 |
 |
|
ZAKLJUČAK Nasušnom potrebom sadašnjosti može se smatrati otvoreno ispovedanje te neosporne istine, da je Hristos sazdao upravo Crkvu i da je potpuno besmisleno odvajati hrišćanstvo od Crkve i govoriti o nekakvom hrišćanstvu mimo svete Hristove Crkve pravoslavne. Ta istina će, smatramo, mnogima osvetliti konačnu tačku njihovih mučnih traganja, ukazaće im je, ne u beživotnom učenju, čak i jevanđelskom, već u crkvenom životu gde se oni stvarno oslobađaju sataninih zamki, koji ih je ulovio u svoju volju (2.Tim. 2:26). Ta istina pomaže i nama da poznamo crkveni život i da "saberemo rasturena" crkvena čeda, da svi jedno budu, kako se molio Isus Hristos pred Svoja stradanja. Osmotrite, kako se muči nesrećna ptica, kada leti pri jakom vetru! Kako je neujednačen njen let! Ona čas uzleće u vis, čas se stropoštava na dole, čas se pomakne malo unapred, čas je ponovo vetar vraća daleko unazad. Tako biva nošen i čovek vetrovima lažnih učenja. Ali kao što se ptica uspokojava u gnezdu, u gustim granama drveta, i mirno iz svog utočišta gleda svirepu buru, tako i čovek zadobija mir, kada pribegava Crkvi. Iz svog tihog pristaništa on gleda na svirepu buru "oko zidova Crkve", tuguje zbog nesrećnih ljudi, koji su zahvaćeni tom burom van Crkve i oklevaju da se sakriju pod njen blagodatni krov, i moli se Gospodu: "Sjedini ih sa Tvojom svetom, sabornom i apostolskom Crkvom, da i oni sa nama slave prečasno i veličanstveno Ime u Trojici slavljenoga Boga." |
