А־  A+  А


Постепено губљење вере у Цркву
Замена цркве Хришћанством
Црква као изображење јединства лица у Тројици
Духовне силе за јединство
Дух Свети води јединству
Хришћани - нова твар
Остварење јединства у Апостолској Цркви
Бити хришћанин значи припадати Цркви
Хришћанство је неодвојиво од Цркве
Свето писмо је несхватљиво ван граница Цркве
Ван цркве губи се вера у Христово божанство
Трагедија нецрквеног Хришћанства
Дух Свети до данас дише у Цркви
Закључак

ДУХ СВЕТИ ВОДИ ЈЕДИНСТВУ

Постоји још један извор новог живота човечанства, пре свега, црквеног живота - Дух Свети. Сам Христос је говорио, да ко се не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије (Јован 3:3) - неопходно је бити рођен од Духа (Јован 3:6-8). И када апостол Павле говори о сједињењу људи у Цркви, он увек говори о Духу Светом као о извору тог јединства.

Црква за Апостола није само "једно тело", већ и "један Дух".(1) И овде се подразумева не само једномислије, већ и један Дух Божији, који прониче сво тело, како и сведоче Свети Оци и Учитељи Цркве. "Шта је јединство Духа" - пита свети Јован Златоуст и одговара: "Као што у телу дух све обузима и саопштава некакво јединство разноликости, које происходи од различитости телесних чланова, тако је и овде. Али дух је дан још и ради тога, да би објединио људе, који нису једнаки међу собом по происхођењу и по начину мишљења."(2) "Тим речима (један Дух) желео је да побуди узајамном сагласју, као да каже: пошто сте задобили једнога Духа и пили из једног извора, онда међу нама не сме бити раздора."(3)

Блажени Теодорит пише: "Сви ви сте се удостојили једне благодати; један извор разлива различите потоке. Један прихваћени Дух, једно тело састављате."(4) Блажени Јероним: "Једно тело у смислу тела Христовог, које је Црква; и један Дух Свети - један, заиста, Који свима и раздаје и Који све освећује."(5) Блажени Теофилакт Бугарски: "Као што у тело постоји начело, које све свезује и обједињује, иако су чланови различни - тако је и у верујућима Дух Свети, Који обједињује све, иако се разликујемо једни од других рођењем, наравима и занимањима."(6)

По мисли Апостола сав црквени живот јесте пројављивање љубави, свака врлина јесте деловање дара Духа Светог. Све чини један и исти Дух. Људи, по изразу апостола Петра, јесу само управитељи многоразличне благодати (1 Петр. 4:10). Дух Божији, који Собом прониче сво тело Цркве, дарује свим члановима тог тела различите духовне дарове, и чини за ново човечанство могућим нови живот. Он и сједињује све у једно тело и сједињује заиста тиме, што улива у срце љубав, која у природном стању човека не може бити основом његовог живота и његових односа са другим људима.

Љубав је од Бога, ту изреку ап. Јована (Јован 6:7), могуће је назвати као заједничком темом читавог низа апостолских расуђивања. Љубав се назива Божијом."(7) Љубав Христова обузима све чланове Цркве (2 Кор. 5:14). Господ усмерава срца свих на љубав Божију (2 Сол. 3:5). Љубав Божија изливена у срца наша Духом Светим, Који нам је дат (Рим. 5:5). Љубав је тело Духа (Гал. 5:22). Бог нас је спасио обновљењем Духа Светога, Кога је излио на нас обилно кроз Исуса Христа, Спаситеља нашега (Тит. 3:5-6). Хришћане води Дух Божији (Рим. 8:14).

На тај начин, Дух Свети, Који живи у Цркви, даје сваком члану силе да буде нова твар и да се у свом животу руководи љубављу. Учење ап. Павла о Цркви нераскидиво је повезано са његовим учењем о љубави, као основом хришћанског живота. Та веза је мало примећена од стране савремених научника - тумача, али на њу указују Свети Оци Цркве. Тако блажени Теодорит о апостолском поређењу Цркве са телом говори: "Та употреба је прилична учењу о љубави".(8) И свети Јован Златоусти, тумачећи речи "једно тело", говори: "Павле тражи од нас такву љубав, која би нас повезала међу собом, која нас чини нераздељивим једне од других, и таквог савршеног јединства, као да смо ми чланови једног истог тела, јер само таква љубав производи велико добро."(9) Читајући посланице ап. Павла, могуће је приметити, да о Цркви и љубави он обично говори обично упоредо и ово, наравно, зато што су, по учењу Апостола, Црква и љубав повезани међу собом. Сва хришћанска врлина код Апостола гради се на истини Цркве. Тако у последњим главама посланице Римљанима, Апостол подробно говори о хришћанској моралности. Те речи почињу од деветог стиха 12 главе, а у пет претходних (од 4 до 8) стихова, Апостол је кратко изложио учење о Цркви, изречено у 12 глави, а затим непосредно следи "новозаветна химна љубави" (12:31; 13:13). Нешто слично могуће је приметити и у посланицама Ефесцима и Колошанима.

врх стране

---------------------------------

НАПОМЕНЕ:
1. Уп. 1 Кор. 12:11, 13. Ефес. 4:3-4, 7 и др.
2. На послание к Ефесянам, беседа 9. Творения, изд. СПБ Духовная Академия, т. 11, стр. 86.
3. На послание к Ефесянам, беседа 11. Творения, т. 11, стр. 96.
4. Творений ч. 7. Москва 1861, стр. 434.
5. Творения, изд. Киевский Дух, Академии кн. 17, стр. 297.
6. Толкование на посл. в Казань 1867, стр.123. Навешћемо још једно тумачење православног богослова, професора Богдашевског (каснијег епископа Василија). "Јединство Духа јесте јединство, које ствара или производи Дух - то јединство, које пребива у Цркви јесте од Духа Божијег". Послание св. ап. Павла к Ефесянам. Киев 1904, стр. 505.
7. 1 Јован. 2:5; 3:17; IV 9; Рим. 5:6; упореди 1 Кор. 13:15; 2 Сол. 3:5.
8. Творений ч. 7, стр. 134.
9. На посл. к Ефес., беседа 11, 1. Творения, т. 11, стр. 96.

Православна интернет презентација ДОМ БОЖИЈИ - Протестантима о Православљу • www.domboziji.org © 2011