 |
 |
11. ...У ЈЕДНУ, СВЕТУ, САБОРНУ, И АПОСТОЛСКУ ЦРКВУ Путници, ево и лађе! Кад је потоп био, Ноје се спасавао у сигурној лађи. Потоп безумља и греха непрестано траје. Зато је Човекољубац саздао лађу спасења. Питајте за његову лађу, и брзо улазите. Нека вас не преваре многе шарене лађе, споља украшене и окићене. Питајте за јачину машине и за вештину капетана. У Христовој лађи је најјача машина и највештији крманош. То је сам Дух Свети, Свевидећи, Свемоћни. Нека вас не преваре ни они, који призивају у своје малене и нове чунове, и који вам нуде засебне чунове, само за вас. Пут је далек и буре су опасне. Нека вас не преваре ни они, који говоре, да с оне стране мора и нема друге земље, новога света, и да се не треба ни спремати за даљну пловидбу. Они вас зову у риболов око обале. Толико они виде и знају. Ваистину у пропаст су пошли, па и вас у пропаст зову. Не дајте се обманути. Но питајте за Његову лађу. Ако је она и неизгледнија наочи од других, али је јака и сигурна. Ако и нема много шарених барјака, осим знамења крста, знајте да вам је на њој живот осигуран. А на морском путовању прво је и главно правило, да је живот путника осигуран. Кад верујете у Христа Спаситеља, христоносци, ви верујете и у дело његово. Његово је дело Црква, лађа спасења. У њој се возе војске спасених и спасавајућих се. То своје дело засновао је Господ на вери, јакој као камен. Као што је и рекао и прорекао: На овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати (Мат. 16, 18). И заиста, до сада је нису надвладала, нити ће од сада. Црква се назива телом Христовим. Ви сте тијело Христово (Рим. 15, 5; И Кор. 12, 27). Зато је црква једна једина. Јер не може бити два тела под једном главом. А Христос је назват и главом Цркве (Кол. 1, 18). Отуда: један Христос, једна глава, једно тело - једна Црква. Ако ли има отпада и јереси, шта вас то буни? То је све предвиђено и проречено, као што искусни крманош предвиђа и прича путницима о предстојећим бурама и незгодама. Треба и јереси да буду међу вама, говори апостол, да се покажу поштени који су међу вама (I Кор. 11, 9). Ако једна група путника на лађи издеља себи корито, па се спусти на море да одвојено плови, нека вам је жао. И толико. Њихов пример, очајан као јогунасто срљање у погибао, утврђује вашу веру у лађу спасења, у једну једину. Црква се назива светом. Јасно вам је зашто се назива светом. Прво зато што ју је основао Светац над свецима. Друго зато што ју је Господ приобрео и искупио и очистио и укрепио крвљу својом, светом и пречистом. Треће зато што ју од почетка руководи, надахњива и оживљава Дух Божји Свети. Четврто зато што су сви чланови њени позвани да буду свети, одвојени од свега несветога у овоме свету, у коме расту и кроз који путују. Пето зато што су јој света небеса намењена за вечно обиталиште.Шесто зато што су у њој сва она богодана средства, којим се људи освећују и за грађанство небеско оспособљују. Зато се црква назива светом. Још се Црква назива саборном. Зашто тако? Прво зато што сабира Богу живоме чеда из свих земаља, свих племена, и свих језика. Она се не ограничава на једну расу, нити на једно племе, нити на једну државу. Као човек који стоји на раскршћу и позива све путнике на цареву гозбу (Мат. 22, 9), тако и црква. Тако и света саборна црква позива и сабира све синове и кћери човечје на спасење. И не одбацује никога, осим онога ко њу одбаци, одбацујући тиме и самог себе. То је разлика цркве новозаветне, свеобухватљиве, од цркве старозаветне, припремне, ограничене само на један народ. Још се Црква света назива саборном зато што она није ограничена ни временом. Она обухвата не само све верне од Христа надаље него и све оне свете и праведне душе, од Адама до Јована Крститеља, ради којих Господ сиђе у Ад. Још се Црква света назива саборном зато што она обухвата и живе и упокојене. Упокојени у Господу чланови су њени исто као и сада живи на земљи. Путници које је лађа спасења превезла у нову земљу, у царство бесмртно, као и они које данас превози и које ће сутра превозити, сви су чланови једне свете саборне цркве. И тако, Црква се назива саборном зато што није ограничена ни расом, ни језиком, ни простором, ни временом, ни смрћу. Уза све ово Црква је саборна и по своме учењу и по своме уређењу. Света Црква назива се апостолском. Овако се црква назива прво зато што су апостоли Христови били њени први чланови. Први лични сведоци чудесног живота и рада Сина Божјег на земљи, и први следбеници његови. Друго зато што су је апостоли уредили и по свету распрострли. Треће зато што су апостоли свети први после Господа улили крв своју у темеље њене. Четврто и зато што апостолство њено до данашњега дана не престаје. Апостолство цркве огледа се данас у два правца: у њеној апостолској мисији у свету и у апостолском прејемству јерархије њене. И по својој служби у свету као и по својим служитељима црква права, православна, носи непрестано печат апостолства. Цркви као установи није задатак да влада него да служи. Да служи народима Божјим до мучеништва попут Христа Господа. Да освећује душе људске, да руководи духовно-морални живот људи, да светли. Да не заробљава но да ослобођава. Јер су сви људи на слободу Христову позвати, на слободу синова Божјих. Као што је писано: Тако већ нијеси роб него син (Гал. 4, 7). и опет: Стојте у слободи којом нас Христос ослободи (5, 1). Као лађа спасења Црква Божја вози не робове но слободну децу, децу царску, у бесмртно царство небеско. Ни драгоценијег товара ни радоснијег пристаништа! Ово је вера мужествених и дружељубивих. Њу тешко примају страшљиви и саможиви. Мужествени су они који имају храбрости, да устану против паганског нереда у души СВОЈОЈ и да заведу јеванђелски поредак у њој. Дружељубиви су они, који воле да путују у друштву и који гледају сапутнике своје у виделу оне вечне светлости у даљини. И радују се сапутницима својим, као браћи својој, као сами себи, као оној вечној светлости, која их све осветљава, милује и к себи привлачи. Мужествени и дружељубиви воле ред у себи и око себе. Они цене туђу помоћ и не отказују своју. Воле да се стесне, да би и другима учинили места. Слично Богу они горе од жеље, да се сви људи спасу и дођу до познања истине. Признајући величанство Бога живога, они себе не сматрају ничим великим. Они на себе гледају као на малене органе тајанственог и великог тела Цркве, којој је глава Христос. Не гурају се и не отимају о првенство. Не боје се овога живота, не страше се смрти, похваљују добра дела својих сапутника а своје не објављују. И тако у хармонији, у реду, у радости, путују као јато тица у топлије крајеве - у царство божанске светлости и родитељске топлине. Ово је вера ваша, христоносци, вера мужевствених и дружељубивих предака ваших. Нека она буде и вера деце ваше с колена на колено, све до краја путовања, до тихог пристаништа. Ово је вера непостидна, православна, спасоносна. Уистини, ово је вера образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. У Дан Расплате, у велики Дан Правде Божје, када Христос буде судио по правди, они ће се назвати благословени. Потоп. Лађа. Спасење.
|
