Hram svojim izgledom treba da podseća na nebo:

„I sagradi svetinju svoju kao gornje svoje stanove, i kao zemlju utvrdi je doveka.“ (Ps. 78:69)

„I kad se postide svega što su činili, pokaži im oblik od doma i red i izlaske i ulaske, i sve oblike i svu uredbu i sve oblike i sve zakone, i opiši im ga da paze na sav oblik njegov i na sve uredbe, i tako čine“ (Jez. 43:11)

U Starom Zavetu Bog nije pokazivao svim ljudima Svoje Lice. Zato je na Njegov lik podsećao kovčeg zaveta, koji je napravljen po zapovesti Gospodnjoj:

„Neka načine kovčeg od drveta sitima, u dužinu od dva lakta i po, a u širinu od podrug lakta, i u visinu od podrug lakta. I pokuj ga čistim zlatom, iznutra i spolja pokuj ga; i ozgo mu načini zlatan venac unaokolo. “ (2 Mojs. 25:10-11)

„I tu ću se sastajati s tobom i govoriću ti ozgo sa zaklopca između dva heruvima, koji će biti na kovčegu od svedočanstva, sve što ću ti zapovedati za sinove Izrailjeve. “ (2 Mojs. 25:22)

Kovčeg - lice Gospoda:

„I ostavi Mojsije palice pred Gospodom u šatoru od svedočanstva. “ (4 Mojs. 17:7)

Lik Njegov:

„A ja ću u pravdi gledati lice Tvoje; kad se probudim, biću sit od prilike Tvoje “ (Ps. 17:15)

Kovčeg se nazivao Gospodom:

„I kad polažaše kovčeg, govoraše Mojsije: Ustani Gospode, i neka se razaspu neprijatelji Tvoji, i neka beže ispred Tebe koji mrze na Te. A kad se ustavljaše, govoraše: Uvrati se, Gospode, k mnoštvu hiljada Izrailjevih “ (4 Mojs. 10:35-36)

Ikone su podsećale na Svete Anđele:

„I načini dva heruvima zlatna, jednostavne ih načini, na dva kraja zaklopcu “ (2 Mojs. 25:18)

„A šator ćeš načiniti od deset zavesa od tankog platna uzvedenog i od porfire i od skerleta i od crvca; i po njima da budu vezeni heruvimi “ (2 Mojs. 26:1)

„A sve zidove domu unaokolo iskiti rezanim heruvimima i palmama i razvijenim cvetovima iznutra i spolja “ (1 Car. 6:29)

„Do vrh vrata i do doma unutrašnjeg, i spolja, i sav zid unaokolo iznutra i spolja na meru. I behu načinjeni heruvimi i palme, jedna palma među dva heruvima, i u svakog heruvima behu dva lica: Lice čovečje prema palmi od tuda, i lice lavovo prema palmi od ovuda; tako beše načinjeno po svemu domu unaokolo “ (Jez. 41:17-19)

„I lice beše u sve četiri lice čovečje i lice lavovo s desne strane, a s leve strane lice volujsko i lice orlovo u sve četiri. “ (Jez. 1:10)

Starozavetni propovednici nisu bili proslavljeni, čekali su izbavljenje u paklu:

„Kojim i siđe i propovijeda duhovima u tamnici “ (1 Petr. 3:19)

Bila su zapisana samo njihova imena u Knjigu života:

„Ali oprosti im greh: Ako li nećeš, izbriši me iz knjige svoje, koju si napisao “ (2 Mojs. 32:32)

Za podražavanje toj nebeskoj Knjizi bilo je zapoveđeno da se za sećanje napišu imena svetih ljudi:

„I uzmi dva kamena oniha, i na njima izreži imena sinova Izrailjevih . Šest imena njihovih na jednom kamenu, a šest imena ostalih na drugom kamenu po redu kako se koji rodio. Veštinom kamenarskom, kojom se režu pečati, izrezaćeš na ta dva kamena imena sinova Izrailjevih, i optoči ih zlatom unaokolo. I metni ta dva kamena na poramenice oplećku, da budu kameni za spomen sinovima Izrailjevim, i Aron da nosi imena njihova pred Gospodom na oba ramena svoja za spomen “ . (2 Mojs. 28:9-12)

„Jer na njegovoj dugoj haljini bješe sav svijet, i slava Otaca urezana na draguljima od četiri reda, i veličanstvo Tvoje na zlatnom vijencu glave njegove.“ (Prem. 18:24)

„Glas Gospodnji oprašta košute bremena, i sa šuma skida odelo; i u crkvi Njegovoj sve govori o slavi Njegovoj. “ (Ps- 29:9)

Novozavetni hram treba da bude obraz istinskog svetilišta na nebu:

„Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu Svetinju, koja je predobrazac istinske, nego u samo Nebo, da se sada pojavi pred licem Božijim radi nas “ (Jevr. 9:24)

U Novom Zavetu Gospod je ljudima pokazao Svoje Lice:

„I Logos postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine “ (Jn. 1:14)

„Što bješe od početka, što smo čuli, što smo vidjeli očima svojima, što sagledasmo i ruke naše opipaše, o Logosu (Riječi) života “ (1 Jn. 1:1)

„Reče mu Filip: Gospode, pokaži nam Oca, i biće nam dosta. Isus mu reče: Toliko sam vremena s vama i nisi me poznao, Filipe? Ko je vidio mene, vidio je Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca? “ (Jn. 14:8-9)

Starozavetni obrazi i sam hram treba da budu ispravljeni:

„Koja je praslika za sadašnje vrijeme, kada se prinose i darovi i žrtve koje ne mogu da usavrše savjest onoga koji služi, a propisane su samo za jela i pića i razna pranja i obrede tjelesne do vremena obnove “ (Jev. 9:9-10)

Umesto Kovčega zaveta treba da postoje slike Lica Božijeg, onako kako se On pokazao:

„Godine koje umre car Ozija videh Gospoda gde sedi na prestolu visokom i izdignutom, i skut Mu ispunjavaše crkvu ... I rekoh: Jao meni! Pogiboh, jer sam čovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana, jer Cara Gospoda nad vojskama videh svojim očima (Is. 6:1,5)

„Gledah dokle se postaviše prestoli, i starac sede, na kome beše odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao čista vuna, presto Mu beše kao plamen ognjeni, točkovi Mu kao oganj razgoreo. “ (Dan. 7:9)

Starozavetno javljanje Svete Trojice: „Posle mu se javi Gospod u ravnici mamrijskoj kad seđaše na vratima pred šatorom svojim u podne. Podigavši oči svoje pogleda, i gle, tri čoveka stajaše prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje “ (1 Mojs. 18:1-2)

Bog Sin je pokazao Sebe u događajima zemaljskog života:

„Koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom, nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovjetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovjek“ (Fil. 2:6-7)

„Stoga je trebalo da u svemu bude podoban braći, da bi bio milostiv i vjeran prvosveštenik u službi Bogu, kako bi očistio grijehe naroda “ (Jevr. 2:17)

„Boga niko nije vidio nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Oca, on ga objavi “ (Jn.1:18)

„I ušavši u kuću, vidješe dijete sa Marijom materom njegovom, i padoše i pokloniše mu se, pa otvorivši riznice svoje prinesoše mu dare: zlato, tamjan i smirnu “ (Mt. 2:11) – Hristos Beba.

„I kad mu bi dvanaest godina, uziđoše oni u Jerusalim po običaju praznika. “ (Lk. 2:42) – Hristos Dečak.

„I sam Isus imaše oko trideset godina kad poče; i bješe, kao što se mišljaše, sin Josifa “ (Lk. 3:23) – Hristos odrasli Čovek.

„I kad uđe u lađu, za njim uđoše učenici njegovi. I gle, bura velika nastade na moru, tako da se lađa pokri valovima; a on spavaše. I prišavši učenici njegovi, probudiše ga govoreći: Gospode, spasi nas, izgibosmo! I reče im: Zašto ste strašljivi, malovjerni? Tada ustavši zaprijeti vjetrovima i moru, i nastade tišina velika. A ljudi se začudiše govoreći: Ko je ovaj da ga slušaju i vjetrovi i more? A kad on dođe na onu stranu u zemlju gergesinsku, sretoše ga dva bjesomučnika, izlazeći iz grobova, tako opaka da ne mogaše niko proći putem onim. I gle, povikaše govoreći: Šta hoćeš od nas, Isuse, Sine Božiji? Zar si došao amo prije vremena da nas mučiš? A daleko od njih pasijaše veliko krdo svinja. I demoni ga moljahu govoreći: Ako nas izgoniš, dozvoli nam da idemo u krdo svinja. I reče im: Idite. I oni izišavši otidoše u krdo svinja. I gle, navali sve krdo svinja sa brijega u more, i utopiše se u vodi. A svinjari pobjegoše; i došavši u grad kazaše sve, i za bjesomučnike. I gle, sav grad iziđe u susret Isusu; i vidjevši ga, moliše da ode iz njihovog kraja “ (Mt. 8:23-34) – Hristos Čudotvorac.

„I kada dođoše na mjesto zvano Lobanja, ondje razapeše njega i zločince, jednoga s desne strane a drugoga s lijeve „(Lk. 23,33) – Raspeti Hristos.

„A na onome mjestu, gdje bješe raspet bio je vrt, i u vrtu grob nov, u koji još niko ne bijaše položen ... I uzevši Josif tijelo, zavi ga u platno čisto. I stavi ga u svoj novi grob što je bio isjekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba, otide “ ( Jn. 19:41; Mt. 27:59-60) – Hristos sahranjen.

„A kad iđahu da jave učenicima njegovim, i gle, srete ih Isus govoreći: Radujte se! A one pristupivši, uhvatiše se za noge njegove i pokloniše mu se. Tada im reče Isus: Ne bojte se, idite te javite braći mojoj neka idu u Galileju, i tamo će me vidjeti. A dok one iđahu, gle, neki od stražara dođoše u grad i javiše prvosveštenicima sve što se dogodilo. A oni sastavši se sa starješinama učiniše vijeće, i dadoše vojnicima dovoljno novaca, govoreći: Kažite: učenici njegovi dođoše noću i ukradoše ga dok smo mi spavali. I ako to čuje namjesnik, mi ćemo ga uvjeriti i vas osloboditi brige. A oni uzevši novce, učiniše kao što bijahu naučeni. I razglasi se ova riječ među Judejcima do danas. A Jedanaest učenika otidoše u Galileju, na goru kuda im je zapovjedio Isus. I kad ga vidješe, pokloniše mu se; a neki posumnjaše. I pristupivši Isus reče im govoreći: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha, u čeći ih da drže sve što sam vam zapovjedio; i, evo, ja sam sa vama u sve dane do svršetka vijeka. Amin .“ (Mt. 28:9-20) – Vaskrsli Hristos.

„I izvede ih napolje do Vitanije, i podigavši ruke svoje blagoslovi ih. I dok ih on blagosiljaše, odstupi od njih i uznošaše se na nebo. A oni mu se pokloniše i vratiše se u Jerusalim sa radošću velikom, i bjehu neprestano u hramu hvaleći i blagosiljajući Boga “ . (Lk. 24:50-53) – Vazneseni Hristos.

„I Logos postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine “ (Jn. 1:14) – Hristos u slavi.

„A blago vašim očima što vide i ušima vašim što čuju. Jer zaista vam kažem, da su mnogi proroci i pravednici željeli vidjeti što vi vidite, a ne vidješe; i čuti što vi čujete, i ne čuše “. (Mt. 13:16-17)

Bog Duh Sveti : „ A dogodi se kada se bješe krstio sav narod, i kada se Isus krstio, dok se on moljaše Bogu, otvori se nebo, i siđe na njega Duh Sveti u tjelesnom obliku kao golub, i ču se glas sa neba govoreći: Ti si Sin moj ljubljeni, ti si po mojoj volji “ (Lk. 3:21-22)

„I pokazaše im se razdijeljeni jezici kao ognjeni, i siđe po jedan na svakoga od njih. I ispuniše se svi Duha Svetoga i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše da kazuju “ . (Dela ap. 2:3-4)

Novozavetno javljanje Svete Trojice : „ I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše mu se nebesa, i vidje Duha Božijega gdje silazi kao golub i dolazi na njega. I gle, glas sa nebesa koji govori: Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji. “ (Mt. 3:16-17)

Umesto imena svetih ljudi treba da postoje njihove slike (ikone):

„Potom vidjeh, i gle, mnoštvo naroda kojeg ne može niko izbrojati, od svakoga plemena i roda i naroda i jezika, stajaše pred prijestolom i pred Jagnjetom, obučeno u haljine bijele, i palme u rukama njihovim; I klicahu snažnim glasom, govoreći: Spasenje je u Bogu našemu koji sjedi na prijestolu, i u Jagnjetu “ (Otk. 7:9-10)

Bog je osvetio svete ikone:

„I od toga načini ulje za sveto pomazanje, ulje najbolje veštinom apotekarskom; to da bude ulje svetog pomazanja. I njim pomaži šator od sastanka i kovčeg od svedočanstva, i sto i sve sprave njegove, i svećnjak i sprave njegove, i oltar kadioni, i oltar na kome se prinosi žrtva paljenica, i sve sprave njegove, i umivaonicu i podnožje njeno. Tako ćeš ih osvetiti, te će biti svetinja nad svetinjom, i šta ih se god dotakne biće sveto ... I uze Mojsije ulje pomazanja, i pomaza šator i sve stvari u njemu, i osveti ih. “ (2 Mojs. 30:25-29; 3 Mojs. 8:10)

„Tada oblak pokri šator od sastanka, i napuni se šator slave Gospodnje “ (2 Mojs. 40:34)

„I reče mu Gospod: Uslišio sam molbu tvoju i molitvu tvoju, kojom si mi se molio; osvetio sam taj dom koji si sazidao da tu namestim ime svoje do veka; i oči će moje i srce moje biti onde vazda. “ (1 Car. 9:3)

„I uđe Isus u Jerusalim, i u hram; i promotrivši sve, kad bi uveče, iziđe u Vitaniju sa Dvanaestoricom ... I dođoše opet u Jerusalim: i ušavši Isus u hram, stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu u hramu; i ispremeta stolove onih što mijenjahu novce, i sjedišta onih što prodavahu golubove “ (Mk. 11:11,15) - Ikone svetih anđela je ostavio i zajedno sa hramom nazvao ih domom Svojim.

Rečeno je „ promotrivši sve “ – znači Hristos je video i ikone heruvima, ali ih nije udaljio iz hrama, već je prevrnuo stolove i sedišta, kao predmete koji očigledno narušavaju svetost hrama.

Preko ikona je Gospod činio čuda:

„I kad oni što su nosili kovčeg dođoše do Jordana, i sveštenici noseći kovčeg okvasiše noge svoje na kraju vode (jer je Jordan pun preko bregova svojih za sve vreme žetve), z austavi se voda što je tekla odozgo, i stade u jednu gomilu vrlo nadaleko, kod grada Adama, koji je kraj Zaretana; a što je teklo dole u more kraj polja, more slano, oteče sasvim; i narod prelažaše prema Jerihonu. A sveštenici koji su nosili kovčeg zaveta Gospodnjeg stajahu na suvom usred Jordana bez straha, a sav Izrailj iđaše po suvom, dokle sav narod ne pređe preko Jordana. “ (Is. Nav. 3:15-17)

Kovčeg Boga Izrailjevog je za vreme svog boravka kod Filistejaca uništio idola Dagona, kaznio stanovnike ranama i glađu. (vidi 1 Sam. 5 i 6 glavu).

Pad zidina Jerihona (vidi Is. Nav. 6:1-26)

Ljudima je Bog zapovedio da poštuju ikone:

„Držite subote moje, i svetinju moju poštujte. Ja sam Gospod. “ (3 Mojs. 19:30)

„Dajte Gospodu slavu imena Njegovog. Poklonite se Gospodu u svetoj krasoti “ (Ps. 29:2)

Kažnjavao je zbog nepoštovanja:

„A kad dođoše do gumna Nahonovog, Uza se maši za kovčeg Božji i prihvati ga, jer volovi potegoše na stranu. I Gospod se razgnevi na Uzu, i udari ga Bog onde za tu nepažnju, te umre onde kod kovčega Božijeg. I ožalosti se David što Gospod ubi Uzu. Zato se prozva ono mesto Fares-Uza do danas “ (2 Sam. 6:6-8)

Zato što su Filistejci postavili kovčeg Božiji u idolište, izjednačili ga sa svojim idolom, Gospod ih je strogo kaznio za takvo ruganje i huljenje nad svetinjom: „ Tada oteža ruka Gospodnja Azoćanima, i moraše ih i udaraše ih šuljevima u Azotu i međama njegovim “ (1 Sam. 5:6)

Pravednici su poštovali svete ikone i klanjali su im se:

„A ja po velikoj milosti Tvojoj ulazim u dom Tvoj, i klanjam se u svetoj crkvi Tvojoj sa strahom Tvojim “ (Ps. 5:7)

„Uzvišujte Gospoda Boga našeg, i klanjajte se podnožju Njegovom; da je svet! “ (Ps. 99:5)

„A Isus razdre haljine svoje i pade licem na zemlju pred kovčegom Gospodnjim, i leža do večera, on i starešine Izrailjeve, i posuše se prahom po glavi “ (Is. Nav. 7:6)

„Ti možeš doznati da nema više od dvanaest dana kako ja iziđoh u Jerusalim da se pomolim Bogu “ (Dela ap. 24:11)

Svete Ikone je poštovao i Gospod Isus Hristos. To se vidi iz toga što ih je ostavio u hramu.

Ikone prave Bogom izabrani majstori, obdareni veštinom:

„Gle, pozvah po imenu Veseleila sina Urije sina Orovog od plemena Judinog ... I evo udružih s njim Elijava, sina Ahisamahovog od plemena Danovog, i svakom veštom čoveku u srce dadoh veštinu da izrade sve što sam ti zapovedio “ (2 Mojs. 31:2,6)

Veštini ikonopisa Veseleil i Elijav naučili su i druge ljude:

„I dade mu u srce, njemu i Elijavu sinu Ahisamahovom od plemena Danovog, da mogu učiti druge “ (2 Mojs. 35:34)

Zapoveđeno je da se svete ikone prave od različitog materijala:

„Da vešto izmišlja kako se šta može načiniti od zlata i od srebra i od bronze, Da ume rezati kamenje i ukivati, da ume tesati drvo, i svaki posao raditi. “ (2 Mojs. 31:4-5)

Zapoveđeno je da se ukrašavaju:

„I pokuj ga čistim zlatom, iznutra i spolja pokuj ga; i ozgo mu načini zlatan venac unaokolo ... I načini dva heruvima zlatna, jednostavne ih načini, na dva kraja zaklopcu “ (2 Mojs. 25:11,18)

Zapovest o svetim ikonama nije ukinuta u Novom Zavetu. Dakle, sledi da je treba čuvati : (2 Mojs. 25:10-11; 18-22; 26:1;28:9-12)

Isus Hristos je bio opipljiv:

„Što bješe od početka, što smo čuli, što smo vidjeli očima svojima, što sagledasmo i ruke naše opipaše, o Logosu (Riječi) života “ (1 Jn. 1:1).

Za vreme apostola je već postojala slika raspetog Isusa Hrista:

„O nerazumni Galati, ko vas je opčinio da se ne pokoravate istini, vi kojima je pred očima Isus Hristos naslikan razapet među vama? “ (Gal. 3:1)

Svete ikone su postojale i kod prvih hrišćana: o tome svedoči istorija Crkve i materijalni spomenici. Tako se na zidovima prvih hrišćanskih hramova nalaze ikone Gospoda, Majke Božije i Svetih apostola. Ako se ikone ne spominju u reči Božijoj onda bi svedočanstva spomenika iz drevne Crkve trebalo da urazume protestante koji se rugaju svetinji.

Ikona je grčka reč i označava sliku, ali ne prostu sliku, već svetu sliku, pre svega sliku Boga u načinu na koji je Sebe pokazivao u ljudima: Majci Božijoj, Anđelima i svetim udima. Ikone su samo portreti, a ne živa bića. Poštovanje koje se odaje ikonama (liku) prelazi na prvolik.

Idoli su slike lažnih bogova, izmišljenih od neznabožaca:

„Što se pak tiče jedenja idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa na svijetu, i da nema nijednoga drugoga Boga osim jednoga. “ (1 Kor. 8:4)

Oni su izmišljeni :

„Kad smo, dakle, rod Božiji, ne treba da mislimo da je Božanstvo podobno zlatu ili srebru ili kamenu, rezanom po vještini i zamisli čovječijoj “ (Dela ap. 17:29)

Idole su izmislili neznabošci bez zapovesti Božije, zato su ništavilo:

„Jer su uredbe u naroda taština, jer seku drvo u šumi, delo ruku umetničkih sekirom “ (Jer. 10:3)

Neznabošci su idole smatrali za bogove:

„Sujetni su svi ljudi, prirodno, u kojima je prisutno nepoznavanje Boga i oni ne bijahu u stanju iz vidljivih dobara poznati Suštega, niti na osnovu djela poznaše Tvorca, nego su ili oganj ili vazduh ili brzi vjetar ili zvjezdani šar ili silnu vodu ili svjetila nebeska smatrali za bogove gospodare svijeta“ (Prem. Sol. 13:1-2)

„A i životinje najmrskije obožavaju, jer sravnjivane po nerazumlju, gore su od svih drugih; na njima ni toliko ljepote nema koliko u izgledu životinja, da bi privukle pažnju; a udaljile su se i od Božje pohvale i od blagoslova Njegovog.“ (Prem. Sol.- 15:18-19)

„I zamijeniše slavu besmrtnoga Boga podobijem smrtnoga čovjeka i ptica i četvoronožnih životinja i gmizavaca“ (Rim. 1:23) (Prem. Sol. 13:10-19)

Idolom se nazivaju slike svih lažnih bogova, koje su izmislili neznabošci. Naprimer, zmija koja se priznaje za boga ili čovek predstavlja idol, a njihove slike koje se poštuju kao bogovi su takođe idoli. Neznabošci su za same bogove poštovali i materiju: zlato, srebro, kamen, svemu tome su pridavali prirodu bogova:

„A od ostatka gradi boga, rezan lik svoj, pada pred njim na kolena i klanja se, i moli mu se i govori: Izbavi me, jer si ti bog moj“ (Is. 44:17)

Poštovanje idola je bilo praćeno ljudskim žrtvama i bludom:

„Nego se pomešaše s neznabošcima, i naučiše dela njihova. Stadoše služiti idolima njihovim, i oni im biše zamka. Sinove svoje i kćeri svoje prinosiše na žrtvu đavolima. Prolivaše krv pravu; krv sinova svojih i kćeri svojih, koje prinošahu na žrtvu idolima hananskim, i oskvrni se zemlja krvnim delima “ (Ps. 106:35-38).

„Da su činile preljubu i da je krv na rukama njihovim i da su činile preljubu s gadnim bogovima svojim i vodile kroz oganj sinove svoje koje su mi rodile, da ih jedu. Još i ovo mi činiše: Skvrniše svetinju moju u isti dan, i subote moje przniše. Jer zaklavši sinove svoje gadnim bogovima svojim dolaziše u svetinju moju istog dana da je oskvrne; i gle, tako činiše usred doma mog. “ (Jez. 23:37-39)

Da li se nakon ovoga mogu izjednačavati ikone sa idolima i rugati im se?

„Ne uprežite se u isti jaram s nevjernicima; jer šta ima pravednost sa bezakonjem; ili kakvu zajednicu ima svjetlost s tamom? A kakvu saglasnost Hristos sa Velijarom? Ili kakav dio ima vjerpi s nevjernikom? “ (2 Kor. 6:14-15)

„Da biste mogli raspoznavati šta je sveto šta li nije, i šta je čisto šta li nečisto “ (3 Mojs. 10:10)

„I narod moj neka uče šta je sveto šta li nije sveto, i neka ih uče raspoznavati nečisto od čistog “ (Jez. 44:23)

Preko ikona Pravoslavna Crkva ispoveda Boga, Koji je došao u telu:

vrh strane