Dva posta su neophodna čoveku za moralno usavršavanje.

Duhovni:

„A nije li ovo post što izabrah: da razvežeš sveze bezbožnosti, da razrešiš remenje od bremena, da otpustiš potlačene, i da izlomite svaki jaram? Nije li da prelamaš hleb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedeš u kuću? Kad vidiš golog, da ga odeneš, i da se ne kriješ od svog tela? “ (Isa. 58:6-7).

Telesni:

„I zapreti Gospod Bog čoveku govoreći: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; a li s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš “ (1 Mojs. 2:16-17)

Starozavetni pravednici su postili:

„I Mojsije osta onde kod Gospoda četrdeset dana i četrdeset noći, hleba ne jedući ni vode pijući“ (2 Mojs. 34:28).

„I ridaše i plakaše, i postiše do večeri za Saulom i za Jonatanom sinom njegovim...“ (2 Sam. 1:12; vidi 2 Sam. 12:16; 1 Car. 19:6-8)

Postili su i u Novom Zavetu – Hristos:

„I postivši dana četrdeset i noći četrdeset, naposljetku ogladnje“ (Mt. 4:2; Lk. 4:1-2).

Apostoli:

„A dok oni služahu Gospodu i pošćahu, reče Duh Sveti: Odvojte mi Varnavu i Savla na djelo na koje sam ih pozvao. T ada oni, postivši i pomolivši se Bogu ...“ (Dela ap. 13:2-3).

„I rukopoložiše im prezvitere za svaku Crkvu, pa pomolivši se Bogu s postom, predadoše ih Gospodu u koga vjerovaše“ (Dela ap. 14:23).

„Pa kako prođe dosta vremena i već plovljenje ne bješe bez opasnosti, jer i post već bješe prošao“ (Dela ap. 27:9).

Verni treba da poste po Hristovom primeru:

„Isus pak pun Duha Svetoga vrati se sa Jordana, i bi odveden Duhom u pustinju. I četrdeset dana kuša ga đavo, i ne jede ništa u te dane; i kad se oni navršiše, onda ogladnje “ (Lk. 4:1-2).

„Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu “ (Jn. 10:27).

„Jer ste na to i pozvani, jer i Hristos postrada za vas, ostavljajući vam primjer da idete njegovim stopama “ (1 Pet. 2:21).

Po primeru Apostola:

„Nego iznuravam tijelo svoje i savlađujem ga, da propovijedajući drugima ne budem sam odbačen “ (1 Kor. 9:27)

„Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista “ (1 Kor. 11:1).

Po zapovesti:

„A kad postite, ne budite sumorni kao licemjeri ... A ti kada postiš, namaži glavu svoju, i lice svoje umij “ (Mt. 6:16-17).

Post je služenje Bogu:

„Nego se u svemu pokazujmo kao sluge Božije: u trpljenju mnogom, u nevoljama, u bijedama, u tjeskobama; u ranama, u tamnicama, u bunama, u trudovima, u bdjenjima, u postovima “ (2 Kor. 6:4-5).

Post predstavlja moćno oružje protiv đavola:

„Ovaj se rod ničim ne može istjerati do molitvom i postom “ (Mk. 9:29; vidi Mt. 17:21).

Uzdržanje od mesa i ukusne hrane:

„U to vreme ja Danilo bejah u žalosti tri nedelje dana ... Jela ugodna ne jedoh, ni meso ni vino ne uđe u moja usta “ (Dan. 10:2-3).

Isus Hristos se uzdržavao od masne hrane:

„Čim pak iziđoše na zemlju, vidješe oganj naložen i na njemu položenu ribu, i hljeb “ (Jn. 21:9; Mt. 15:36; Lk. 24:42).

„Ovdje ima jedno momče koje ima pet hljebova ječmenih i dvije ribe “ (Jn. 6:9)

Uzdržavao se i apostol Pavle:

„Zato, ako jelo sablažnjava brata mojega, neću jesti mesa do vijeka “ (1 Kor. 8:13).

Četiri posta:

„Ovako veli Gospod nad vojskama: Post četvrtog meseca, i post petog i post sedmog i post desetog obratiće se domu Judinom u radost i veselje i u praznike vesele; ali ljubite istinu i mir “ (Zah. 8:19; Mt. 4:2; Dela ap. 13:2-3; 14:23; 27:9)

Sreda i petak:

„Nego će doći dani kad će se oteti od njih ženik, i tada će postiti u one dane “ (Mk. 2:20; Mt. 9:15; Lk. 5:35).

Hristos je telesno otet Apostola u sredu i petak.

„Znate da će za dva dana biti Pasha, i Sin Čovječiji biće predan da se razapne. Tada se skupiše prvosveštenici i književnici i starješine naroda .. . I savjetovaše se kako bi Isusa na prijevaru uhvatili i ubili “ (Mt. 26:2-4).

„A kad Isus okusi ocat reče: Svrši se! I preklonivši glavu, predade duh “ (Jn. 19:30).

„I dan bijaše petak “ (Lk. 23:54).

Gospod je osudio neuzdržanje:

„Ali pazite na sebe da srca vaša ne otežaju prejedanjem i pijanstvom ...“ (Lk. 21:34)

„Teško vama koji ste siti sada, jer ćete ogladnjeti “ (Lk. 6:25).

„Ali se Izrailj ugoji, pa se stade ritati; utio si, udebljao i zasalio; pa ostavi Boga koji ga je stvorio “ (5 Mojs. 32:15).

Protestanti odbacuju telesni post na osnovu stiha Mt. 15:11: „ Ne pogani čovjeka što ulazi u usta: nego što izlazi iz usta ono pogani čovjeka “. Međutim, u ovom stihu se govori da nije greh jesti neumivenim rukama, protiv čega su se posebno bunili fariseji. (st. 18-20). O postu ovde nema ni reči.

Rim. 4:2-17 : tu se govori o razlici između čistih i nečistih životinja na koju se strogo pazilo kod Jevreja. Jevreji su od Hrišćana zahtevali očuvanje zakona o čistim i nečistim životinjama i danim a posta. Međutim, apostoli su ukinuli zakon o razlikovanju životinja, priznavši da je Mojsejev zakon neobavezan za hrišćane. (2 Mojs. 13:3; 3 Mojs. 5:2-3; 3 Mojs. 7:19-25).

1 Kor. 8:8 : - govori se o tome da hrana pokropljena krvlju životinja koje su prinesene na žrtvu idolima sama po sebi nema značaj: ona se može jesti samo da se kroz to ne sablazne nemoćna braća, koja se sećaju zapovesti apostola – čuvati se od nečistota idolskih (Dela ap. 15:20).

vrh strane