U Tajni Krštenja čovek se očišćuje od grehova i dobija početak ili seme duhovnog života. U Tajni Miropomazanja čoveku se daruju božanske, blagodatne sile za jačanje u novom duhovnom životu koje pomažu njegovom pravilnom rastu i usavršavanju.

U Starom Zavetu je pomazivanje svetim mirom ili jelejem (uljem) označavalo darovanje posebnih darova Božijih izabranicima.

Gospod je zapovedio da se miropomazanjem posvete prvosveštenik Aaron i njegovi sinovi (2 Mojs. 30:30).

Uljem je pomazan Saul za cara (1 Sam. 10:1).

„ A Gospod reče Samuilu... Napuni rog svoj ulja, i hodi da te pošaljem k Jeseju Vitlejemcu, jer između njegovih sinova izabrah sebi cara... Tada Samuilo uze rog sa uljem, i pomaza ga usred braće njegove; i siđe duh Gospodnji na Davida i osta na njemu od tog dana“ (1 Sam. 16:1,13).

U Novom Zavetu imamo obećanje Spasitelja da će poslati darove Duha Svetoga svima koji veruju u Njega:

„A u posljednji veliki dan Praznika stajaše Isus i povika govoreći: Ko je žedan neka dođe meni i pije! Koji u mene vjeruje, kao što Pismo reče, iz utrobe njegove poteći će rijeke vode žive. A ovo reče o Duhu koga trebaše da prime oni koji vjeruju u ime njegovo, jer Duh Sveti još ne bješe dat, zato što Isus još ne bješe proslavljen “ (Jn. 7:37-39).

O primanju ovih darova govori se u budućnosti, kao nešto što treba da se dogodi nakon proslavljanja Isusa Hrista, tj. nakon Njegove smrti i Vaskrsenja. To obećanje se izvršilo u dan Pedesetnice, kada je Apostolima bio poslat Sveti Duh, Čiju su blagodat, po zapovesti Gospodnjoj, počeli da predaju krštavanima.

„A Petar im reče: Pokajte se, i da se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijehova; i primićete dar Svetoga Duha“ (Dela ap. 2:38)

Iz ovih reči Apostola vidi se da oproštenje grehova i dobijanje dara Svetog Duha nije jedno i isto. Prvo se daje u Krštenju, a drugo – nakon Krštenja, u tajni polaganja ruku, što se vidi iz reči „ i primićete ...“

Darovi Svetoga Duha na verne davali su se ne kroz Krštenje, već preko polaganja ruku:

„A kad čuše apostoli u Jerusalimu da je Samarija primila riječ Božiju, poslaše im Petra i Jovana. Ovi sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha Svetoga; j er još ni na jednoga od njih ne bješe sišao, nego bijahu samo kršteni u ime Gospoda Isusa. Tada polagahu ruke na njih, i oni primahu Duha Svetoga. A kad vidje Simon da se polaganjem apostolskih ruku daje Duh Svijeti “ (Dela ap. 8:14-18).

Apostol Pavle razlikuje Krštenje i polaganje ruku koje za njim sledi, što znači da ono čini posebnu, samostalnu Tajnu:

„ Dogodi se pak, kad bješe Apolos u Korintu, da Pavle prolažaše gornje zemlje, i dođe u Efes, i našavši neke učenike, Reče im: Jeste li primili Duha Svetoga kada ste povjerovali? A oni mu rekoše: Nismo ni čuli da ima Duh Sveti. A on im reče: U šta se, dakle, krstite? A oni rekoše: U krštenje Jovanovo. A Pavle reče: Jovan je krstio krštenjem pokajanja, govoreći narodu da vjeruju u Onoga koji dolazi za njim, to jest u Hrista Isusa. A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa. I kad Pavle položi ruke na njih, siđe Duh Sveti na njih, i govorahu jezike i proricahu “ (Dela ap. 19:1-6).

Neki protestanti govore da priznaju polaganje ruku, ali odbacuju Miropomazanje. Međutim to je jedna i ista Tajna. Miropomazanje je sobom zamenilo polaganje ruku jer se broj verujućih u Hrista tako brzo povećavao da Apostoli i njihovi naslednici – episkopi – već nisu mogli lično da polažu ruke na sve. Zato su sami Apostoli zamenili polaganje ruku pomazivanjem posebnom materijom – mirom. Oni o tome pišu u svojim poslanicama:

„A vi imate Pomazanje od Svetoga i znate sve ... A vi, Pomazanje koje primiste od Njega, u vama ostaje, i nema potrebe da vas iko uči; nego kako vas to isto Pomazanje uči o svemu, i istinito je i nije laž, i kao što vas nauči, ostanite u njemu “ (1 Jn. 2:20,27).

„A Bog je onaj koji nas utvrđuje s vama u Hristu, i koji nas pomaza, Koji nas i zapečati, i dade zalog Duha u srca naša “ (2 Kor. 1:21-22).

Odavde sledi da se pomazanjem vernima predaju blagodatni darovi Svetoga Duha, tj. ono što se ranije vršilo polaganjem ruku.

Polaganje ruku kod protestanata na novoprosvećene jeste prosto obred koji ništa ne daje.

Apostol Pavle Tajnu Miropomazanja naziva pečatom „ Koji nas i zapečati “ blagoslovenog mira, koji Bog stavlja na čoveka kao potvrdu da on, dobivši dare Svetoga Duha, pripada Hristu. zato prilikom vršenja te Tajne sveštenik govori:

„Pečat dara Duha Svetoga “.

Protestanti govore da Duhu Svetom nisu potrebni nikakvi obredi, nikakvo ulje, da On i Sam silazi (Jn. 3:8).

Gospod je mogao isceljivati samo jednom rečju, ali je i On pribegavao različitim materijalnim sredstvima, isceljivao kroz pomazanje očiju blatom i umivanjem Siloamskom vodom, uz pomoć dodira Svojih ruku.

Ova spoljašnja, materijalna sredstva neophodna su jer to zahteva naša dvojna priroda; kao što je za vršenje Tajne Krštenja potrebna voda, u kojoj se krštavani čisti od grehova, tako je za Miropomazanje neophodno osvećeno miro preko koga se krštavanom daruju darovi Svetoga Duha.

U Apostolskim ustanovama, koje za nas predstavljaju Sveto Predanje čitamo: „Nakon ovoga (pogružavanja krštavanih u vodu) neka episkop pomazuje krštene mirom“ (knjiga 3, glava 16).

vrh strane