Pravoslavna Crkva za mošti smatra ostatke Svetih ugodnika i mučenika, preko kojih Gospod čini čuda i isceljenja – bez obzira da li su to cela, netruležna tela ili delovi tela, ili samo kosti, ili čak delovi odeće svetih ljudi.

Ako se preko svih tih ostataka blagodaću Božijom vrše očigledna čuda, onda su to – mošti. Ako se čuda ne događaju, onda se tela Svetih, makar i netruležna, ne smatra og za mošti. Poštujući mošti Crkva pre svega, poštuje blagodat koja deluje preko njih i proslavlja Boga, Koji je divan u svetima svojim. Protestanti optužuju Pravoslavnu Crkvu za obogotvoravanje mrtvih stvari i tela. Toga u realnosti nema. Postoji samo smireno poklanjanje svemogućoj sili Gospoda i duboka, dečija vera u blagodat Duha Svetoga, L oji bira za oruđa svog delovanja ne samo same ugodnike Božije, već i njihova tela i ostatke.

Čovek je stvoren za netruležnost:

„I učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakakva drveća lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla“ (1 Mojs. 2:9).

„Zato što Bog nije smrt stvorio niti se raduje propasti živih“ (Prem. Sol. 1:13).

„Jer Bog stvori čovjeka za netruležnost i sazda ga slikom sopstvene vječnosti“ (Prem. Sol. 2:23).

Smrt i truležnost javili su se zbog zavisti đavola i kao posledica pada u greh.

Nakon pada u greh čoveku je rečeno, da će se vratiti u prah. Po toj osnovi se u zemlju sahranjuju i pravednici i grešnici. Međutim, tela nekih pravednika izbegavaju truljenje.

„Jer pravednost je besmrtna (a nepravednost - uzročnik smrti)“ (Prem. Sol. 1:15).

„Zavišću đavola smrt uđe u svijet, pa je probaju oni koji su na njegovoj strani“ (Prem. Sol.- 2:24).

„Jer je plata za grijeh smrt, a dar Božiji je život vječni u Hristu Isusu, Gospodu našem“ (Rim. 6:23).

Zato su svi potomci Adama podvrgnuti truljenju:

„Kakav je zemljani, takvi su i zemljani; i kakav je nebeski, takvi su i nebeski“ (1 Kor. 15:48).

Gospod Isus Hristos je razorio smrt i pobedio greh:

„Gdje ti je, smrti, žalac? Gdje ti je, pakle, pobjeda? A ž alac je smrti grijeh, a sila je grijeha zakon. A Bogu hvala koji nam dade pobjedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista. “ (1 Kor. 15:55-57).

Svojim Vaskrsenjem Gospod nam je darovao netruležnost:

„Ne postidi se, dakle, stradanja Gospoda našega, ni mene sužnja njegova, nego budi mi sastradalnik u jevanđelju po sili Boga ... sada pokazanoj javljanjem Spasitelja našega Isusa Hrista, koji razruši smrt i obasja život i neraspadljivost jevanđeljem “ (2 Tim. 1:8,20).

Grešnici se podvrgavaju truljenju:

„Jer pravednost je besmrtna (a nepravednost - uzročnik smrti)“ (Prem. Sol. 1:15).

Tela mnogih (ne svih) pravednika koji su pobedili greh, nisu izložena truljenju po posebnom promislu Svemogućeg Boga:

„Ako je ko u Hristu, nova je tvar; staro prođe, gle, sve novo postade“ (2 Kor. 5:17)

„Kakav je zemljani, takvi su i zemljani; i kakav je nebeski, takvi su i nebeski“ (1 Kor. 15:48).

„I grobovi se otvoriše, i ustadoše mnoga tijela svetih koji su pomrli; I izišavši iz grobova po vaskrsenju njegovu, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima “ (Mt. 27:52-53).

„Jer nećeš ostaviti dušu moju u paklu, niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi trulost “ (Ps. 16:10).

„Skupa je pred Gospodom smrt svetaca Njegovih. “ (Ps. 116:15).

„ Mnogo nevolje ima pravednik, ali ga od svih izbavlja Gospod. Čuva Gospod sve kosti njegove, ni jedna se od njih neće slomiti “ (Ps. 34:20-21).

Gospod po Svojoj svemogućoj sili može da ih proslavi ne samo netruležnošću, već da im daruje i besmrtnost:

„Isus mu reče: Ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga? Ti hajde za mnom. Onda iziđe ova riječ među braćom da onaj učenik neće umrijeti; ali Isus mu ne reče da neće umrijeti, nego: Ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga? “ (Jn. 21:22-23).

Nisu svi sveti proslavljeni netruležnošću tela:

„Različni su darovi, ali je Duh isti ... I različna su djejstva, ali je isti Bog koji djejstvuje sve u svima “ (1 Kor. 12:4,6).

„Druga je slava sunca, a druga slava mjeseca, i druga slava zvijezda, jer se zvijezda od zvijezde razlikuje u slavi “ (1 Kor. 25:41).

Gospod čini čuda preko moštiju:

„I dogodi se kad pogrebavahu nekog čoveka, ugledaše četu i baciše čoveka u grob Jelisijev; i kad čovek pade i dotače se kostiju Jelisijevih, ožive i usta na noge svoje. “ (2 Car. 13:21):

„Ništa ne odoli njemu, i o uspešnosti njegovoj prorokovalo je telo njegovo. I za života svojega počini on čudesa, i po smrti divna behu dela njegova“ (Sirt. 48:14-15).

„Duh diše gdje hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide: tako je svaki koji je rođen od Duha“ (JN. 3:8):

„Bogu se valja klanjati na saboru svetih, strašniji je od svih koji su oko Njega“ (Ps. 89:7).

Čak je i odeća pravednika bila čudotvorna:

„I moljahu ga da se samo dotaknu skuta od haljine njegove; i koji se dotakoše ozdraviše“ (Mt. 14:36).

„Bog činjaše neobična čudesa rukama Pavlovim, t ako da su ubruse znojave od tijela njegova ili pojaseve nosili na bolesnike i oni se iscjeljivahu od bolesti, i zli duhovi izlažahu iz njih “ (Dela ap. 19:11-12).

Ne dobijaju svi isceljenje od svetih moštiju zbog svog neverovanja:

„I ne mogaše ondje ni jednoga čuda učiniti, osim što malo bolesnika iscijeli metnuvši na njih ruke. I čuđaše se nevjerju njihovome. I prohođaše po okolnim selima i učaše “ (Mk. 6:5-6).

Protestanti istupaju protiv poštovanja svetih moštiju pozivajući se na Evanđelje po Mateju 23: 29-36 gde Gospod izobličava ukrašavanje grobova pravednika. Međutim, Spasitelj je osudio fariseje ne zbog toga što su ukrašavali grobnice pravednika, već zato što ih nisu poštovali, ubijali i progonili proroke i mudrace kao i oci njihovi.

Tela pravednika poštovala su se i u Starom Zavetu:

„I Mojsije uze kosti Josifove sa sobom; jer beše zakleo sinove Izrailjeve rekavši: Zaista će vas pohoditi Bog, a tada iznesite kosti moje odavde sa sobom “ (2 Mojs. 13:19).

„I dvanaest proroka – da procvetaju kosti njihove na mestima njihovim - utešiše Jakova i spasiše ih verom u nadanje “ (Sir. 49:12).

Oni treba da se poštuju i u Novom Zavetu, kao hramovi Duha Svetoga:

„Ili ne znate da je tijelo vaše hram Svetoga Duha koji je u vama, kojega imate od Boga i niste svoji? “ (1 Kor. 6:19).

„Ne znate li da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama? Ako neko razara hram Božiji, razoriće njega Bog; jer je hram Božiji svet, a to ste vi “ (1 Kor. 3:16-17)

Oni koji odriču Svete mošti, rugaju se nad čudesima od njih, razaraju hram Duha Svetoga, rugaju se tom hramu.

vrh strane