Šta je Krštenje?

Krštenje je tajna u kojoj verni pri trokratnom pogruženju tela u vodu sa prizivanjem Boga, Oca i Sina i Svetoga Duha, umire za život telesni, grehovni i rađa se od Duha Svetoga za život duhovni, sveti.

Imena Tajne:

Krštenje – Mt. 32:19

Rođenje od vode i Duha – Jn. 3:5

Banja novog rođenja – Tit. 3:5

Krštenje u vodi

Pogrebenje – Rim. 6:4

Oblik smrti Hristove i vaskrsenja – Rim. 6:5

Obećanje Bogu dobre savesti – 1 Pet. 3:21

Sila i značaj Krštenja:

U Tajni Krštenja čovek dobija blagodat Svetoga Duha, koja ga čisti od grehova: „A Petar im reče: Pokajte se, i da se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijehova; i primićete dar Svetoga Duha“ (Dela ap. 2:38)

„Ustani i krsti se, i speri grijehe svoje, prizvavši Ime Gospodnje“ (Dela 22:16)

Čovek se obnavlja i ponovo rađa:

„Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije“ (Jn. 3:5)

„Ne za djela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom novoga rođenja i obnovljenja Duhom Svetim“ (Tit. 3:5).

Umire za grehovni život i rađa se za novi:

Tako se s njim pogrebosmo kroz krštenje u smrt, da bi, kao što Hristos ustade iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi hodili u novom životu“ (Rim. 6:4).

„Ili zar ne znate da svi koji se krstimo u Hrista Isusa, u smrt njegovu se krstismo?“ (Rim. 6:3)

Sjedinjuje se sa Hristom:

„Jer ako postadosmo sjedinjeni sa oblikom smrti njegove, onda ćemo i sa vaskrsenjem“ (Rim. 6:5).

Postaje čedo Božije, član Tela Hristovog:

„Jer ste svi sinovi Božiji vjerom u Hrista Isusa. Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste ... jer ste vi svi jedan (čovjek) u Hristu Isusu “ (Gal 3:26-28).

„Jer se i jednim Duhom svi mi krstismo u jedno tijelo ... i svi smo jednim Duhom napojeni “ (1 Kor. 12:13).

Hristos je glava Crkve, koja je Telo Njegovo (Ef. 1:22-23; Kol- 1:18).

Postaje naslednik večnog života:

„Ne za djela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom novoga rođenja i obnovljenja Duhom Svetim ... Da bismo, opravdani njegovom blagodaću, postali nasljednici života vječnoga kao što se nadamo “ (Ef. 3:5,7).

Ulazi u Carstvo Božije:

„... ako se ko ne rodi vodom i Duhom , ne mož e ući u Carstvo Božije “ (Jn. 3:5).

Krštenje treba da bude vodom po proroštvu:

„I pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno “ (Jez.36:25-26).

„Opet će se smilovati na nas; pogaziće naša bezakonja; bacićeš u dubine morske sve grehe njihove “ (Mih. 7:19).

Po praslikama:

„Ovi nekada bijahu neposlušni kad ih očekivaše Božije dugotrpljenje u dane Nojeve, kada se građaše kovčeg, u kome se malo, to jest, osam duša spasoše vodom, k oja i nas sada spasava krštenjem kao ispunjenjem praobraza, ne kao pranje tjelesne nečistoće, nego obećanje Bogu dobre savjesti vaskrsenjem Isusa Hrista “ (1 Pet. 3:21-22).

Po primeru Isusa Hrista:

„Ti si silom svojom raskinuo more, i satro glave vodenim nakazama “ (Ps. 74:13).

„I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše mu se nebesa, i vidje Duha Božijega gdje silazi kao golub i dolazi na njega “ (Mt. 3:16).

„Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu “ (Jn. 10:27).

Po primeru apostola:

„Potom dođe Isus i učenici njegovi u judejsku zemlju, i tu boravljaše s njima i krštavaše. A i Jovan krštavaše u Enonu blizu Salima, jer ondje bješe mnogo vode; i dolažahu te se krštavahu “ (Jn. 3:22-23).

„Kada, dakle, saznade Gospod da su fariseji čuli da Isus više učenika zadobija i krštava nego Jovan . Iako sam Isus ne krštavaše nego učenici njegovi “ (Jn. 4:1-2)

„Kako pak iđahu putem, dođoše na neku vodu, i reče uškopljenik: Evo vode, šta me sprečava da se krstim? ... i siđoše oba u vodu, i Filip i uškopljenik, i krsti ga. A kad iziđoše iz vode, Duh Sveti pade na uškopljenika “ (Dela ap. 8:36-39).

Filip je krstio evnuha po zapovesti anđela (stih 26) i savetu Svetoga Duha. Sledi da se čovek koji odbacuje krštenje vodom protivi Svetom Duhu i ratuje protiv Anđela Božijih kao satana (Otk. 12:7).

„Zar može ko zabraniti vodu da se ne krste ovi koji primiše Duha Svetoga kao i mi? I zapovjedi im da se krste u ime Isusa Hrista “ (Dela ap. 10:47-48).

Apostoli su sami bili kršteni vodom:

„I sada šta oklijevaš? Ustani i krsti se, i speri grijehe svoje, prizvavši Ime Gospodnje “ (Dela ap. 22:16).

„Ili zar ne znate da svi koji se krstimo u Hrista Isusa, u smrt njegovu se krstismo? “ (Rim. 6:3) (apostol govori „svi koji se krstimo“, tj. ne samo mirjani, već i apostoli).

„Okupani nema potrebe šta da pere osim nogu “ (Jn. 13:10). (Apostoli su bili okupani krštenjem vodom, jer Krvlju Svojom Gospod još nikog nije okupao, jer još nije stradao).

Krštenje je po zapovesti:

„Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom , ne mož e ući u Carstvo Božije “ (Jn. 3:5)

Sama reč KRŠTENjE znači „pogružavanje u vodu“.

Neki protestanti pod vodom podrazumevaju učenje i kao potvrdu tome pozivaju se na Jn. 4:14 i Jn. 7:37. međutim na tim mestima se govori o ... „vodi živoj“ pod kojom treba razumeti blagodat Svetog Duha (Jn. 7:39), a ne učenje. Živu vodu treba piti, a od proste vode je neophodno roditi se.

Mnogi od tih zabludelih ljudi smatraju krštenje starozavetnim očišćenjem. Međutim, u Starom Zavetu nije bilo Krštenja. „ Zakon i Proroci su do Jovana; od tada se Carstvo Božije blagovijesti, i svaki se trudi da uđe u njega “ (Lk. 16:16; Mt. 11:12-13).

Starozavetno očišćenje ticalo se samo onih koji su oskrvnili svoja tela (4 Mojs. 19; 3 Mojs. 14 i 17 glava).

Novozavetno krštenje vodom se tiče ne tela, već čovekove duše, čisteći je od njenih grehova“ (Dela ap. 2:38; 22:16; 1 Kor. 6:11).

Često se čuju izjave: „eto, Apostoli nisu krstili u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, već su krstili u ime Isusa Hrista“. Krštenje u ime Isusa Hrista i jeste u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, jer Jovan nije krstio u ime Svete Trojice. U tome je suštinska razlika između Jovanovog krštenja i krštenja u ime Isusa Hrista. Jovanovo krštenje nije davalo Svetog Duha, a krštenje u ime Isusa Hrista je davalo na šta ukazuje izraz: od vode i Duha (Jn. 3:5) i „primite Svetoga Duha“ (Dela ap. 2:38). Oni koji ispovedaju navedene zablude ne mogu se smatrati za hrišćane jer:

1. Nisu stupili u Crkvu Hristovu kroz krštenje vodom.

2. Nisu ovce Hristovog stada, jer ne idu za Svojim Pastirem.

3. Protive se zapovesti Svetog Duha i bore se sa anđelima. Vrata spasenja su zatvorena za njih.

Protestanti pokušavaju da dokažu da pod krštenjem treba podrazumevati veru, ili učenje, ili stradanje. Kao opovrgavanje ove zablude dovoljno je navesti Mt. 28:19-20 gde se strogo razlikuje nauka od Krštenja i na Mk. 16:16 gde se takođe razlikuje vera od Krštenja.

Pod Krštenjem se ponekada podrazumeva stradanje ali ne uvek, kao što ne treba uvek pod „vratima“ podrazumevati Hrista ili „kvascem“ učenje fariseja (Mt. 16:6,11; Mt. 13:33). Ako Krštenje uvek označava stradanje onda bez mučeništva niko ne može da se spasi, što znači da se neće spasiti oni koji nisu prolili svoju krv za Hrista.

vrh strane