Prvorodni greh leži na svim ljudima bez izuzetka, znači i na deci.

„I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihovog svagda samo zle“ (1 Mojs. 6:5)

„I Reče Gospod u srcu svom: Neću više kleti zemlje s ljudi, što je misao srca čovečijeg zla od malena...“ (1 Mojs. 8:21)

„Proklet će biti plod utrobe tvoje“ (5 Mojs. 28:18)

„Ko će čisto izvaditi iz nečista? Niko.“ (Jov. 14:4)

„I kako će čovek biti pravedan pred Bogom? I kako će čist biti rođeni od žene?“ (Jov. 25:4)

„Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudne mati moja mnom.“ (Ps. 51:7)

„Svi su zašli, svi se pokvarili, nema nikoga dobro da tvori, nema ni jednog“ (Ps. 13:3)

Vidimo da je grehom prvog čoveka – greh ušao u rod ljudski, a takođe i smrt, koja je prešla od Adama na ceo rod ljudski: „ ... kao što kroz jednoga čovjeka uđe u svijet grijeh, i kroz grijeh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, pošto svi sagriješiše“ (Rim. 5:12)

„Među kojima i mi svi živjesmo nekada po željama tijela svoga, čineći volju tijela i pomisli, i bijasmo po prirodi djeca gnjeva kao i ostali“ (Ef. 2:3)

„I odgovarajući sav narod reče: Krv njegova na nas i na djecu našu!“ (Mt. 27:25)

Začeće dece praćeno je grehovnim, strasnim kretanjem krvi:

„Koji se ne rodiše od krvi, ni od želje tjelesne, ni od želje muževljeve, nego od Boga“ (Jn. 1:13)

„...želja zatrudnjevši rađa grijeh, a grijeh učinjen rađa smrt.“ (Jak. 1:15)

Da bi se očistila od prvorodnog greha, deca treba da se rode od vode i Duha, tj. treba da se krste:

„Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom. ne može ući u Carstvo Božije“ (Jn. 3:5)

Deca treba da budu krštena po praobrazu: „ Svako muško dete kad mu bude osam dana da se obrezuje od kolena do kolena... A neobrezano muško, kome se ne obreže okrajak tela njegovog (u osmi dan), da se istrebi iz naroda svog, jer pokvari zavet moj“ (1 Mojs. 17:12,14) (Samo dete, naravno, nije moglo sebe da obreže. Njega su obrezivali roditelji. Ali je kazna stizala dete, ono je narušavalo zavet).

„U Njemu vi i obrezani biste obrezanjem nerukotvorenim, odbacivanjem tijela grjehovnosti obrezanjem Hristovim, p ošto se s Njim pogreboste krštenjem, u Njemu ste i savaskrsli kroz vjeru u moć Boga koji ga vaskrse iz mrtvih “ . (Kol. 2:11-12)

U Starom Zavetu obrezanje se vršilo i nad odraslim i nad decom; i u Novom Zavetu treba da se krste i odrasli i deca. Tamo se obrezivao krajnji deo tela nožem. U Krštenju se Duhom Svetim (nerukotvoreno obrezanje) odsecaju gresi.

„ A neću da ne znate, braćo, da oci naši svi pod oblakom bijahu, i svi kroz more prođoše, i svi se u Mojseja krstiše u oblaku i moru; a ovo biše primjeri nama ...“ (1 Kor. 10:1-6) (Jevreji nisu ostavili svoju decu na obali da čekaju punoletstvo, već su ih preneli na rukama. I u Novom Zavetu svi moraju da se krste:

„A ko se ko ne rodi vodom i Duhom , ne može ući u Carstvo Božije “ (Jn. 3:5)

Po obećanjima:

„ Evo, idu dani, govori Gospod, kad ću učiniti s domom Izrailjevim i s domom Judinim nov zavet ... I neće više učiti prijatelj prijatelja ni brat brata govoreći: Poznajte Gospoda; jer će me znati svi od malog do velikog, govori Gospod; jer ću im oprostiti bezakonja njihova, i grehe njihove neću više pominjati “ (Jer. 31:31,34)

„A Petar im reče: Pokajte se, i da se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijehova; i primićete dar Svetoga Duha. Jer obećanje je za vas i za djecu vašu i za sve daljne koje će dozvati Gospod Bog naš. “ (Dela ap. 2:38-39)

U Starom Zavetu su deca stupala u savez sa Bogom kroz obrezanje. U Novom oni moraju da stupe kroz Krštenje, jer u Crkvu Svoju Gospod zove i odrasle i decu:

„A Isus reče: Pustite djecu, i ne branite im da dolaze k meni, jer je takvih Carstvo nebesko. “ (Mt. 19:14)

„A donošahu mu i dječicu da ih se dotakne; a kad vidješe učenici, zabraniše im. A Isus dozvavši ih reče: Pustite djecu neka dolaze k meni, i ne sprečavajte ih; jer takvih je Carstvo Božije. “ (Lk. 18:15-16)

Ne dajući deci da se krste, mnogi protestanti su nalik na učenike koji su branili deci da priđu Hristu. Mnogi protestanti imaju sopstvene ljudske pobude: oni smatraju samo sebe dostojnima da stupe u Crkvu Hristovu. Deca po njihovom mišljenju ništa ne shvataju, ni u šta ne veruju i ne mogu zadobiti Duha Svetoga.

Međutim, Gospod Sam uči decu, a nama je zapovedao da ih učimo nakon Krštenja, saglasno Reči Božijoj:

„Evo, idu dani, govori Gospod, kad ... neće više učiti prijatelj prijatelja ni brat brata govoreći: Poznajte Gospoda; jer će me znati svi od malog do velikog “ (Jer. 31:31,34)

„Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha, u čeći ih da drže sve što sam vam zapovjedio “ (Mt. 28:19-20)

U broju naroda bez sumnje moraju biti i deca – ne mogu se pribrajati životinjama, samo zato što nisu dostigli punoletstvo. I u različitim zemljama uzrast punoletstva se određuje na različit način. Pitanje je onda ko određuje uzrast kada dete može da pristupi Krštenju?

Na javnoj propovedi, kakva je bila apostolska, naprimer, apostola Petra na Pedesetnicu morala su prisustvovati i deca, po zapovesti:

„Trubite u trubu na Sionu, naredite post, proglasite svetkovinu. Saberite narod, osveštajte sabor, skupite starce, saberite decu i koja sisaju “ (Joil 2:15-16)

Deca imaju veru, samo ne mogu da je izraze rečima:

„Ta, Ti si me izvadio iz utrobe; Ti si me umirio na sisi matere moje , z a Tobom pristajem od rođenja, od utrobe matere moje Ti si Bog moj “ (Ps. 22:9-10)

„U onaj čas pristupiše učenici Isusu govoreći: Ko je , dakle, najveći u Carstvu nebeskome? I dozva Isus dijete, i postavi ga među njih, i reče: Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao djeca, nećete ući u Carstvo nebesko. Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u Carstvu n e beskom. I koji primi jedno takvo dijete u ime moje, mene prima. A koji sablazni jednoga od ovih malih koji vjeruju u mene, bolje bi mu bilo da se objesi kamen vodenički o vrat njegov, i da potone u dubinu morsku. “ (Mt. 18:1-6, vidi Mk. 9:36)

Veru dece izražavaju roditelji – svedoci: njihova vera se prima od Gospoda, kao što je Gospod primao veru pri isceljenju:

Kapetanovog sluge – Mt. 8:6-13;

Kćeri Hananejke – Mt. 15:22-28;

(vaskrsenja) Jairove kćeri – Mk. 5:22-42

„I dođoše k njemu sa uzetim, koga nošahu četvorica... A Isus vidjevši vjeru njihovu, reče uzetome: Sinko, opraštaju ti se grijesi tvoji! “ (Mk. 2:3,5)

Vera roditelja se prima i pri Krštenju, kao i pri obrezanju: „ A neću da ne znate, braćo, da oci naši svi pod oblakom bijahu, i svi kroz more prođoše, i svi se u Mojseja krstiše u oblaku i moru...“ (1 Kor. 10:1-6, 1 Mojs. 17:12-14)

„Vjerom prijeđoše Crveno more kao po suhu “ (Jevr. 11:29)

Deca su dostojnija od nas da dobiju Svetog Duha i prime Carstvo Božije:

„Koji ne primi Carstva Božijega kao dijete, neće ući u njega “ (Mk. 10:15)

„Jer gle, kada glas pozdrava tvojega dođe u uši moje, zaigra dijete od radosti u utrobi mojoj... i Jelisaveta se ispuni Duha Svetoga “ (Lk. 1:44,41)

Dete Jovan je još u utrobi osetio približavanje Gospoda i radosno zaigrao. To je bilo posebno igranje, jer se Jelisaveta ispunila Duha Svetoga.

„A kad vidješe prvosveštenici i književnici čudesa koja učini, i djecu gdje viču u hramu i govore: Osana Sinu Davidovu, rasrdiše se. I rekoše mu: Čuješ li šta ovi govore? A Isus im reče: Da! Zar niste nikada čitali: Iz usta djece i odojčadi načinio si sebi hvalu? “ (Ps. 8:2; Mt. 21:15-16)

Znači, deca moraju da se krste jer:

a) ih Sam Gospod uči, a nakon Krštenja to učenje vrše roditelji.

b) Oni veruju i njihova vera se ispunjava verom roditelja.

v) Imaju pravo na dobijanje Duha Svetoga.

g) Oni moraju da budu očišćeni od prvorodnog greha jer: „ neće ući u njega (Carstvo Hristovo) ništa nečisto “ (Otk. 21:27)

d) Zbog praobraza u Starom Zavetu

đ) Zbog obećanja

e) Zbog zapovesti: „ A ko se ko ne rodi vodom i Duhom , ne mož e ući u Carstvo Božije “ (Jn. 3:5) („ko“, tj. svi bez izuzetka, odrasli i deca)

„Jer obećanje je za vas i za djecu vašu “ (Dela ap. 2:39)

Mnogi protestanti odbacuju krštenje dece na osnovu toga što, tobož, ona ne veruju i kao dokaz toga navode tekst iz Mk. 16:16: „ Koji povjeruje i krsti se biće spasen “. Kao odgovor na to treba pročitati do kraja taj isti 16 stih: „ a koji ne vjeruje biće osuđen “ i pitati ih: dakle, deca su osuđena? Tada će biti jasno da se ove reči iz Evanđelja odnose na odrasle, a ne na decu.

Pozivajući se na 1 Kor. 7:14, oni misle da su deca sveta i bez krštenja. U tom tekstu apostol Pavle pre svega ne smatra svu decu svetima: postoje i nečista deca („ inače djeca vaša bila bi nečista “). Svetima se nazivaju deca koja su krštena, izabrana i koja su stupila u zavet sa Bogom (5 Mojs. 7:6), a ne zato što se rađaju bezgrešna. Ž elja zatrudnjevši rađa grijeh (Jak. 1:15), zato su nekrštena deca i nazvana nečistim.

Ako bi se deca rađala svetima, onda se đavo ne bi useljavao u njih. Mi vidimo obratno:

„I dovedoše ga njemu; i kad ga vidje duh, odmah ga stade lomiti; i padnuvši na zemlju valjaše se bacajući pjenu. I upita oca njegova: Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: Iz djetinjstva. “ (Mk. 9:20-21)

Ako su deca sveta, zašto ih protestanti krste kasnije? Do kojih godina su sveti i odakle se na njima zatim pojavljuje greh?

Izraz „jer je takvih Carstvo Božije“ ne znači da će deca bez krštenja ući u Crkvu Hristovu, već to da mi, odrasli, treba da budemo nalik na decu svojom verom i nezlobivošću; treba da se umanjimo i primimo Carstvo Božije kao što ga primaju deca.

Sveti apostoli su ne jednom krstili mnogo ljudi, pa čak i cele porodice, u kojima je bez sumnje, bilo i dece. Deca bolje i dostojnije od nas primaju Hrista za šta su nam i postavljena kao primer. Nigde nije rečeno da se deca ne smeju krštavati.

Dela ap. 2:41- Tri hiljade ljudi

Dela ap. 10:48 Dom Kornilija kapetana

1 Kor. 1:16 – Stefanov dom

Dela ap. 16: 14-15 – Dom Lidije

Dela ap. 16:33 – Dom tamničkog stražara (i svi njegovi)

Dela ap. 8:10,12 – Masovno krštenje

Dela ap. 18:8 – Krisp sa svim domom svojim i mnogi od Korinćana

vrh strane