Šetnja protestanta po Pravoslavnom hramu
Ko može da se koristi Svetim Pismom?
Slava Presvete Bogorodice, saglasno Svetom Pismu koje čuva Pravoslavna Crkva
O krštenju dece
Pisma o protestantizmu

„ A kad dođe punoća vremena, posla Bog Sina svojega, koji se rodi od Žene “ , (Gal. 4:4) Prisnodjeve (Uvekdjeve) Marije. Iste One Žene o Kojoj je dano Otkrovenje tužnom Adamu: „ Seme Žene će ti na glavu stajati “ (1 Mojs. 3:15). Tako se dogodilo novo i nebivalo čudo: „ I Logos postade tijelo i nastani se među nama, pun blagodati i istine “ (Jn. 1:14). Koliko je velika slava One, čija je smirena saglasnost: „ Evo sluškinje Gospodnje - neka mi bude po riječi tvojoj! “ otvorila prethodno zatvorena nebesa i dala mogućnost Svemogućem da „ spase narod svoj od grijeha njihovih “ (Mt. 1:21). Jer, Svemilostivi nikada ne prisiljava slobodu bića koja je stvorio već čeka njihovu slobodnu saglasnost. Zato Marija nije bila slepo oruđe u desnici Gospodnjoj, već u pravom smislu „ Božija saradnica “ (1 Kor. 3:9).

Ona je izdvojena i osvećena iz celog ljudskog roda od strane Svetog. Za Pravednog u svim Svojim delima bio je neophodan najčistiji sasud koji je u stanju da ponese „ Oganj koji spaljuje “ (Jevr. 12:29) i ne bude spaljen. To je moguće samo kada je sam sasud pre toga, u meri mogućoj za njega, postao sličnim Bogu. Jer nevoljnik nije bogomoljnik! Prasliku Prečiste Djeve video je Mojsej u Strašnom Otkrovenju na Horivu, kada mu se „ javi anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom iz kupine. I pogleda, a to kupina ognjem gori a ne sagoreva... viknu ga Bog iz kupine “ (2 Mojs. 3:2,4). Tako je i Marija u Sebe primila Sunce Pravde (Mal.4:2) i nije poginula, kao što je Uza dotakao ne Samog Tvorca, već samo kovčeg Zaveta i umro jer je bio nečist za Svetinju (2 Sam. 6:6-7). Očigledno je da u vreme Blagovesti, Djeva bila najviša od svih ljudi po Svojim vrlinama i čistoti.

Videći slavu Njene svetosti, Arhangel Gavril, pred čijom strašnom veličinom je prorok Danilo pao na lice (Dan. 8:15-18) je pohvalio: „ Raduj se, Blagodatna!“ (Lk. 1:28). Kako se može radovati grešnica nebeskom radošću? Naprotiv, Marija se radovala Gospodu (Ps. 40:16), jer Ga je uvek tražila. Ona je u Svetom Pismu nazvana Blagodatnom jer je bila preispunjena silom i svetošću Onoga, Koji jeste. Marija je posebno blagodatna. Ona je proniknuta božanskim energijama, više od drugih stvorenja. Ona je neposredno opštila sa Bogom Koji se uselio u Njenu utrobu. Svedočeći o tome, Arhangel je uzviknuo: „ Gospod je s Tobom “. On je s Tobom jer si smirenija od svih razumnih bića, jer „ Bog se protivi gordima, a smirenima daje blagodat “ (Jak. 4:6). Zato si i Ti, smirivši se više od svih, jedina udostojena naziva blagodatna. Nad Tobom su ispunjene reči Pisma: „ Ponizite se pred Gospodom, i uzdignuće vas “ (Jak. 4:10). Time je Gospod opravdao Sebe i pokazao da je u početku stvorio čoveka sposobnim da prima sve dubine Života.

„ Blagoslovena si ti među ženama “ (Lk. 1:28). Isto kao što je nekada Jailja (Sud. 5:24), pobedila lukavstvom ljutog neprijatelja Sisaru tako je i Marija pobedila drevnog neprijatelja roda ljudskog. Ako je prva ubila kolcem i kovačkim maljem neprijatelja kada je zaspao, Druga ga je pobedila Svojom smirenom saglasnošću, otkrivši nebesa i spustivši nam Najmoćnijeg Boga, Gorostasa Koji je razorio državu smrti. Prečista Djeva „ vidjevši ga, uplaši se od riječi njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav? “ (Lk. 1:29). Po Crkvenom Predanju, Djeva se nije uplašila od same pojave Gavrila, koji je nekada užasnuo Danila i Zahariju, jer je i ranije govorila sa njim za vreme Svog života u Hramu. Njena čista duša je navikla da vidi onoga ko se može videti samo čistim srcem. Međutim, Ona se začudila rečima pozdrava koji se razlikuju od uobičajenih anđelskih pozdrava. Najsmirenija nije navikla da čuje takve pohvale i zato Joj je bilo čudno.

„ I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! “ (Lk. 1:30), kao i Tvoj predak David (Dela ap. 7:46), za koga je Gospod rekao: „ Nađoh čovjeka po srcu mojemu “ (Dela ap. 13:22). Međutim, straha ne može biti samo kod onoga ko, po rečima apostola, ima savršenu ljubav, koja izgoni strah (1 Jn. 4:18). Očigledno je da je Djeva dostigla i tu vrlinu ljubavi, koja je sveza savršenstva i punoća zakona (Rim. 13:10).

I eto, Anđeo prelazi na glavnu blag u vest: „ I evo začećeš i rodićeš sina, i nadjenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog prijesto Davida oca njegova; I carovaće nad domom Jakovljevim vavijek, i carstvu njegovu neće biti kraja “ (Lk. 1:31-33). Daćeš telo i razumnu dušu Bogu, Koji će ih primiti u Svoju večnu Ličnost i, samim tim, Sama ćeš postati istinska Bogorodica jer se iz Tebe „ javi Bog u telu “ (1 Tim. 3:16). Onaj ko Tebe ne poštuje kao Bogorodicu, po jasnim rečima svetog Grigorija Bogoslova, biće odbačen od Božanstva, jer takav odbacuje celokupno delo našeg spasenja.

Ako dopustimo misao da Prisnodjeva Marija nije Bogorodica, onda i Onaj Ko se od nje rodio po ljudskoj prirodi – Isus – nije Bog? Ko tako tvrdi taj je antihrist, koji odbacuje Isusa Hrista, Koji je došao u telu (2 Jn. 7), i kao takav nema Boga i osuđen je, ako se ne pokaje, na krajnju tamu.

„ A Marija reče anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža? “ (Lk. 1:34). „Kako ne znaš za muža, ako imaš zakonitog muža – Josifa?“, pitaju nesrećni protestanti koji odbacuju večnu devstvenost Bogomajke, „ako još nisi stupila u bračni život, šta Ti smeta da to učiniš da bi se od Tebe rodio Mesija?“ – za protestantsku egzegezu je ovo nerazrešivo pitanje.

Međutim, Apostolska Crkva je od početka znala da je Marija, još nalazeći se u Hramu, dala zavet večne devstvenosti. Josif je samo bio čuvar Njene devstvenosti, a ne obični suprug. Samo znajući to može se razumeti pitanje Bogomajke. Ako je tako, kako se u mislima može i pomisliti da je Blagodatna, Blagoslovena među ženama, Kojoj je učinio veličinu Silni, postala prestupnica zaveta? Kako je Ona, rodivši Boga, mogla da, narušavajući Svoj zavet, stupi u telesne odnose sa Josifom koji je video strašne tajne koje su pratile Hristovo Rođenje? Pa da li se i sam Josif mogao nakon svega toga odnositi prema Mariji kao prema običnoj ženi, nalazeći se još pritom i u krajnje odmaklim godinama? (nakon događaja koji su se dogodili kada je Hristos imao 12 godina, on se ne pominje. Očigledno je da je ubrzo nakon toga umro). Ali, jeretici pitaju: „Ako je Marija ostala Djeva i nakon Hristovog Rođenja, kako se u Jevanđelju pominju Hristova braća i sestre?“ (Mk. 3:6).

Treba razumeti da izraz „brat“ i“ sestra“ i u Svetom Pismu i u običnom razgovoru označava ne samo sinove i ćerke istog oca i majke, već i polubraću i polusestre, braću i sestre po drugom i trećem kolenu. Po najdrevnijem Predanju Crkve braća i sestre Gospodnje su Josifova deca iz prvog braka. Samo u svetlu toga postaje razumljivo zašto je Gospod na Krstu predao Svoju Majku Jovanu, a ne njima. Jer ako bi oni bili Marijini sinovi i kćeri, Njoj ne bi bila potrebna briga jednoga od učenika.

Međutim, vratimo se događaju koji je okrenuo ka nebu istoriju našeg sveta. „ I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Višnjega (tj. Hristos, Koji je Božija sila i Božija premudrost (1 Kor. 1:24)) osjeniće te; (tj. formiraće u Tvojoj utrobi Sopstveno Telo i Dušu) zato i ono što će se roditi biće sveto (tj. ipostasno sjedinjeno sa Bogom) , i nazvaće se Sin Božiji . I eto, Jelisaveta rođaka tvoja, i ona zače sina u starosti svojoj, i ovo je šesti mjesec njoj, koju zovu nerotkinjom. Jer u Boga je sve moguće što kaže. A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje - neka mi bude po riječi tvojoj! I anđeo otide od nje “ (Lk.1:35-38). Tako se dogodio potres neba i zemlje, tako je došao Izabrani iz svih naroda (Ag.2:6-7). Sve to se dogodilo jer Djeva Marija „ ne mariše za život svoj do smrti “ (Otk. 12:11) (jer za preljubu za koju bi mogli da Je okrive po zakonu se nalagala smrtna kazna (3 Mojs. 20:10), odbacila je sve zaključke ljudskog uma i u potpunosti smireno Sebe predala volji Božijoj, pokazavši se samim tim čistom na putu (Ps. 119:1). Gospod Koji je obećao da će „ poštovati one koji M ene poštuju “ (1 Samm. 2:30), istog trena je počeo da proslavlja Sluškinju Svoju. Duh Sveti Koji je osenio Djevu i učinio Njenu devstvenost savršenom, počeo je da se pokazuje spolja i udostojio Svoju Nositeljku nezemaljske slave. Duh je prvo pokrenuo rođaku Jelisavetu na proslavljanje Djeve, koja je Mariju nazvala Majkom Gospoda (Lk.1:44-45). To Otkrovenje Svetog Duha sada odbacuju protestanti, koji ne priznaju Mariju za Bogorodicu. Sama Djeva pokretana Tim istim Duhom izgovorila je veliko proroštvo o Svojoj večnoj slavi: „ Veliča duša Moja Gospoda i obradova se duh Moj Bogu, Spasu Mojemu (Sama Djeva jasno pokazuje da je i Njoj bila potrebna iskupiteljska Žrtva Hristova, nasuprot rimokatoličkim huljenjima koji govore o Njenom tobožnjem neporočnom začeću!) š to pogleda na smjernost sluškinje svoje; jer gle, od sada će me zvati blaženom svi naraštaji (ovu zapovest Duha Svetog jedino ispunjavaju svi pravoslavni hrišćani, dok samo bezumni protestanti pokušavaju da oduzmu Djevi Njenu slavu).

„ Što mi učini veličinu Silni, i sveto ime njegovo. I milost je njegova od koljena do koljena onima koji ga se boje “ (Lk. 1:46-47). Zato i Crkva Boga Života, stub i tvrđava istine uvek objavljuje veličinu i milost izlivenu na Prisnodjevu. Protestanti, protiveći se Silnome i ne proslavljajući Onu Koju je On proslavio, „ bi će os uđeni na vječnu pogibao od lica Gospodnjega i od slave sile njegove, k ada dođe u onaj Dan da se proslavi u svetima svojima i pokaže se divan u svima vjerujućima “ (2 Sol 1:9-10).

Ceo dalji put Prisnodjeve predstavlja pravljenje puta devs t venicima „ koji idu za Jagnjetom kuda god pođe; ovi su otkupljeni između ljudi kao prvina Bogu i Jagnjetu; I u njihovim ustima ne nađe se laž “ (Otk. 14:4-5). Prva među njima, zaista je išla za Svojim Sinom svuda gde bi On krenuo, počevši od bekstva u Egipat, pa sve do Golgote. U Njenom srcu bilo je mesta samo za reč Božiju i zato u Njenim ustima nije moglo biti lukavstva (jer od suviška srca govore usta). Ona zaista nije samo slušala, već je i držala zapovesti Gospodnje i zato je bila Majka Hristu ne samo po telu, već što je glavno, i po duhu ( Lk.11,27-28; 2,19;2,51 ). Zato su bez osnove pokušaji protestanata da unize Njenu veličinu, pozivajući se na reči Gospodnje (Mt. 12:48-50)! I Sam Gospod se povinovao Svojoj Majci i poštovao je ( Lk. 2, 51 vidi . 2 Mojs . 20, 12 ). Zato i Njena molitva pred Njim ima takvu silu, jer i Svoje prvo čudo učinio na Njenu molbu (Jn. 2:1-11). I sada On po Njenim molitvama spasava sve one koji mole za Njeno zastupništvo (zato je u Crkvi i prihvaćeno da se Mariji obraća rečima „Presveta Bogorodice, spasi nas“. Kao primer dopuštenosti takvog obraćanja služe reči apostola Timoteju: „ Pazi na sebe i na nauku, istraj u tome; jer čineći ovo, spasićeš i sebe i one koji te slušaju “ (1 Tim. 4:16). Protestanti, ne želeći da se pokore Bogomajci, žele da budu veći hrišćani od Hrista i kao posledica postaju hristoborci! Kada je Bog učinio ono zbog čega je i dolazio, tada je kod Krsta stajala Marija, nad Kojom su se ispunile reči proroštva Simeonovog i oružje je probolo Njenu dušu (Lk. 2:35). U isto vreme Hristos je sa Krsta Njoj usinovio Jovana i u licu njega – celokupno obnovljeno čovečanstvo (Jn. 19:25-27). Tako je Marija postala Nova Eva, Žena čije je Seme zgazilo glavu zmije (1 Mojs. 3:15). U njoj imamo brzu Pomoćnicu i Zastupnicu, Majku Koja nas voli, jer je Hristos Sebe učinio našim Bratom (Jevr. 2:11-12)):

Nakon što nam je Gospod Svojom Smrću, Vaskrsenjem i Vaznesenjem otvorio put ka nebesima, na zemlju je došao Drugi Utešitelj koji i do sada živi u Pravoslavnoj Crkvi. On je u rod ljudski ulio život Isusov i očistio sve, koji su se nalazili u gornjoj Sionskoj sobi od svih grehova. Zajedno sa svima, tog dara se udostojila i Prečista Djeva koja je u Dan Pedesetnice dostigla puno savršenstvo (Dela ap. 1:14;2:1) u svim nebeskim i zemnim vrlinama. Po najdrevnijem Predanju Crkve ona je vaskrsnuta od Hrista trećeg dana nakon svoje smrti i sada prebiva u onom stanju koje ćemo dostići nakon kraja sveta . T o Predanje je zasnovano na dubokom shvatanju proroštva cara Davida: „ Stani, Gospode, na počivalištu svom, Ti i kovčeg sile Tvoje “ (Ps. 132:8). Naravno, pod kovčegom sile treba razumeti ne kovčeg zaveta koji je Jeremija sakrio prilikom osvajanja Jerusalima od strane Navuhodonosora, već Prisnodjevu, u Koju se uselio Bog.

Kakva je slava Djeve Marije po svedočanstvu Reči Božije?

Ona je Jedina Blagodatna, pobedila je satanu i sela na Presto Božji (Otk. 3:21). Ona, kao Druga Eva, jede od drveta života koje je usred raja Božijeg (Otk. 2:7). Ona ima vlast nad neznabošcima i pase ih gvozdenom palicom i kao sudovi lončarski oni se slamaju (tu vlast je Djeva pokazala zaštitivši, naprimer, Moskvu od Tamerlana). Ona ima zvezdu jutarnju, jer je zgazila satanu i rodila Istinsku Danicu – Hrista (Otk. 2:26-28; 22:16). Ona jede skrivenu manu i već je dobila beli kamen a na kamenu napisano novo ime, koje niko ne zna osim onoga ko ga prima (Otk. 2:17). Ona je obučena u belu odeću (Otk. 3:5) i ime Oca je napisano na Njenom čelu (Otk. 14:1). Ona je i stub u hramu Božijem (Otk. 3:12) i Sama je Hram i Grad Božiji, jer se Bog uselio u Nju i živi u Njoj (2 Kor. 6:16). U Njoj je svehvalan Gospod (Ps. 48:1) i slavno kazuju za Nju (Ps. 87:3). Ona je istinska Prisnodjeva, vrt zatvoren, izvor zatvoren, studenac zapečaćen (Pesm. nad pesm. 4:12 ). O tome je prorokovao Jezekilj, govoreći: „ I odvede me opet k vratima spoljašnjim od svetinje, koja gledaju na istok, a ona behu zatvorena. I reče mi Gospod: Ova vrata neka budu zatvorena i da se ne otvaraju, i niko da ne ulazi na njih, jer je Gospod Bog Izrailjev ušao na njih; zato neka budu zatvorena “ (Jez. 44:1-2). Mariju poštuju anđeli, kako je to predvideo Solomon: „ Gle, odar Solomunov (tj. Mirotvorca Hrista, vidi Ps. 71) , a oko njega šezdeset junaka između junaka Izrailjevih: Svi imaju mačeve, vešti su boju, u svakog je mač o bedru radi straha noćnog “ (Pesm. nad pesm. 3:7-8). Ako je još za vreme zemnog života Mariju blagoslovio jedan od najviših anđela – Gavril, tim više nakon Njenog vaskrsenja proslavljaju Majku Gospoda Svog „ duhovi za služenje, koji se šalju da služe onima koji će naslijediti spasenje “ (Jevr. 1:14), jer je kroz Nju Bog pokazao Sebe i anđelima (1 Tim. 3:16).

Marija je Carica Nebeska kako je o tome prorokovao car David i svedoči Otkrovenje (3:21). „ Carske kćeri dvore te; s desne ti strane stoji carica u ofirskom zlatu (tako se ona i slika na pravoslavnim ikonostasima). Čuj, kćeri, pogledaj i obrati k meni uho svoje, zaboravi narod svoj i dom oca svog. I caru će omileti lepota tvoja; jer je On Gospod tvoj, i Njemu se pokloni. Kći Tirova (Crkva iz neznabožaca) doći će s darovima (zato se i ukrašavaju darovima ikone Bogomajke) , najbogatiji u narodu tebe će moliti (kao što upravo i rade pravoslavni pred ikonama sa Njenim likom) . Sva je ukrašena kći careva iznutra (slava vrline) , haljina joj je zlatom (Duhom) iskićena. U vezenoj haljini vode je k caru; za njom vode k tebi devojke, druge njene (ovde Crkva vidi proroštvo o čudesnom Vavedenju (Uvođenju) Marije u hram) . Vode ih veselo i radosno (koliko je predivnih himni napisano u čast Bogomajke) , ulaze u dvor carev. Mesto otaca tvojih biće sinovi tvoji, postavićeš ih knezovima po svoj zemlji “ (Ps. 45:10-16).

vrh strane