Шетња протестанта по Православном храму
Ко може да се користи Светим Писмом?
Слава Пресвете Богородице, сагласно Светом Писму које чува Православна Црква
О крштењу деце
Писма о протестантизму

Јарко сунце московског јула без милости је пржило Арбат изнемогао од врелине. Лагани поветарац који уопште није смањивао врелину, само је по калдрми подизао облаке прашине који су побожног пролазника подсећали на пустињске демоне. И такво поређење уопште није било погрешно. Истренирана осећања су запазила недалеко нешто што је личило на концерт рок музике, који се често страшним звуцима разлежу зидинама наше многострадалне престонице. Уши хришћанина су већ биле навикнуте да се искључе од примања таквих глупости, када су са запрепашћењем чули у завијањима „мачки са кровова“ најсветије Име Исусово.

„О, Исусе! Твој Нови Јерусалим нас чека!“, дивље су кричали гласови који су, како је касније схватио наш херој, припадали групи од пет врло пристојно обучених младића и девојака. Међутим, по мери приближавања православног хришћанина месту догађаја, песма се завршила, а један од певача се обратио окупљенима са хистеричном проповеди о погубности Православља. Хришћанину није преостало ништа него да, сећајући се страшних речи Христа Спаситеља: „ Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима .“ (Мк. 8:38), одложи све своје послове и приступи заштити Тела Христовог – Његове Свете Цркве.

Проповедник је говорио да истиниту веру православни немају, јер су личну веру заменили обредима, например, крстећи децу. На ту тему је и покренуо разговор хришћанин са јеретицима који су се окупили. Како често и бива током спора, један је прекидао другог и протестанти су, по обичају, покушавали да скрену разговор на другу страну. Зато ћемо ради лакоће читања и да би избегли понављање свести све покренути аргументе у дијалогу са обе стране, где су иступања иноверних приведени под једним именом – протестант.

ПРОТЕСТАНТ: Ви, православни се не стидите да сматрате себе хришћанима, иако директно нарушавате Христове речи тиме што крстите оне који још увек немају веру. Чудим се како је могуће обраћати људе без њиховог знања, насилно их чинећи хришћанима (иако сте у заблуди)?

ХРИШЋАНИН: Дозволите ми да Вас питам где, по Вашем мишљењу Господ учи да је немогуће крстити оне који још увек немају личну веру? Молим Вас да ми наведете тачан цитат из Светог Писма, да би могли заједно да се уверимо колико тачно преносите смисао речи Божије.

ПРОТЕСТАНТ: Лако. „ Који повјерује и крсти се биће спасен “ (Мк. 16:16)

ХРИШЋАНИН: Али хајде да прочитамо речи Господње до краја, да не бисмо искривили Откровење: „ Који не вјерује биће осуђен “ (Мк. 16:16). Међутим, ја овде не видим речи које сте приписали Христу: „Крстите само оне који су постали пунолетни и свесно примили Мене као личног Спаситеља“. Узгред и тај Ваш омиљени назив Господа нећемо наћи у Писму. Напротив, тамо је речено да је „ Он спаситељ тијела “ (Еф. 5:23), тј. Цркве, а не личности засебно. Али да се вратимо на тему. Ви приписујете Писму сопствене измишљотине. Овде је написано само оно што је и написано: да је за спасење неопходна и вера и крштење. Наравно ниједан православни хришћанин Вам неће рећи да ће се човек који је крштен у детињству и и није поверовао у свесном узрасту - спасити. Ако би схватали ове речи као што их Ви схватате, испада да су умрла деца осуђена на пропаст. Јер они немају свесну веру коју од њих Ви тражите.

ПРОТЕСТАНТ: Тако да по Вама, за крштење деце уопште није потребна никаква вера? Тако се код Вас добија права магија. Писмо говори: „ крштењем ... не као прање тјелесне нечистоће, него обећање Богу добре савјести васкрсењем Исуса Христа “ (1 Пет. 3:21). Какво обећање може дати новорођени?

ХРИШЋАНИН: Наравно, при крштењу деце се тражи вера од њихових родитеља и кумова. По правилима Цркве, деца неверујућих родитеља не могу бити крштени јер родитељи не могу да јамче да ће њихово дете бити васпитано у Православљу и неће заћи, например, у протестантску јерес. Што се тиче тих речи апостола Петра, са жалошћу морам рећи да се овде догодила грешка у преводу. У словенском тексту се говори: „ спасава крштењем не као прање тјелесне нечистоће, него ОБЕЋАЊЕ Богу добре савјести васкрсењем Исуса Христа " (1 Петр. 3, 21). И заиста, ако сами можемо обећати добру савест Богу, тада уопште није потребан ни сам Христов подвиг. Испада да ми сами можемо постати праведни! Међутим, апостол Петар овде као и увек говори да нас крштење спасава. А ако спасава, значи да нам је спасење потребно и зато, наравно, ништа не можемо обећати Богу. Ако признамо овај, тачнији превод, онда никакве противречности са хришћанском праксом не може бити. Јер можемо увек МОЛИТИ Бога да дарује добру савест новокрштеном. За Вечног узраст није сметња! Уосталом, наша полемика има унеколико апстрактни карактер. Ми нисмо још говорили са Вама о главном. Још увек није свако изложио своје схватање шта је крштење. А управо се овде и налази сам корен наших противречности! Молим Вас да изнесете шта је, по Вама, Крштење. Објасните, зашто је оно потребно.

ПРОТЕСТАНТ: Спасење се даје човеку као дар, само због његове вере. Крштење је потребно као знак да је он већ примио Исуса као личног Спаситеља. Вода крштења се уопште не разликује од било које друге воде и сама не може ничим помоћи човеку који још увек није поверовао (из каквог год разлога). Само тај обред је неопходан само зато што га је установио Исус. Он је ништа више него спољашње сведочанство већ постојећег унутрашњег рађања, које се извршило само вером.

ХРИШЋАНИН: Наравно, при таквом схватњу крштење деце је немогуће. Уосталом и сам тај Ваш обред је потпуно бесмислен. Јер Ви поштено признајете да вам Ваше купање ништа не даје. Само не треба ширити одсуство искуства осећања силе Божије у Вашим водама на оно што се догађа у Истинитој Цркви. Исходећи управо из тог искуства, потврђеног у Откровењу, ми исповедамо да је „ Крштење је Света Тајна у којој верни, приликом трикратног погружавања тела у воду, уз призивање Бога Оца и Сина и Светога Духа, умире за телесни и греховни живот и препорађа се Духом Светим за духовни и свети живот. (Катихизис Светог Филарета Московског). Ова одлука је објашњење речи Господњи х : „ Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије“ (Јн. 3,5) (овој заповести ћемо се још вратити), као и речи апостола Павла који учи: „ Или зар не знате да сви (а не само одрасли) који се крстимо у Христа Исуса, у смрт његову се крстисмо? Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу “ (Рим. 6:3-4) . Такође знамо да у Православном Крштењу човек постаје члан Тела Христовог (како о томе говори апостол: „ Јер се и једним Духом сви ми крстисмо у једно тијело “ (1 Кор. 12:13)) и облачи се у Христа (Гал. 3:27). Захваљујући Крштењу са човека се чисте сви греси (Дела ап. 22:16), између осталог и грех који су сви наследили од Адама. Јер апостол Павле говори: „ Зато као што кроз једнога човјека уђе у свијет гријех, и кроз гријех смрт, и тако смрт уђе у СВЕ људе, пошто СВИ сагријешише “ (Рим. 5:12), зато сви имају и потребу за очишћењем и избављење од квасца древне смрти. И деца овде нису изузетак јер „ к о ће чисто извадити из нечиста? Нико “ (Јов. 14:4). Ако је то тако онда и деца морају да се обуку у Јединог Бесмртног и постану чланови Његовог Тела да би се спасили. Запрепашћујућа је Ваша самоувереност. Говорите човек ништа не може да уради за своје спасење и истовремено сматрате да је то неко вољно решење, као например, да Вас лично признање Исуса као Спаситеља истог тренутка узводи на небеса.

ПРОТЕСТАНТ: Али, речено је: „ И нас, који бијасмо мртви због гријехова, оживи са Христом - благодаћу сте спасени . И с Њим заједно васкрсе и заједно посади на небесима у Христу Исусу, д а покаже у вијековима који долазе превелико богатство благодати своје добротом према нама у Христу Исусу. Јер сте благодаћу спасени КРОЗ ВЈЕРУ ; и то није од вас, дар је Божији; Не од дјела, да се не би ко хвалисао “ (Еф. 2:5-9).

ХРИШЋАНИН: Опростите, али Ви сте они који управо утврђују неопходност људских, и само људских дела. Ви сматрате да при крштењу све чини само човек. Он обећава. Он објављује своју веру. А код Вас за Бога нема места. Апостол Петар говори да крштење спасава Васкрсењем Христовим. Ако је тако, онда испада да овде ипак није у питању дар Божији, већ некаква сопствена дела, којима се хвалите да вас тобож спасавају. Не, нас спасава управо благодат Божија, то јест Његова нетварна сила, која делује кроз православне Тајне, почевши са Крштењем. Управо Господ врши обнављање водом и Духом, свештеник је само Његов служитељ, а не самовласни теург. Овде човек само прима благодат Творца, а ако је тако, нема никаквог разлога да се тој Тајни не пуштају деца. Јер Сам Христос је заповедио: „ Пустите дјецу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије “ (Мк. 10:14). И како се усуђују протестанти да одгоне од Бога оне које је Сам Он призвао. Ако је у тексту апостола Павла који сте навели речено да смо васкрснути са Христом, будући мртви због грехова, како се може говорити да је за крштење неопходно разумевање и свесна одлука. Како мртвац може разумети процес свог васкрсења? Па и Ви пробајте да ми објасните механизам помоћу кога ми седимо са Христом на небесима. Како је Бог васкрсао из гроба? Како се рађамо од воде и Духа? Ако не можете рећи како се то догодило (а не можете, јер је Бог непостижан у свим делима Својим) онда по Вашој логици Ви сами (а не само деца) никада не можете достићи крштење.

ПРОТЕСТАНТ: Али ако је Господ рекао за децу да је „ таквих Царство Божије “, зашто их крстити?

ХРИШЋАНИН: Бог није рекао да је Царство деце, већ таквих као деце, то јест, таквих незлобивих и чистих. Ако признамо за правилно Ваше тумачење онда испада да крштење није потребно никоме. Јер Христос је говорио одраслима да они подражавају деци. А ако се деца могу спасити без крштења, онда то могу урадити и сви други. Али, то је бесмислица! О неопходности крштења за спасење јасно је говорио Господ. Треба рећи да се хришћанска пракса крштења деца може оправдати на други начин. Апостол Павле говори да смо у Христу „ обрезани обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тијела грјеховности обрезањем Христовим, п ошто се с Њим погребосте крштењем “ (Кол- 2:11-12). Ако је Крштење нерукотворено обрезање Христово, како можемо од њега удаљавати децу када је и у Старом Завету човек ступао у завет са Богом уз помоћ обрезања у осми дан живота (1 Мојс. 17:12). Зашто је у време Авраама било могуће ући у завет са Творцем у детињству по вери родитеља, а након доласка Спаситеља та могућност је изгубљена?

ПРОТЕСТАНТ: Па, речено је да је обрезање укинуто и да нема силе. Ако је тако, онда и крштење деце није потребно.

ХРИШЋАНИН: Ако следимо Вашу логику, онда Крштење није потребно ни за одрасле. Јер пре пар тренутака смо цитирали речи апостола да је Крштење – нерукотворено обрезање. Ваш аргумент се заснива на познатој тврдњи: што је баби мило, то јој се и снило . Реците ми ако је ступање у савез са Богом у Новом Завету постало теже него у Старом, зашто је, као прво, долазио Исус и, као друго, где нам је у Писму таква сурова одлука од Бога саопштена?

ПРОТЕСТАНТ: Не, Ви одговорите, где је у Писму речено да треба крстити децу?

ХРИШЋАНИН: А Ви реците где је речено да треба крстити инвалиде, старце и друге. Ако нема забране и посебно није наглашено да је неопходно из свих народа (Мт. 28:19) издвојити и лишити благодати само децу, онда све Ваше тврдње нису ништа више до искривљавање Откровења по вољи вашег греховног и палог разума којим Ви покушавате да постанете саветник Богу. А пророк говори: „ Ко је управљао Духом Господњим? Или Му био саветник и научио Га? “ (Иса. 40:13). Неопходно је приметити да ће пажљиви читалац видети многих директних сведочанстава да су апостоли крстили децу, тако је апостол Павле крстио цео дом Лидије (Дела ап. 16:15), дом стражара у тамници (Дела ап. 16:33), а у Коринту – дом Криспа (Дела ап. 18:8). У Првој посланици Коринћанима он је говорио да су код верујуће жене деца била нечиста, а сада су света (7:14), а освећење, како се говори у тој истој посланици човек добија кроз Крштење (6:11). Апостол Јован пише деци: „ Пишем вам, дјечице, да су вам опроштени гријеси ради Имена његова. “ (1 Јн. 2:12), што се догађа само при Крштењу и следећом Литургијом након Крштења када нас Крв Исуса Христа, Сина Божијег очишћава од сваког греха (1 Јн. 1:7; види Дела ап. 22:16). „ Обрадовах се веома “, говори свети Јован о крштеној деци, „ што сам нашао неке од дјеце твоје да ходе у истини, као што примисмо заповијест од Оца . “ (2 Јн. 4). То јест, православна пракса увођења деце у општење са Истином тј. са Христом) посредством Крштења („ Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте “ (Гал. 3:27)) јесте директна заповест Оца. Дакле, Ви протестанти се усуђујете да удаљујете од Тајне оне које је призвао Сам Отац. Ако је Он сматрао децу достојним те благодати, очигледно је да треба да следимо Његовој вољи. На крају треба да приметим да Писмо директно говори да су деца достојна крштења. У дан Педесетнице апостол Петар јасно говори: „ Покајте се (приметимо да није додао „сви“, јер деца не могу да се покају) , и да се крсти СВАКИ (тј. без изузетка) од вас у име Исуса Христа за опроштење гријехова; и примићете дар Светога Духа. Јер обећање је за вас и за ДЈЕЦУ ВАШУ (јасније се не може изразити православно учење) и за све даљне које ће дозвати Господ Бог наш (Дела ап. 2:38-39). Дакле, Бог, без сумње, заповеда да се крсте деца по вери њихових кумова, с тим да када одрасту под дејством благодати која их чува и сама усвоје оно што им је дано милошћу Спаситеља. Вама се обраћам речима апостола Петра: „ Спасите се од овога покваренога рода “ (Дела ап. 2:40), иначе ће Вас Бог осудити у Дан Суда. Јер противљење речи Господњој у коме се сада налазите и отпадање од Његове Цркве јесте грех јереси о коме је апостол Павле посведочио да они који то чине неће наследити Царство Божије (Гал. 5:20-21).

* * * * *

врх стране