakome koji sluša riječi proroštva knjige ove: ako ko dometne ovome, Bog će na njega nametnuti muke napisane u knjizi ovoj; i ako ko oduzme od riječi knjige proroštva ovoga, Bog će oduzeti njegov dio od Drveta života, i od Grada svetoga, što je napisano u knjizi ovoj .“ (Otk. 22:18-19).

Ako se složimo sa njima, onda se treba odreći cele Biblije i priznati samo Otkrovenje, jer priznanjem drugih knjiga mi dodajemo Otkrovenju suvišne reči. Smisao ovih reči u Otkrovenju je da je to proroštvo nemoguće izmeniti – što Pravoslavna Crkva i ne radi. Predanje Pravoslavne Crkve je ista ta reč Božija, i zato ne može protivrečiti Svetom Pismu. Nepovređeno Predanje poseduje cela Crkva i samo na osnovu njega se jednako shvata i tumači Pismo. Na taj način Predanje je neophodno, od strane Vaseljenske Crkve priznato, pravilo za istinito razumevanje Svetog Pisma. Protestanti su odbacili ovo pravilo i zato ni među njima nema saglasnosti – svako tumači i shvatanja reč Božiju po svome. Odatle, razdori, rasprave i podele. A gde nema jedinstva i saglasja, nema ni Crkve (1 Kor. 1,10:12-25).

Dakle, nemajući Sveto Predanje, protestanti ne znaju:

1. koje knjige su istinite, a koje lažne.


2. ne mogu pravilno tumačiti Sveto Pismo.


3. treba da se odreknu svih knjiga Novog Zaveta jer su sve to predanja.


4. narušavaju zapovest apostola, jer ne čuvaju Predanje.


5. neuredni su, praznoslove i uče lažima.


6. na kraju, ne čine Crkvu.

vrh strane