 |
 |
Православном хришћанину који пита да ли се могу спасити протестанти Могу да се спасу - ако приме Православље. Они се не причешћују, не верују у моћ обновљења коју поседује Свето Крштење, немају општење са апостолима, одбацују апостолску Цркву, не опште са тријумфујућом Црквом на небесима. Прочитајте Нови Завет и видећете да таквима Господ спасење није обећао. Њихово одвајање од нас је већ смртни грех јереси (Гал. 5). 24 јануар 2006. године Протестанту који пита зашто се говори да ће погинути, ако верује у Христа као и православни Ако говорим: верујем у Христа, али се притом клањам идолу Зевсу – онда не верујем у Христа. Ако говорим да верујем у апостолску Цркву, али се притом не налазим у Њеним видљивим границама – најважније - у заједници Причешћа, онда не верујем у Цркву. Сетите се да је у Делима и Посланицама Црква имала јасне границе. Од тада се ништа није променило (тако је Христос обећао). Зашто се онда ви не причешћујете са нама? Зашто делите Тело Христово? Зар могу постојати две Чаше Причешћа без међусобног додира? Зар се Христос разделио? Зашто испуњавати телесна дела и грешити грехом раздора (Гал. 5)? Тим више што тврдите да верујете као и ми. Онда дођите к нама. Како је добро када су браћа заједно, рекао је Давид. 14 фебруар 2006. Истом протестанту који пита зашто свештеномуч. Данил сматра само Православну Цркву Истинитом Црквом Да, ја сам уверен да је Православна Црква јединствени пут ка Богу. Без припадања Њој немогуће спасити се. Зашто? Одговор даје Нови Завет. Христос није иза Себе оставио Књигу и скуп доктрина, већ Цркву, Цркву видљиву са јасним границама, одређеним једном вером, једним Крштењем, заједничким Причешћем Телом и Крвљу Његовом (а не симболима како верују једноверни са Вама), управљаном на земљи наследницима апостола – епископима и свештеницима, који се у тај чин узводе Самим Духом Светим преко рукоположења. Само апостолско прејемство (наследност) не представља формалну норму, већ онтолошки услов који нас везује са историјском Педесетницом и Голготом. Управо је историјској Цркви Христос и обећао да је врата пакла неће савладати. Њој је и обећано да ће са Њом Христос пребивати сваки дан до свршетка времена. Макар само због овога протестантизам нема никакво право да се назове хришћанством. Он се јавио у петнаестом веку и лишен је везе са апостолима. На истим основама као и протестанти на истинитост могу претендовати и Јеховини сведоци, припадници Мунове секте, итд. Теоретски бисмо могли да размотримо апостолско прејемство не само Православне Цркве, већ и римокатоличке и монофизитских цркава. Међутим, овде ћемо се сусрести са чињеницом нарушавања вероучења (одрицање аутентичности Оваплоћења Бога, кривљење учења о Светом Духу и вођењу Цркве у римокатолицизму). Све то је пре доказ за супротно. Најважније је да у Православној Цркви до сада цвета светост и делује Свети Дух. То може да не буде и очигледно за ум, али је за искрено срце јасно. Међу протестантима се не могу наћи Светитељи који се могу поредити са о.Јованом Крестјанкином или преподобним Јустином Поповићем. Њих нема ни у мом искуству, али их нема ни у протестантским књигама. Максимум протестантизма је појава моралног човека. Међутим, то је мало. Делима се никакво тело неће спасити. Неопходна је благодат, а не ентузијазам. Не верујемо да Утешитељ греши или противречи Сам Себи. Бог не жели поделе хришћана. Зато је сам раскол – ђавоље дело. Због тога је, мислим, очигледно да је свако дело усмерено на одвајање од јединства Цркве тешки грех. Тако сматра и апостол Павле (види Гал. 5. – набрајање дела тела, међу којима су јереси и раздори). Мислим да Вам је неопходно да се присаједините апостолској Цркви да бисте добили спасење од Бога. Нека Вам Бог помогне. 23. март 2006. Младићу који жели да пређе у пентакосталце Драги, Мислим да приликом избора вере треба пре свега гледати на саму веру. Господ Исус Христос је рекао: „ сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати “ (Мт. 16:18). Црква коју није саздао Сам Христос не може бити истинита (јер или је Христос грешио и онда Он није Бог, или није грешио и истинска Црква постоји непрекидно од апостолских времена). Апостолска и Христова Црква је Црква Православна. Пентакосталци су се појавили у двадесетом веку – то је новотарија и обмана. Најстрашније је што надахнуће које они добијају није од Бога. Зато ћете код пентакосталаца заувек погубити сопствену душу. Сетите се да је Христос рекао да ће Он сазидати само једну Цркву, коју неће надвладати врата пакла. Та Црква је Православна Црква. Протестанти се налазе ван Тела Христовог и ако се не покају – погинуће заувек. Што се тиче прељубе – она се у религиозним породицама код православних такође догађа ретко, као и код протестаната. Код формалних хришћана се свуда догађа често. Друга ствар је што прешавши у секту пентакосталаца нећете добити посебни дар Божији за подизање породице који се даје у Тајни Венчања. Мораћете све да радите својим силама. Скоро сигурно ћете се исцрпети. 7. март 2006. Протестанту који жели да зна зашто се православни обраћају свештеницима са „оче“, када је Христос Заповедио да се нико не назива оцем сем Бог Уважени Н, Никада сам себе не називам оцем (осим када разговарам са ћеркама). Међутим, други ме заиста зову тако. Разлог је у томе што се у Тајни Крштења човек рађа од воде и Светог Духа (Јн. 3), а свештеник је човек кроз кога се врши духовно рођење. Истинско очинство припада само Богу, али се остварује кроз Крштење и даљи живот хришћанина (па и у физичком рођењу родитељи не дају живот већ - Господ.“ У Цркви се човек постепено рађа за вечност и постаје биће слично Богу. У томе му помаже духовни отац – свештеник. Управо зато у Библији апостол Павле говори: „ имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем “ (1 Кор. 4:15). Управо та тајна усиновљења у Христу уз помоћ апостола и њихових следбеника се и означава речју „тај и тај отац“. Ислам не за ту тајну, јер не зна за истину вечног очинства Бога. Христове речи значе да нико нема власт да собом замени Бога, нико нема права да за себе тражи поклоњење које приличи Богу. Сви треба да знају да је извор живота, мудрости и знања управо Бог Отац. Ове речи нарушавају они који следе лажне пророке и учитеље, који изједначују реч трулежног човека са речима Најузвишенијег Бога. Ако неки свештеник тражи да га слушају као Бога, он нарушава ту заповест. Ако ове речи схватимо тако да се тобож термин „отац“ не сме односити ни на кога, осим Бога, испоставља се да је и Сам Христос нарушио Своју заповест (види Мк. 7. 9-13; Лк. 15, 11-32; 16, 24). То је бесмислица. Нека Вам Бог помогне! Православној хришћанки која моли за помоћ у одговарању на тврдње познаника-протестанта који одбија да носи напрсни крст, говорећи да је то само симбол и да је каснији обичај за који нису знали хришћани првих векова. Он такође не верује ни да је Крст Христов заиста пронађен у четвртом веку, много након римског освајања Јерусалима. Мир Вам! Мој одговор ће бити у тезама. 1. Крст који се носи на врату је симбол. Наравно, без њега хришћанин остаје хришћанин (например, ако су му крст откинули у затвору). Међутим, свесно одбијање да се носи крст показује одсуство љубави према Ономе Који је распет на њему. Бурма на руци је такође симбол, али ако га супруг скине пре одласка у бању на лечење највероватније значи да се спрема за прељубу. 2. За хришћанина симбол није само сећање, већ реална веза са оним који се симболише. Не бојимо се оптужби за магију и знамо да постоје посебно свети предмети који имају реалну силу која се налази у њима – то су или зли предмети (палице магова, например) или Божији. Последњи су описани у Библији много пута. То је ковчег Завета који је човек додирнуо и погинуо, Мојсејева палица којом је он чинио чуда, Ааронова палица која је процветала, убруси апостола Павла, Христове хаљине. Па и симбол о коме је као праслици Крста говорио Сам Христос у Јеванђељу – бронзана змија - зар није исцељивао Божијом силом човека који би са вером окретао поглед ка њему? Још већа светиња је крст, на коме је Себе на жртву принео Исус Христос. То је велики жртвеник, а за његову праслику је у Старом Завету (2 Мојсејева) речено да ће се онај ко га додирне посветити. Напрсни крст, шта год Ваш познаник говорио, реално одгони демоне, реално помаже да се човек носи са гресима. 3. Поводом тога када су хришћани почели да поштују крст. Одговор је – од апостолских времена. Буквално су пре месец дана пронађене слике крста у Јерусалиму у гробу из првог века са речима „спаси ме Господе Исусе Христе“. Сличне цртеже из 250. године након Христовог Рођења свако може својим очима видети у Назарету и у Мегиду. У Криму у Инкерману до сада се налази слика крста коју је направио свети Климент папа римски, око 100-те године. Подсећам да се Климент помиње у Новом Завету (Филип.). Изображење Крста постоји у Помпеји (79. г.) и у катакомбама. О томе говори и мноштво писаних споменика (почевши са Дидахијем које говори о крсном знаку). То су и апостолска Житија (јако рана – апостола Андреја, Томе, Петра и Павла - из другог века) и огроман број дела раних хришћана (нпр. Иполита Римског око 220 године, светог Јустина Философа). Пракса ношења напрсног крста се такође сусреће јако рано. Прво помињање о томе налази се у сиријском Житију апостола Јегоханана (Јована Богослова) где се директно говори да је апостол на грудима носио дрвени крст. О томе говори и Житије мученика Ореста (трећи век). 4. Што се тиче проналажења Крста од стране светог Константина, опет не разумем ту скепсу. По Талмуду оружје казне мора да се буде бачено под земљу. Није за чуђење што је и Крст Христов био бачен иза Голготе. И какве везе ту има освајање? Шта, освајачи ће копати по блатњавој гомили? Приликом проналажења Крста пронађена је и таблица са јеванђелским натписом на три језика (она се до данас чува у Риму). Међутим, главно је што је огроман број чуда потврдио аутентичност Крста – то је и исцељење смртно болесног човека, васкрсавање мртвог и море чудеса које је уследило. Не знам како је за протестанте, али за хришћанина је сведочанство Божије важније од људског. Тако да та клевета и лаж коју ваш познаник излива на светог Константина и његову мајку Јелену просто промашују циљ. Људи који не носе крст пре поступају као непријатељи Крста Христовог (Филип. 4) и њихов крај је – пропаст. Када се Бог јави за Суд, пред Његовим Лицем ће сијати Крст. И ето посрамљења за протестанте! Нека Вам Бог помогне. 5. фебруар 2007. Жени која је постала протестант, будући крштена у Православној Цркви – о протестантизму, православној мисији и „спасењу само кроз веру“ Драго ми је да сте изашли из ћорсокака атеизма. Међутим, ни протестантизам не може решити главну несрећу човека – његову грешност, трулежност и смртност. Да, лепо је што протестанти певају о Богу и што читају Библију. Али, да ли они имају чврсте критеријуме разумевања Библије? Јер сама Библија не објашњава себе – иначе не би било стотина секти. Христос је дао кључ за схватање Писма апостолима након Пасхе (Лк. 24) и до данас Православна Црква, која постоји непрекидно од апостолских времена, чува Христово схватање Писма. Али и само Свето Писмо је мало – сама Библија говори да је неопходно држати се апостолског предања (2 Сол.- 2:15). И то није случајно: живот не можеш записати у књигу. Неопходно је општење са Светим Духом, Који је сишао на конкретних Дванаест апостола у дан Педесетнице и кроз њих се излио на све који верују апостолски. Једино Црква која је сачувала прејемство од апостола има право на Библију. Само у Њој живи Дух Свети и врши Тајне. Без истинског Причешћа истинским Телом и Крвљу историјског Исуса Христа, Сина Божијег (не симбола, не образа, већ реалног Тела и Крви) трулежност и смрт не могу бити изгнани из нас. Без апостолске благодати нећемо имати непојмљив дар опраштања грехова (види Јн. 20). Ваше одступање од вере Вам није опроштено и ако се не покајете за њега у Цркви пред наследником апостола – свештеником – одговараћете за њега на Суду Божијем. Протестанти немају прејемство (наследност) од апостола. То је обмана са Библијом у рукама – међутим, Божији дар руком нећеш направити. Није у праву ваш пастор и у томе што се тиче мисије. Знам мноштво људи које су православни обратили из безбожја и иноверја. Није у праву ни у питању о спасењу кроз веру. Ми смо спасени благодаћу Божијом, Његовом нествореном силом, која се даје кроз Крштење и Причешће. Међутим, услов деловања благодати је права вера (која је потпуно иста као апостолска), а по вери нам се дају силе за вечни живот. Међутим, те силе треба још показати кроз испуњење заповести. Иначе је целокупно Јеванђеље – бесмислица. Ако си поверовао и спасен си, зашто је Христос говорио: „ Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и твојим именом чудеса многа творили? И тада ћу им јавно казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње “ (Мт. 7). Саветујем и Вама и свим Вашим познаницима да напустите протестантизам и вратите се у Православну Апостолску Цркву. Нађите храм где ће вас пажљиво саслушати, покајте се за своје грехе и живите са Богом. Честитам Вам наступајући празник Христовог Рођења 25 децембар 2007. Православном хришћанину који пита како се може помињати упокојени познаник – протестант. Драги, Немогуће је молити се за човека који одбацује и апостолску Цркву, па и саму могућност молитве за умрле. Протестанти представљају покушај прављења самоделку , заснивајући се на њиховом разумевању Библије. Протестанти одбацују и реалност Евхаристије и све Тајне као средства општења са Богом, и општење са Светима, и молитве за умрле и јединство са небеском Црквом. Како се они могу спасити ако нису очишћени Крвљу Господњом и не причешћују се? У домаћим, личним молитвама молите Бога за олакшање његовог удела. Нека Вас чува Бог. 4 новембар 2008. Човеку који размишља протестантски о томе зашто је Богу потребно телесно поклањање са наше стране Предлажем да почнем са тим колико је Богу потребно телесно служење (поклони, иконе, свеће, тамјан, итд.) Бог нас је створио као двојну природу. Ми смо духови у телу. Зато нам је потребно како освећење духа, тако и освећење тела. Ако то одбацимо, значи да сматрамо да нам тело није дао Бог, већ неко други. Тада треба да признамо да ако је Христос примио тело, онда Он није Бог, па ни Свето Писмо није дано од Бога. Хајде сада да идемо редом. Да ли је Бог давао заповести о телесном поклоњењу? Јесте, давао је. Сетите се, у Старом Завету постоји све оно што се Вама не допада код православних хришћана (и иконе анђела и тамјан и поклоњење и храм). Али ако се обратимо Новом Завету и у њему ћемо видети све то исто. Христос не само да се Сам моли (као и Његови апостоли) у храму, где постоји све то, већ и при личној молитви користи и поклоне и пост и материјалне предмете за исцељење (блато за слепог од рођења, крај хаљине за крвоточиву). Он је установио материјалне Тајне – Крштење кроз погружење у воду (Јн. 3:5; Мт. 28:19-21). Причешће Крвљу и Телом под видом узимања хлеба и вина, узвођење у свештенство преко полагања руку. Тако да су нам са гледишта Божијег те спољашње ствари потребне. Зар ми знамо боље од Творца шта нам је потребно, а шта не? 19. децембар 2008. Протестанту који пита за крштење деце и зашто о.Данил иде да проповеда протестантима када су они исти такви хришћани као и православни Одговорићу на Ваша питања овако: 1. Зар протестанти – баптисти или евангелисти признају крштење деце? У чему је моја грешка? Ако Вам се не допадају библијски аргументи хајде да размотримо. Ипак, наша Православна Црква крсти децу већ од Педесетнице када је била саздана од Бога. И тешко да њена почетна пракса улази у противречност са Писмом, које је дала управо Црква, а не религиозне организације настале у 17. веку. 2. Зар протестанти који су искривили учење о спасењу неправилно уче о Крштењу, Евхаристији, о Цркви, а неки проповедају и безусловно предодређење – правилно славе Бога (тј. да ли су православни)? Не. Значи у сагласности са Гал. 5. они су јеретици и зато ризикују да вечно погину. Зар ме то може радовати? Не. Искрено желим Вама и свој мојој браћи протестантима спасење. Али зар је нормална та подела када се људи, који верују да Исус јесте Христос, Син Божији не налазе у Једном Христовом Телу, у Цркви Коју је Сам Он саздао, већ су и сами подељени на стотине и хиљаде непријатељских група. Шта, зар је то испуњење Јеванђеље „ да буду једно “ (Јн. 17)? Као што је Господ прво ишао изгубљеним овцама дома Израиљева, тако се и ми прво обраћамо Вама, браћи нашој са позивом да се вратите у Дом. Нека Вам Бог помогне. 26. март 2007. Човеку који пита о томе што тобож протестанти изгоне демоне на својим скуповима Демоне изгони само Бог у Својој Цркви. Никакве друге организације по том питању никоме не могу помоћи. Друга ствар је што сами демони могу одвести човека од Христа у секту или лажну веру. И да би га тамо оставили спремни су да на неко време оду. Суштина је иста – вечна пропаст. 14. мај 2009. Баптисти о протестантизму и Православљу Драги, Ако останете код баптиста, изгубићете своју душу. Јеретици Царства Божијег неће наследити (Гал. 5:21). Ако дођете у Цркву, Дух Свети ће Вас научити свему. Наша Црква је древнија од текста Новог Завета, она непрекидно постоји од Христовог времена. И управо је Њој, а не неким другим вероисповедањима Господ обећао да је врата пакла неће надвладати (Мт. 16). Шта је протестантизам? То је самовоља. „Узмимо Библију и направимо Цркву по нашој мери“. Међутим Бог такво право није давао људима. Он Сам је створио Цркву, Сам је чува, Њој је дао Писмо и Сам објашњава како разумети Библију. Тако да је духовни раст могућ само у Цркви, а не у јереси баптизма. Враћајте се Богу у Цркву Његову и Он ће Вас са радошћу примити. 9. октобар 2009.
|
