Шетња протестанта по Православном храму
Ко може да се користи Светим Писмом?
Слава Пресвете Богородице, сагласно Светом Писму које чува Православна Црква
О крштењу деце
Писма о протестантизму

„ А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од Жене “ , (Гал. 4:4) Приснодјеве (Увекдјеве) Марије. Исте Оне Жене о Којој је дано Откровење тужном Адаму: „ Семе Жене ће ти на главу стајати “ (1 Мојс. 3:15). Тако се догодило ново и небивало чудо: „ И Логос постаде тијело и настани се међу нама, пун благодати и истине “ (Јн. 1:14). Колико је велика слава Оне, чија је смирена сагласност: „ Ево слушкиње Господње - нека ми буде по ријечи твојој! “ отворила претходно затворена небеса и дала могућност Свемогућем да „ спасе народ свој од гријеха њихових “ (Мт. 1:21). Јер, Свемилостиви никада не присиљава слободу бића која је створио већ чека њихову слободну сагласност. Зато Марија није била слепо оруђе у десници Господњој, већ у правом смислу „ Божија сарадница “ (1 Кор. 3:9).

Она је издвојена и освећена из целог људског рода од стране Светог. За Праведног у свим Својим делима био је неопходан најчистији сасуд који је у стању да понесе „ Огањ који спаљује “ (Јевр. 12:29) и не буде спаљен. То је могуће само када је сам сасуд пре тога, у мери могућој за њега, постао сличним Богу. Јер невољник није богомољник! Праслику Пречисте Дјеве видео је Мојсеј у Страшном Откровењу на Хориву, када му се „ јави анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагорева... викну га Бог из купине “ (2 Мојс. 3:2,4). Тако је и Марија у Себе примила Сунце Правде (Мал.4:2) и није погинула, као што је Уза дотакао не Самог Творца, већ само ковчег Завета и умро јер је био нечист за Светињу (2 Сам. 6:6-7). Очигледно је да у време Благовести, Дјева била највиша од свих људи по Својим врлинама и чистоти.

Видећи славу Њене светости, Архангел Гаврил, пред чијом страшном величином је пророк Данило пао на лице (Дан. 8:15-18) је похвалио: „ Радуј се, Благодатна!“ (Лк. 1:28). Како се може радовати грешница небеском радошћу? Напротив, Марија се радовала Господу (Пс. 40:16), јер Га је увек тражила. Она је у Светом Писму названа Благодатном јер је била преиспуњена силом и светошћу Онога, Који јесте. Марија је посебно благодатна. Она је проникнута божанским енергијама, више од других створења. Она је непосредно општила са Богом Који се уселио у Њену утробу. Сведочећи о томе, Архангел је узвикнуо: „ Господ је с Тобом “. Он је с Тобом јер си смиренија од свих разумних бића, јер „ Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат “ (Јак. 4:6). Зато си и Ти, смиривши се више од свих, једина удостојена назива благодатна. Над Тобом су испуњене речи Писма: „ Понизите се пред Господом, и уздигнуће вас “ (Јак. 4:10). Тиме је Господ оправдао Себе и показао да је у почетку створио човека способним да прима све дубине Живота.

„ Благословена си ти међу женама “ (Лк. 1:28). Исто као што је некада Јаиља (Суд. 5:24), победила лукавством љутог непријатеља Сисару тако је и Марија победила древног непријатеља рода људског. Ако је прва убила колцем и ковачким маљем непријатеља када је заспао, Друга га је победила Својом смиреном сагласношћу, откривши небеса и спустивши нам Најмоћнијег Бога, Горостаса Који је разорио државу смрти. Пречиста Дјева „ видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав? “ (Лк. 1:29). По Црквеном Предању, Дјева се није уплашила од саме појаве Гаврила, који је некада ужаснуо Данила и Захарију, јер је и раније говорила са њим за време Свог живота у Храму. Њена чиста душа је навикла да види онога ко се може видети само чистим срцем. Међутим, Она се зачудила речима поздрава који се разликују од уобичајених анђелских поздрава. Најсмиренија није навикла да чује такве похвале и зато Јој је било чудно.

„ И рече јој анђео: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! “ (Лк. 1:30), као и Твој предак Давид (Дела ап. 7:46), за кога је Господ рекао: „ Нађох човјека по срцу мојему “ (Дела ап. 13:22). Међутим, страха не може бити само код онога ко, по речима апостола, има савршену љубав, која изгони страх (1 Јн. 4:18). Очигледно је да је Дјева достигла и ту врлину љубави, која је свеза савршенства и пуноћа закона (Рим. 13:10).

И ето, Анђео прелази на главну благ у вест: „ И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог пријесто Давида оца његова; И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја “ (Лк. 1:31-33). Даћеш тело и разумну душу Богу, Који ће их примити у Своју вечну Личност и, самим тим, Сама ћеш постати истинска Богородица јер се из Тебе „ јави Бог у телу “ (1 Тим. 3:16). Онај ко Тебе не поштује као Богородицу, по јасним речима светог Григорија Богослова, биће одбачен од Божанства, јер такав одбацује целокупно дело нашег спасења.

Ако допустимо мисао да Приснодјева Марија није Богородица, онда и Онај Ко се од ње родио по људској природи – Исус – није Бог? Ко тако тврди тај је антихрист, који одбацује Исуса Христа, Који је дошао у телу (2 Јн. 7), и као такав нема Бога и осуђен је, ако се не покаје, на крајњу таму.

„ А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? “ (Лк. 1:34). „Како не знаш за мужа, ако имаш законитог мужа – Јосифа?“, питају несрећни протестанти који одбацују вечну девственост Богомајке, „ако још ниси ступила у брачни живот, шта Ти смета да то учиниш да би се од Тебе родио Месија?“ – за протестантску егзегезу је ово неразрешиво питање.

Међутим, Апостолска Црква је од почетка знала да је Марија, још налазећи се у Храму, дала завет вечне девствености. Јосиф је само био чувар Њене девствености, а не обични супруг. Само знајући то може се разумети питање Богомајке. Ако је тако, како се у мислима може и помислити да је Благодатна, Благословена међу женама, Којој је учинио величину Силни, постала преступница завета? Како је Она, родивши Бога, могла да, нарушавајући Свој завет, ступи у телесне односе са Јосифом који је видео страшне тајне које су пратиле Христово Рођење? Па да ли се и сам Јосиф могао након свега тога односити према Марији као према обичној жени, налазећи се још притом и у крајње одмаклим годинама? (након догађаја који су се догодили када је Христос имао 12 година, он се не помиње. Очигледно је да је убрзо након тога умро). Али, јеретици питају: „Ако је Марија остала Дјева и након Христовог Рођења, како се у Јеванђељу помињу Христова браћа и сестре?“ (Мк. 3:6).

Треба разумети да израз „брат“ и“ сестра“ и у Светом Писму и у обичном разговору означава не само синове и ћерке истог оца и мајке, већ и полубраћу и полусестре, браћу и сестре по другом и трећем колену. По најдревнијем Предању Цркве браћа и сестре Господње су Јосифова деца из првог брака. Само у светлу тога постаје разумљиво зашто је Господ на Крсту предао Своју Мајку Јовану, а не њима. Јер ако би они били Маријини синови и кћери, Њој не би била потребна брига једнога од ученика.

Међутим, вратимо се догађају који је окренуо ка небу историју нашег света. „ И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега (тј. Христос, Који је Божија сила и Божија премудрост (1 Кор. 1:24)) осјениће те; (тј. формираће у Твојој утроби Сопствено Тело и Душу) зато и оно што ће се родити биће свето (тј. ипостасно сједињено са Богом) , и назваће се Син Божији . И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом. Јер у Бога је све могуће што каже. А Марија рече: Ево слушкиње Господње - нека ми буде по ријечи твојој! И анђео отиде од ње “ (Лк.1:35-38). Тако се догодио потрес неба и земље, тако је дошао Изабрани из свих народа (Аг.2:6-7). Све то се догодило јер Дјева Марија „ не марише за живот свој до смрти “ (Отк. 12:11) (јер за прељубу за коју би могли да Је окриве по закону се налагала смртна казна (3 Мојс. 20:10), одбацила је све закључке људског ума и у потпуности смирено Себе предала вољи Божијој, показавши се самим тим чистом на путу (Пс. 119:1). Господ Који је обећао да ће „ поштовати оне који М ене поштују “ (1 Самм. 2:30), истог трена је почео да прославља Слушкињу Своју. Дух Свети Који је осенио Дјеву и учинио Њену девственост савршеном, почео је да се показује споља и удостојио Своју Носитељку неземаљске славе. Дух је прво покренуо рођаку Јелисавету на прослављање Дјеве, која је Марију назвала Мајком Господа (Лк.1:44-45). То Откровење Светог Духа сада одбацују протестанти, који не признају Марију за Богородицу. Сама Дјева покретана Тим истим Духом изговорила је велико пророштво о Својој вечној слави: „ Велича душа Моја Господа и обрадова се дух Мој Богу, Спасу Мојему (Сама Дјева јасно показује да је и Њој била потребна искупитељска Жртва Христова, насупрот римокатоличким хуљењима који говоре о Њеном тобожњем непорочном зачећу!) ш то погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји (ову заповест Духа Светог једино испуњавају сви православни хришћани, док само безумни протестанти покушавају да одузму Дјеви Њену славу).

„ Што ми учини величину Силни, и свето име његово. И милост је његова од кољена до кољена онима који га се боје “ (Лк. 1:46-47). Зато и Црква Бога Живота, стуб и тврђава истине увек објављује величину и милост изливену на Приснодјеву. Протестанти, противећи се Силноме и не прослављајући Ону Коју је Он прославио, „ би ће ос уђени на вјечну погибао од лица Господњега и од славе силе његове, к ада дође у онај Дан да се прослави у светима својима и покаже се диван у свима вјерујућима “ (2 Сол 1:9-10).

Цео даљи пут Приснодјеве представља прављење пута девс т веницима „ који иду за Јагњетом куда год пође; ови су откупљени између људи као првина Богу и Јагњету; И у њиховим устима не нађе се лаж “ (Отк. 14:4-5). Прва међу њима, заиста је ишла за Својим Сином свуда где би Он кренуо, почевши од бекства у Египат, па све до Голготе. У Њеном срцу било је места само за реч Божију и зато у Њеним устима није могло бити лукавства (јер од сувишка срца говоре уста). Она заиста није само слушала, већ је и држала заповести Господње и зато је била Мајка Христу не само по телу, већ што је главно, и по духу ( Лк.11,27-28; 2,19;2,51 ). Зато су без основе покушаји протестаната да унизе Њену величину, позивајући се на речи Господње (Мт. 12:48-50)! И Сам Господ се повиновао Својој Мајци и поштовао је ( Лк. 2, 51 види . 2 Мојс . 20, 12 ). Зато и Њена молитва пред Њим има такву силу, јер и Своје прво чудо учинио на Њену молбу (Јн. 2:1-11). И сада Он по Њеним молитвама спасава све оне који моле за Њено заступништво (зато је у Цркви и прихваћено да се Марији обраћа речима „Пресвета Богородице, спаси нас“. Као пример допуштености таквог обраћања служе речи апостола Тимотеју: „ Пази на себе и на науку, истрај у томе; јер чинећи ово, спасићеш и себе и оне који те слушају “ (1 Тим. 4:16). Протестанти, не желећи да се покоре Богомајци, желе да буду већи хришћани од Христа и као последица постају христоборци! Када је Бог учинио оно због чега је и долазио, тада је код Крста стајала Марија, над Којом су се испуниле речи пророштва Симеоновог и оружје је проболо Њену душу (Лк. 2:35). У исто време Христос је са Крста Њој усиновио Јована и у лицу њега – целокупно обновљено човечанство (Јн. 19:25-27). Тако је Марија постала Нова Ева, Жена чије је Семе згазило главу змије (1 Мојс. 3:15). У њој имамо брзу Помоћницу и Заступницу, Мајку Која нас воли, јер је Христос Себе учинио нашим Братом (Јевр. 2:11-12)):

Након што нам је Господ Својом Смрћу, Васкрсењем и Вазнесењем отворио пут ка небесима, на земљу је дошао Други Утешитељ који и до сада живи у Православној Цркви. Он је у род људски улио живот Исусов и очистио све, који су се налазили у горњој Сионској соби од свих грехова. Заједно са свима, тог дара се удостојила и Пречиста Дјева која је у Дан Педесетнице достигла пуно савршенство (Дела ап. 1:14;2:1) у свим небеским и земним врлинама. По најдревнијем Предању Цркве она је васкрснута од Христа трећег дана након своје смрти и сада пребива у оном стању које ћемо достићи након краја света . Т о Предање је засновано на дубоком схватању пророштва цара Давида: „ Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје “ (Пс. 132:8). Наравно, под ковчегом силе треба разумети не ковчег завета који је Јеремија сакрио приликом освајања Јерусалима од стране Навуходоносора, већ Приснодјеву, у Коју се уселио Бог.

Каква је слава Дјеве Марије по сведочанству Речи Божије?

Она је Једина Благодатна, победила је сатану и села на Престо Божји (Отк. 3:21). Она, као Друга Ева, једе од дрвета живота које је усред раја Божијег (Отк. 2:7). Она има власт над незнабошцима и пасе их гвозденом палицом и као судови лончарски они се сламају (ту власт је Дјева показала заштитивши, например, Москву од Тамерлана). Она има звезду јутарњу, јер је згазила сатану и родила Истинску Даницу – Христа (Отк. 2:26-28; 22:16). Она једе скривену ману и већ је добила бели камен а на камену написано ново име, које нико не зна осим онога ко га прима (Отк. 2:17). Она је обучена у белу одећу (Отк. 3:5) и име Оца је написано на Њеном челу (Отк. 14:1). Она је и стуб у храму Божијем (Отк. 3:12) и Сама је Храм и Град Божији, јер се Бог уселио у Њу и живи у Њој (2 Кор. 6:16). У Њој је свехвалан Господ (Пс. 48:1) и славно казују за Њу (Пс. 87:3). Она је истинска Приснодјева, врт затворен, извор затворен, студенац запечаћен (Песм. над песм. 4:12 ). О томе је пророковао Језекиљ, говорећи: „ И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена “ (Јез. 44:1-2). Марију поштују анђели, како је то предвидео Соломон: „ Гле, одар Соломунов (тј. Миротворца Христа, види Пс. 71) , а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевих: Сви имају мачеве, вешти су боју, у сваког је мач о бедру ради страха ноћног “ (Песм. над песм. 3:7-8). Ако је још за време земног живота Марију благословио један од највиших анђела – Гаврил, тим више након Њеног васкрсења прослављају Мајку Господа Свог „ духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наслиједити спасење “ (Јевр. 1:14), јер је кроз Њу Бог показао Себе и анђелима (1 Тим. 3:16).

Марија је Царица Небеска како је о томе пророковао цар Давид и сведочи Откровење (3:21). „ Царске кћери дворе те; с десне ти стране стоји царица у офирском злату (тако се она и слика на православним иконостасима). Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца свог. И цару ће омилети лепота твоја; јер је Он Господ твој, и Њему се поклони. Кћи Тирова (Црква из незнабожаца) доћи ће с даровима (зато се и украшавају даровима иконе Богомајке) , најбогатији у народу тебе ће молити (као што управо и раде православни пред иконама са Њеним ликом) . Сва је украшена кћи царева изнутра (слава врлине) , хаљина јој је златом (Духом) искићена. У везеној хаљини воде је к цару; за њом воде к теби девојке, друге њене (овде Црква види пророштво о чудесном Ваведењу (Увођењу) Марије у храм) . Воде их весело и радосно (колико је предивних химни написано у част Богомајке) , улазе у двор царев. Место отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи “ (Пс. 45:10-16).

врх стране