 |
 |
Šta je Pričešće? Pričešće je Sveta Tajna u kojoj verni, pod vidom hleba i vina, primaju Samo Telo i Krv Hristovu za život večni. Imena Tajne: Pričešće – 1 Kor. 10:17 Zajednica Tela i Krvi Hristove – 1 Kor. 10:16 Trpeza Gospodnja – 1 Kor. 10:21 Večera Gospodnja – 1 Kor. 11:20 Lomljenje hleba – Dela ap. 2:42 Proroštva o Pričešću: „Premudrost ... stoku svoju, rastvori vino svoje, i postavi sto svoj“ (Prič 9:1-2) „A mi propovijedamo Hrista raspetoga ... Božiju silu i Božiju premudrost “ (1 Kor. 1:23-24). Praslike: „A Melhisedek car salimski iznese hleb i vino; a on beše sveštenik Boga Višnjeg “ (1 Mojs. 14:;18) Obećanja: „Hljeb koji ću ja dati tijelo je moje, koje ću ja dati za život svijeta“ (Jn. 6:51) Ispunjenje obećanja: „I kad jeđahu, uze Isus hljeb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje. I uze čašu i zablagodarivši dade im govoreći: Pijte iz nje svi; j er ovo je krv moja Novoga zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova “ (Mt. 26:26-28; MK. 14:22; Lk. 22:19-20). Zapovest da se vrši Tajna Pričešća: „O vo činite za moj spomen “ (Lk. 22:19) „...O vo činite, kad god pijete, u moj spomen “ (1 Kor. 11:25). Apostoli i verni su služili ovu Tajnu: „I bijahu postojani u nauci apostolskoj, i u zajednici, u lomljenju hljeba i u molitvama “ (Dela ap. 2:42). „A u prvi dan nedjelje, kad se sabraše učenici da lome hljeb “ (Dela ap. 20:7). Ova Tajna će se služiti do Drugog dolaska: „ Jer kad god jedete ovaj hljeb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete, dokle ne dođe “ (1 Kor. 11:26). Važnost i spasiteljnost Pričešća: Čovek kroz Pričešće nasleđuje život večni: „Zaista , zaista vam kažem: ako ne jedete tijelo Sina Čovječijega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi. Koji jede moje tijelo i pije moju krv ima život vječni; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan “ (Jn. 6:53-54). Sjedinjuje se sa Hristom: „ Koji jede moje tijelo i pije moju krv u meni prebiva i ja u njemu. Kao što mene posla živi Otac, i kao što ja živim zbog Oca, i onaj koji jede mene i on će živjeti zbog mene “ (Jn. 6:56-57). Postaje učesnik Hristove žrtve: „Gledajte Izrailja po tijelu: koji jedu žrtve nisu li zajedničari žrtvenika? “ (1 Kor. 10:18). „Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hljeb koji lomimo nije li zajednica tijela Hristova? “ (1 Kor. 10:16). „Ne možete piti čašu Gospodnju i čašu demonsku; ne možete učestvovati u trpezi Gospodnjoj i u trpezi demonskoj “ (1 Kor. 10:21). Korišćenje kašičice: „ A jedan od serafima dolete k meni držeći u ruci živ ugljen, koji uze s oltara kleštima “ (Is. 6:6). Ako se Serafim iz uvažavanja prema ognju nebeskog žrtvenika nije usudio da uzme ugalj rukom, već je za to upotrebio klešta, kako se grešni čovek usuđuje da uzme svojom rukom ne ugalj, već Telo Hristovo? Zar to neće biti vređanje Hristove Žrtve i gaženje Krvi Zaveta? Samo sveštenici kao zamenici apostola uzimaju Telo Hristovo u ruke; mirjani moraju primati Telo i Krv Hristovu preko kašičice, kao što je prorok Isaija dodirnuo ugalj sa nebeskog žrtvenika od Anđela preko klešta. Mnogi protestanti pod Telom i Krvlju Hristovom podrazumevaju učenje. Međutim, učenje se nigde tako ne naziva. Jesti Telo i piti Krv takođe ne znači slušati Hristovo učenje. Zašto bi se onda sablažnjavali fariseji, pa i neki od učenika Gospodnjih? (Jn. 6:66). Ne. Pod uzimanjem Tela i Krvi Gospod je podrazumevao zaista Svoje Telo i zaista Svoju Krv: to je i sablaznilo učenike i primoralo da odu od Hrista: oni su odbili da veruju u to. Nemoguće je složiti se sa protestantima da uzimanje Tela i Krvi Hristove treba shvatati u duhovnom smislu. Dovoljno je navesti Jn. 6:52: „ Judejci se pak prepirahu među sobom govoreći: Kako može ovaj dati nama tijelo svoje da jedemo? “ i Ps. 27:2: „ Ako navale na me zlikovci da pojedu telo moje, protivnici i neprijatelji moji, spotaći će se i pašće “, da bi se videla sva besmislenost duhovnog shvatanja. U duhovnom smislu jesti telo i piti krv znači nanositi žalosti, bol čoveku i rugati mu se, ponižavati ga. Onda su oni koji su tukli Hrista, udarali ga po glavi, pljuvali Mu u lice i raspeli spaseni jer, po tumačenju mnogih protestanata oni jedu Telo i piju Krvi Hristovu u duhovnom smislu?! Na takvo bogohulstvo se može naići kod protestanata. Mnogi protestanti uče da hleb i vino samo podsećaju na Telo i Krv Hristovu, opravdavajući svoje učenje rečima: „ O vo činite za moj spomen “ (Lk. 22:19). Međutim, u tim rečima uopšte nema misli da hleb samo podseća na Telo i vino na Krv Hristovu. Ovim rečima Gospod zapoveda učenicima da vrše Tajnu kao spomen samo na Njega, a ne na nekog drugog. U čiji spomen i služiti Pričešće ako ne u ime Hristovo, čije Telo i Krv primamo? „O vo činite za moj spomen “ tj. celokupna večera, blagoslov, zahvalnost, lomljenje i primanje hleba i vina treba da podsećaju na Gospoda, ali nije rečeno da hleb samo podseća na Telo Hristovo i vino na Krv Hristovu, jer bi se onda Gospod izrazio ovako: hleb će podsećati na Moje Telo, a vino na Moju Krv. Međutim, to Gospod nije rekao. Sledi da su protestanti sami izmislili takvo shvatanje da bi opravdali svoje neverovanje. Istina, za naša čula Telo i Krv Hristova čuvaju izgled hleba i vina. Međutim, za veru je to istinsko Telo Hristovo i istinska Krv Njegova. „ Jer vjerom hodimo “, govori apostol Pavle, „ a ne gledanjem “ (2 Kor. 5:7). Međutim, ponekada zbog maloverja Gospod šalje zaprepašćujuća i strašna čuda kada hleb dobija izgled tela (mesa) a vino izgled krvi. Osećajući svoju slabost u pitanju o suštini Tajne Pričešća protestanti se obično trude da svedu sva rasuđivanja na poredak služenja Tajne. Oni prekorevaju Pravoslavnu Crkvu za to što ona predaje Telo i Krv Hristovu zajedno, a ne odvojeno. Sebe smatraju strogim ispuniocima poretka, koji je zapoveđen od apostola Pavla u 1 Kor. 11: 23-26. Na ovo je potrebno reći sledeće: formalni poredak služenja Tajne Pričešća, tj. šta se daje na početku a šta kasnije u reči Božijoj nije ukazano i nije zapoveđeno. Zašto se mnogi protestanti rukovode 11-om glavom, a ne 10-om glavom te iste poslanice Korinćanima, tačnije 16-im stihom? Tu apostol govori prvo o čaši, a zatim o hlebu, dok je u 11-toj glavi obrnuto. Zar 10-ta glava ne zaslužuje pažnju kao 11-ta? Jasno je da formalni poredak nema nikakav značaj. U 11-oj glavi se ne govori u kakvom poretku treba služiti Tajnu Pričešća, već o tome šta treba razumeti pod hlebom i vinom. Korinćani su, kao i mnogi od danas zabludelih, u Svetom Pričešću videli isključivo hleb i isključivo vino. Zato su se prejedali i opijali (2 Kor. 11:21) - drugim rečima, pristupali su nedostojno. Apostol Pavle im i objašnjava da hleb i vino u Pričešću jesu Telo i Krv Hristova, zato: „ Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tijela Gospodnjega “ (stih 29). Na taj način 11-ta glava ne opravdava, već strogo osuđuje one koji ne poštuju Krv Hristovu i koji vređaju Duha Svetoga (Jevr. 10:29-20). Pri upotrebi koplja i vode treba reći da kroz to mi, po apostolu „ smrt Gospodnju objavljujemo“ (1 Kor. 11:26; Jn. 19:34). Dakle protestanti:
|
