А־  A+  А


Uvod
1. Verujem u Jednoga Boga...
2. ...Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje
I svega vidljivog i nevidljivog

3. ...I u Jednoga Gospoda Isusa Hrista,
Sina Božijega, Jedinorodnoga,
Od Oca Rođenoga pre sviju vekova

4. ...Svetlost od Svetlosti;
Boga Istinitog od Boga Istinitog;
Rođenog, Nestvorenog, Jednosušnog Ocu;
Kroz Koga je sve postalo

5. ...Koji je radi nas ljudi i našega radi spasenja
Sišao s neba i vaplotio se od Duha Svetoga
i Marije Deve, i čovek postao

6. ...I Raspetoga za nas pri Pontijskom Pilatu,
Postradalog i Pogrebenog.

7. ... Vaskrsloga u treći dan
Po Svetome Pismu

8. ...I Koji se vaznesao na Nebesa
I Koji sedi s desne strane Oca

9. ...I Koji će opet doći sa slavom
Da sudi živima i mrtvima
Kojega Carstvu neće biti kraja

10. ...I u Duha Svetoga, Gospoda Životvornoga,
Koji od Oca ishodi,
Kome zajedno sa Ocem i Sinom pripada poklonjenje i slava,
Koji je govorio kroz proroke

11. ...U Jednu, Svetu, Sabornu, i Apostolsku Crkvu
12. ... Ispovedam jedno krštenje za oproštaj grehova.
13. ... Čekam vaskrsenje mrtvih
14. ... I život budućega veka.

5. ...KOJI JE RADI NAS LjUDI I NAŠEGA RADI SPASENjA SIŠAO S NEBA I VAPLOTIO SE OD DUHA SVETOGA I MARIJE DEVE, I ČOVEK POSTAO

Kao kad se majka prikloni i nadnese nad uplakano čedo u kolevci, tako izgleda spuštanje Stvoritelja ljudi u ovu dolinu plača. Čudesnom postojanju Sina Božjeg u večnosti priliči i čudesni način Njegovog silaska u ovaj svet vremeni i vidljivi. Cilj Njegovog silaska jesmo mi ljudi i naše spasenje, a način - rođenje od Duha Svetoga i Deve Marije. Ko to kaže? Ako to kažemo mi ljudi, može se posumnjati. Ali je to rekao sam On, u koga ne može posumnjati niko ko obraz Božji nosi u sebi.

Sam On. Istiniti, rekao je za Sebe, da je došao da služi i oa život svoj u otkup za mnoge (Mat. 20, 29). Da služi, naravno, ljudima i da Sebe u otkup za ljude. To je cilj Njegovog silaska. A način Njegovog silaska objavio je ne čovek - ko bi mu verovao? nego arhangel Božji. Arhangel Božji Gavril objavio je Mariji Devi u Nazaretu: Evo zatrudnjećeš i rodićeš sina i nadjeni mu ime Isus. Na pitanje Marijino: Kako će to biti kad ja ne znam za muža, arhangel Božji odgovori: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišega osjeniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se sin Božji. Pita li neko od vas u čuđenju: kako je to moguće, odgovoriće mu blagovesnik Božji, kao što je odgovorio i Presvetoj Devi govoreći: U Boga je sve moguće što reče (Luk. 1, 28-37). Mesto pitanja i zapitkivanja ovde više priliči ćutanje i radovanje; ćutanje zbog uzvišene tajne, i radovanje zbog svemoguće sile Tvorca i Boga našega.

Sin Božji i Sin Devin - Rođeni na nebesima i na zemlji. Postojeći u večnosti i u vremenu. To je Mesija vaš, obrazovani, i Spasitelj vaš. Rođen u večnosti od Oca bez matere. Rođen u vremenu od Matere bez oca.

Ko želi ovo da potpuno razume, neka nam kaže, da li je razumeo zrno peska pod nogama; ili jedan list na drvetu; ili zvezda na svodu nebeskom? Da li je razumeo ma i najsitniju tvar Božju, koju gazi, ili koju gleda, ili koju dodiruje? Da li je razum ljudski, koji evo hiljade i hiljade godina ispituje, brojeći, mereći, sravnjujući, opisujući - da li je do kraja shvatio jedno jedino delo Božje u ovome svetu?

Čudesan je ovaj svet: sav diše čudom. Tajanstven je ovaj svet: sav je okađen strašnom i uzvišenom tajnom. Koliko li je čudesniji Stvoritelj ovoga sveta? U svakoj tački, gde se dodiruje večnost sa vremenom, nebo sa zemljom, svetlost se velika javlja. I svetlost je ono što vam je nerazumljivo, a ne tama. Sveta Deva u Nazaretu bila je ta blagoslovena tačka, gde se dodirnula večnost sa vremenom, nebo sa zemljom. I od tog dodira, proizašla je svetlost velika, koja je granula nad celim svetom. To je svetlost što vam je nerazumljivo, blagosloveni, a ne tama.

Ispitujte, blagosloveni, sa smernošću i strahom, ispituje razumom sve ono što je Bog stvorio, a verujte ono što je On o Sebi i Svome velikom biću otkrio. Vjerom hodimo a ne gledanjem (II Kor. 5, 7). Zar je Bog čovek, da Njegovo roditeljstvo i rođenje biva kao roditeljstvo i rođenje čovekovo? Čovečje roditeljstvo i rođenje samo je simvol, samo sen i bleda slika Božjeg roditeljstva i rođenja. Nama nije otkriveno, niti mi stoga možemo znati, kakvo je dejstvo Duha Svetoga pri večnom rađanju Sina Božjega. Šta pomaže ispitivanje tamo gde Bog ćuti i ne javlja? Ali nam je Bogom otkriveno preko arhangela Gavrila nešto o dejstvu Duha Svetoga pri vremenom rođenju Sina Božjega. I to što je Svevišnji izvoleo otkriti preko bestelesnog vesnika Svoga, to jedino i znamo. Znamo, naime, da je Duh Sveti sišao na Mariju Devu u Nazaretu, i da je nju osenila sila Najvišega. Tako se dodirnula večnost sa vremenom, nebo sa zemljom, duhovno sa telesnim, i javila se Svetlost velika, koja obasjava svet i vas u svetu. Na taj način Sveta Deva je začela u telu svome, i dala telo Onome, koji je blagoizvoleo biti Mesija i Spasitelj, i kao čovek javiti se među ljudima.

... i čovekom postao. Zašto su Sveti Oci Nikejski stavili i ovu reč, kad su već ranije rekli: i vaplotio se? Zar nije ova reč bila dovoljna, i dovoljno jasna? Vaplotio se, utelovio se, javio se u telu - zar to nije dovoljno? Nikako. Mnoga su i razna su tela u vasioni. Bog se javljao Izrailjcima u drevna vremena u vidu ognjenog stuba i oblika. Duh Sveti javio se na Jordanu u vidu goluba. Potrebno je bilo izrično reći, u kakvom se telu Sin Božji javio svetu. On se javio u telu čovečjem. Ne u vidu čoveka, slično Duhu u vidu goluba - da ne bude! - nego kao pravi telesni čovek. Kao pravi istinski čovek On se javio a ne kao prividan čovek. Zato su rečene obe reči: Koji se vaplotio i čovek postao.

On nam je učinio čast, najveću koja se može učiniti, kada je kao Čovekoljubac spustio se meću nas kao jedan od nas. Iz večne slave i radosti i krasote sišao je u našu dolinu beslavlja, tuge i rugobe, radi nas ljudi i radi našega spasenja.

Kao što car šalje svoje vesnike jednome gradu i najavljuje dolazak svoj, tako je i Car nebeski, koji se hteo iz čovekoljublja na zemlji javiti, šiljao vesnike Svoje rodu ljudskom i najavljivao dolazak Svoj. Najzad On je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi (Filib. 2, 7). I sve to poniženje On je dragovoljno uzeo na Sebe - radi nas ljudi i radi našega spasenja.

Ova vera ponućena je od Boga svima ljudima i svima kolenima na zemlji. No nju ne mogu primiti nečisti, dok god se ne pokaju i ne očiste od nepravde, oholosti i nemilosti. Kako bi je mogli i primiti oni koji pokvariše obraz Božji u sebi? Glas nebeski ne nalazi odjeka na iskidanim. žicama duša njihovih. Kad Car nebeski Svojom rukom sasvim trgne zavesu tajni, i pojavi se na oblacima od angela, da sudi - teško će biti, o kako će teško i strašno biti tada zlobnim nevernicima! A dušama čistim i devstvenim blago i blago! po hiljadu puta blago onima, koji se blagovremeno očistiše od zloba svojih i primiše i održaše veru Božju u sebi - nebesno miro u čistim srcima i pravednim dušama svojim. Od lica svete i prečiste Devojke, Bogorodice, neće se postideti na nebesima, a od Sina njenog primiće blagoslov i život večni.

Ovo je vaša vera, hristonosci, vera čistih i devstvenih predaka vaših. Neka ona bude i vera dece vaše, s kolena na koleno, do kraja. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, vera svetlosti, istine i utehe. Ovo je vera najvećih, najboljih, najplemenitijih u rodu vašem, i u svakom rodu i rodu. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Božji u sebi. Oni će na Sudu biti nazvani blagoslovenim.

Blagovesnik. Bogorodica. Čovekoljubac

vrh strane


Pravoslavna internet prezentacija DOM BOŽIJI - Protestantima o Pravoslavlju • www.domboziji.org © 2011