 |
 |
4. ...СВЕТЛОСТ ОД СВЕТЛОСТИ; БОГА ИСТИНИТОГ ОД БОГА ИСТИНИТОГ; РОЂЕНОГ, НЕСТВОРЕНОГ, ЈЕДНОСУШНОГ ОЦУ; КРОЗ КОГА ЈЕ СВЕ ПОСТАЛО И пророк и видилац погледавши у вечност, видели су ову без сунца и месеца и звезда, но ипак са светлошћу неком неизреченом, која продире свуда и обасјава све (Иса. 60, 19; Открив. 21, 23). Знате ли, образовани, каква је то светлост? Ви погађате: то је вечна Светлост од лица Свевишњега. То је Светлост вечнога Родитеља и Светлост вечнога Сина и Светлост вечнога Духа Светога — једна Светлост, једно Божанство, једна Красота. Свети Оци Никејски, просветљени том вечном Светлошћу из онога света, исказали су однос Христа Господа према Оцу небеском и однос Његов према створењима са следећих шест речи. Са четири речи исказали су онај први однос, а са две овај други. Прва реч: Светлост од Светлости. Речено је од великог тајновидца: Бог је Светлост, и таме у Њему нема никакве (I Јов. 1, 5). Кад је родитељ светлост, шта може син бити друго до светлост? Кад је вечни Отац Светлост, и Син је Његов Светлост. Сведочанство Сина о Себи гласи: Ја сам светлост свијету (Јов. 8, 12). Благо вама, ако себе можете назвати само осветљеним овом Светлошћу! Друга је реч: Бог истинити од Бога истинитога. Једном се усуди апостол Филип рећи Господу: Господе, покажи нам оца, и биће нам доста. На то му благи Господ одговори: Који видје мене, видје оца. И још додаде: Вјерујте мени, да сам ја у оцу и отац у мени (Јов^14, 8_Ц); сравни 12, 45). Опет рече: Све што има отац, моје је (16, 15). Опет рече: Ја и отац једно смо (10, 30). То је било онда када Јевреји дигоше на Њ камење, да Га убију, због тога, како сами рекоше, што ти човјек будући градиш се Бог (10, 33). Толико су они, грехом заслепљени, могли видети, зато су тако и говорили. Они су у Христу — или боље рећи на Христу — видели само тело човечје, али оно што је стајало иза завесе, телесне, иза порфире крви и меса, било је сакривено од очију њихових. Гле, обична бакарна жица на земљи и бакарна жица, која преноси електрину, мисао и глас, изгледају истоветне за све очи, без ума и искуства. Покривало је било на виду њиховом духовном, те гледајући нису могли видети суштатство БожЈе у суштатству човечјем. То су могли видети крштени, очишћени и освећени. Видели су апостоли свети, и сви духовни људи кроз многе и многе векове, као и Свети Оци Никејски. Бог бјеше у Христу, сведочи апостол Павле (II Кор. 5, 19). Ово је Божје откривење. Но да је Рођени од Бога — Бог истинити од Бога истинитога, није ли то јасно из појаве о родитељу и рођеноме у свима царствима живота? Истинити Бог могао је родити само истинитога Бога. Трећа је реч: Рођеног. То јест. Син Божји рођен од Бога. Светлост рођена од Светлости, Истина рођена од Истине, Живот од Живота, Слава од Славе, Бог истинити од Бога истинитога. Ум људски донекле поима рађање тела од тела, али слабо поима рађање духа од духа. А Бог је дух. Телесно рађање, образовани, само је сенка или символ духовног рађања. Доста вам је, христоносци, што знате, да Месија и Спаситељ ваш није смрт од смрти, тама од таме, трулеж од трулежи, нити немоћ од немоћи, но Светлост од Светлости, Бог истинити рођен од Бога истинитога. А како је Он рођен у вечности, то ће вам се, ако буде било потребно, казати у вечности. О казаће вам се онда, када изађете из овога света, и капија се за вама заклопи. Речено вам је једанпут, да је Месија ваш — Син Божји Јединородни, једини од Бога рођени, па нека вам је радост поново чути у Њему као рођеном. Јер рађање означава љубав. Напред вам је речено, да је Он једини од Бога по јестетству рођени, Највиши од Највишега, пре свих векова Рођени од Свевишњег. А сада се његово рођење одваја и разликује од стварања. Он је рођен, али није створен. Он може личити на створења, али није створење. Четврта је реч: Једносушна Оцу, то јест: једнога бића са Оцем. Не разуме ли се то само по себи после свега реченога о Њему? Јер кад је речено, да је Он Син Очев, тиме је већ објављено и то, да је Он исте битности, истога јестетства, са Оцем. И кад је речено: Светлост од Светлости, опет је тиме објављено, да је рођена светлост равна по битности и јестетству рађајући светлости. И кад је речено: Бога истинитога од Бога истинитога, тиме је потврђена истина, да је Син једнобитан са Оцем Својим. Најзад кад је речено: Рођеног, Нествореног, тиме је још јаче наглашено оно што је и раније било објављено. Јер оно што је рођено, истог је бића као и родитељ, док оно што је створено, друкчијег је бића и јестетства од створитеља свога. Погледајте и видите: дете рођено истог је бића као и отац његов, а секира је друкчијег бића и јестетства од ковача свога. То су четири речи, којим су Свети Оци Никејски хтели определити однос Сина Божјег Христа према Његовом Оцу у вечности. А ово су две рачи, којима су они хтели определити однос Сина Божјег према створењима. Прва реч: Нестворена. Небеса и земља, и све што се види и не види, све изван бића Бога, Јединог, Живог — све је то створено. Једини је Створитељ нестворен. И као што је Отац нестворен, тако је и Син нестворен. Он је рођен а није створен. Од почетка Он је делатељ а не дело, узрочник стварања а не твар. Савечан Оцу, истобитан са Оцем. Са Алфом и Омегом Он је Алфа и Омега. С Беспочетним — Беспочетан. Ванвремен, ванпросторан, вечит, бесмртан. Његово је биће неразлучно од бића Очевог; Његова светлост и слава нераздвојни од светлости и славе Очеве. Очева моћ и Његова је моћ. Није ли отуда јасно, да Син Свевишњега није створен? Јер како би био створен Онај који вечито јесте? И од кога би био створен Онај који је савечан Оцу? Као што се, христоносци, не може говорити о сунцу без светлости, и о извору без воде, тако се не може говорити ни о Оцу без Сина, нити о Сину без Оца. Зато се и каже, да је Спаситељ ваш нестворен. Јер да је створен, и Он би, као многи из створених, потребавао Себи Спаситеља. Да је створен, Он не би био Син но један од синова; не би био Син но један од усиновљеника. Ваистину, Он је Син а не усиновљеник. Ако би и Он био само усиновљеник, онда Свевишњи не би имао Сина рођенога. Онда се Свевишњи не би могао називати Оцем. Онда вечно родитељство не би постојало. Не би постојала ни љубав вечна. Не би постојало ни родитељство вечно ни синовство вечно — два стуба љубави вечне. Али нека се радују срца ваша, децо Божја, што постоји и родитељство, и синовство, и — љубав. Нека вас обасјају зраци вечне љубави! Друга реч: Којим је све постало. Све створено ступи у биће своје Њиме. Као што је писано о Речи Божјој: Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало (Јов. 1, 3). Син Божји Јединородни, дакле, не само није створен, него је Он — Творац. Њиме је све постало, и без Њега ништа није постало што је постало. Све што је стварањем дошло до бића свога на небу и на земљи, дело је Сина колико и Оца; и све што бива, под влашћу је Сина као и Оца. Тако су Свети Оци наши изразили Неизразивога. Тако су они ставили у речи веру своју и веру вашу, а све на основу писаног откривења Господа Исуса Христа и неписаног откривења Духа Божјег Светог. Но знајте, да Онај који се не да стеснити ни у целу васиону, не може се стеснити ни у речи људске. Све ово што је досад речено о Њему, христоносци, речено је о Богу Свевишењем у вечности, у самом Себи, ван стварања и изван створења. Говорено Је о вечно тајноме Оцу и о нејављеном Сину; о Бићу вечноме, које само Себи родитељује и синује, и нема потребе ни у чем изван Себе. Говорено је о чуду Постојања, без промене, без старења и без смрти; о неумаливом Пламену божанском, од кога је узрочно зависна свака друга светлост, невидљива и видљива. А ово што сад следује, јесте опис Бога Створитеља, спуштеног у време, у простор, у ограничења, мећу створења Своја. Као кад се мајка приклони и наднесе над уплакано дете у колевци, тако изгледа спуштање Створитеља људи мећу људе, у ову долину плача. Ово Је вера мисаоних и молитвених душа. Њу тешко примају чулни и прашином запретани. Мисаони људи искрено сазнају ограниченост разума људског наспрам све нових и виших планина од тајни, које се ређају Једна за другом. Тек што су се с напором испели на једну од тих планина, и једва одахнули и зарадовали се, а пред њиховим очима указује се друга, виша планина. И тако редом, с колена на колено. Они гледају и виде, да ниједна откључана природна тајна није месија но претеча нових тајни. Све ново, откривено, сазнано, није откривење но завеса, која скрива све нова чудеса, без имена, без броја, без конца. Зато они молитвено уздижу ум свој ка Свевишњем, и свесрдно примају од Њега оно откривење о последњим и највишим тајнама, које је Он по љубави и мудрости благоизволео обЈавити роду људском. Примају га са радошћу и објављују се смелошћу. Шта могу очекивати од човека? И шта им синови човечји, који заЈедно с њим путују, могу рећи о божанским тајнама, нечулним, невидљивим, недодирљивим, иза безбројних планина од тајни природних? Шта могу они чути од чулних и прашином запретаних? Ништа што већ нису чули и — одбацили. Зато им је толико драг Месија, Једини, Истинити, који је као лични сведок дошао из царства последњих тајни, и јавио им онолико колико душа људска на земљи може примити и носити. Ово је ваша вера, христоносци, вера предака ваших, мисаоних и молитвених. Нека она буде и вера деце ваше, с колена на колено, све до краја пута. Ваистину, ово је вера истински образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. У Дан Суда Божјега они ће се одржати и оправдати вером и чистотом и добрим делима својим. И биће названи благословеним. Светлост. Истина. Реч.
|
