Živi i umrli čine jednu Crkvu Hristovu:

„Da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom“ (Fil. 2:10)

Za Boga nema mrtvih:

„A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su njemu svi živi.“ (Lk. 20:38)

Zato je Hristos i silazio u pakao da blagovesti umrlima:

„Zato je i mrtvima propovijedano jevanđelje, da prime sud po čovjeku tijelom, a da žive po Bogu duhom“ (1 Pet. 4:6)

Živi i mrtvi treba da opšte među sobom:

„I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi“ (1 Kor. 12:26)

Živi treba da izraze to uzajamno opštenje u dobrim delima:

„Ne jedoh od toga (desetine Levita) u žalosti svojoj, niti uzeh od toga na potrebu nečistu, niti dadoh od toga na mrtvaca“ (5 Mojs. 26:14)

Iz levitske desetine je bilo zabranjeno davati milostinju za umrle, ali se iz drugih prihoda dozvoljavalo. Znači, Jevreji su davali milostinju verujući da će to doneti olakšanje!

„Stavljaj hleb tvoj na grobove pravednih, ali ne daj grešnima . “ (Tov. 4:17)

„Neće im se dati hleba u žalosti da se poteše za mrtvim, niti će ih napojiti iz čaše radi utehe za ocem ili za materom“ (Jer. 16:7)

U molitvama:

„Sledećeg pak dana dođoše Judini ljudi, kao što beše potreba (sahrane), da prenesu tela prethodno palih (ratnika) ... obratiše se na molitvu moleći (Boga za njih) da učinjeni greh sasvim izbriše... I učini sabiranje novčanih priloga po (svakom) čoveku, dve hiljade drahmi, i posla u Jerusalim da se prinese žrtva za greh, čineći to veoma dobro i mudro, misleći na vaskrsenje... zato i učini žrtvu umilostivljenja za umrle da bi se oslobodili greha“ (2 Mak. 2:39,42,43,45)

„Gospode Svedržitelju, Bože Izrailja usliši molitvu umirućih Izrailja i sinova njihovih, sagrešivši pred Tobom... Ne spominji nepravde otaca naših“ (Var. 3:4-5)

„Molim, dakle, prije svega da se čine moljenja, molitve, prozbe, blagodarenja za sve ljude“ (1 Tim. 2:1)

„Braćo, molite se za nas“ (1 Sol. 5:25)

U ljubavi:

„Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ (Mt. 22:39)

„Ljubav nikad ne prestaje“ (1 Kor. 13:8)

„Jer sam uvjeren da nas ni smrt, ni život ... ni sadašnjost, ni budućnost, n i visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar neće moći odvojiti od ljubavi Božije .“ (Rim. 8:38-39)

Molitva Crkve je moćna:

„Opet vam zaista kažem: Ako se dva od vas slože na zemlji u bilo kojoj stvari za koju se uzmole, daće im Otac moj koji je na nebesima. Jer gdje su dva ili tri sabrana u ime moje, ondje sam i ja među njima “ . (Mt. 18:19-20)

„I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti. “ (Jn. 14:14)

U molitvama za umrle, Crkva se obraća Gospodu Isusu Hristu – Gospodaru živih i mrtvih:

„Jer zato Hristos i umrije i vaskrse i oživi da ovlada i mrtvima i živima “ (Rim. 14:9)

Hristos ima vlast da prašta grehe i u budućem životu:

„Svaki grijeh i hula oprostiće se ljudima, a hula na Duha Svetoga neće se oprostiti ljudima. I ako reče ko riječ protiv Sina Čovječijega, oprostiće mu se; a koji reče protiv Duha Svetoga, neće mu se oprostiti ni u ovome vijeku ni u budućem “ . (Mt. 12:31-32)

Samo smrtni greh ne može biti oprošten čoveku u budućem životu, a svi drugi gresi, po molitvama Crkve mogu biti oprošteni i iza groba .

„Imam ključeve od smrti i od pakla “ (Otk. 1:18)

„Tako govori Sveti, Istiniti, koji ima ključ Davidov, koji otvara i niko neće zatvoriti, i koji zatvara i niko neće otvoriti. “ (Otk. 3:7)

„Gospod ubija, i oživljuje; spušta u grob, i izvlači. “ (1 Sam. 2:6)

Za umrle su se molili i u Starom Zavetu:

„Ne spominji nepravde otaca naših, nego spomeni ruku Tvoju i ime Tvoje u vekove vekova “ (Var. 3:5)

„Sledećeg pak dana dođoše Judini ljudi, kao što beše potreba (sahrane), da prenesu tela prethodno palih (ratnika) i sa srodnicima da ih polože u grobove otaca. I nađoše kod svakoga od mrtvih pod odećom posvećene stvari od idola iz Jamnije, što Zakon zabranjuje Judejima, pa svima postade jasno da su zbog toga razloga poginuli. Svi pak, blagoslovivši sud Pravednog Sudije Gospoda, Koji tajne stvari čini javnima, obratiše se na molitvu moleći (Boga za njih) da učinjeni greh sasvim izbriše. A plemeniti Juda moljaše narod da čuvaju sebe i budu bez greha ( imajući pred očima ono što se desilo zbog greha onih koji su pre toga poginuli.I učini sabiranje novčanih priloga po (svakom) čoveku, dve hiljade drahmi, i posla u Jerusalim da se prinese žrtva za greh, čineći to veoma dobro i mudro, misleći na vaskrsenje. Jer kad ne bi očekivao da će i ovi poginuli vaskrsnuti, bilo bi suvišno i nerazumno moliti se za mrtve. Ali sagledajući da je onima koji s pobožnošću preminu , pripremljena najbolja nagrada, beše (mu) namisao sveta i pobožna, zato i učini žrtvu umilostivljenja za umrle da bi se oslobodili greha“. (2 Mak. 12:39-45)

„Neće im se dati hleba u žalosti da se poteše za mrtvim, niti će ih napojiti iz čaše radi utehe za ocem ili za materom“ (Jer. 16:7)

I u Novom Zavetu:

„Neka mu dade Gospod da nađe milost kod Gospoda u onaj dan. A koliko mi je u Efesu poslužio, ti najbolje znaš.“ (2 Tim. 1:18)

Molitva Isusa Hrista pred vaskrsenje Lazara: „A Isus podiže oči gore, i reče: Oče, blagodarim ti što si me uslišio! A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovdje stoji, da vjeruju da si me ti poslao “ (Jn. 11:41-42)

„A Petar izgnavši sve napolje, kleče na koljena i pomoli se Bogu, i okrenuvši se tijelu reče: Tavito, ustani! A ona otvori oči svoje, i vidjevši Petra pridignu se i sjede “ (Dela ap. 9:40)

Mi smo dužni da podražavamo Hristu i apostolima i da se molimo za umrle po zapovesti:

„Milost davanja da imaš ka svakom živom stvoru, ali ni umrloga ne lišavaj milosti “ (Sir. 7:36)

„Sjećajte se svojih starješina, koji vam propovijedaše riječ Božiju; gledajući na svršetak njihova života, ugledajte se na vjeru njihovu“ (Jevr. 13:7)

Sahrana pravednih:

Nego ćeš umreti na miru, i kao što pališe ocima tvojim, pređašnjim carevima, koji su bili pre tebe, tako će paliti i tebi, i naricaće za tobom “ (Jer. 34:5)

Sahrana odstupnika od Boga:

„Zato ovako veli Gospod za Joakima sina Josije cara Judinog ... Pogrebom magarećim pogrepšće se, izvući će se i baciće se iza vrata jerusalimskih “ . (Jer. 22:18-19)

Odgovori na argumente protestanata:

„Ljudima predstoji jedanput umrijeti, a potom sud “ (Jevr. 9:37)

U ovom tekstu se govori o posebnom sudu za svakog umrlog čoveka. Nakon tog suda, Gospod može izvesti grešnika iz pakla (1).

Pokajanja i milosti neće biti nakon Sveopšteg i Strašnog Suda o kome se govori u Evanđelju (Mt. 25:31-49)

„Čovek neće nikako brata osloboditi, neće dati Bogu otkup za nj “ (Ps. 49:7)

Brat brata neće osloboditi, to jest, neće spasiti od prvorodnog greha. Međutim, Hristos je iskupio sve ljude, razorio smrt, otvorio vrata Raja.

„I povrh svega toga, postavljena je među nama i vama provalija velika, da oni koji bi htjeli odovud k vama prijeći, ne mogu; niti oni otuda k nama prelaze “ (Lk. 16:26)

Provalija postoji za one koji sami žele da pređu iz pakla u raj ili iz raja u pakao. Na to ukazuje i izraz „ koji bi htjeli “. Međutim, za Boga nema nikakve provalije. On je Svemoguć, On spušta i uzdiže, otvara i zatvara. Njemu se Crkva i obraća, moleći se za umrle.