Šetnja protestanta po Pravoslavnom hramu
Ko može da se koristi Svetim Pismom?
Slava Presvete Bogorodice, saglasno Svetom Pismu koje čuva Pravoslavna Crkva
O krštenju dece
Pisma o protestantizmu

Jarko sunce moskovskog jula bez milosti je pržilo Arbat iznemogao od vreline. Lagani povetarac koji uopšte nije smanjivao vrelinu, samo je po kaldrmi podizao oblake prašine koji su pobožnog prolaznika podsećali na pustinjske demone. I takvo poređenje uopšte nije bilo pogrešno. Istrenirana osećanja su zapazila nedaleko nešto što je ličilo na koncert rok muzike, koji se često strašnim zvucima razležu zidinama naše mnogostradalne prestonice. Uši hrišćanina su već bile naviknute da se isključe od primanja takvih gluposti, kada su sa zaprepašćenjem čuli u zavijanjima „mački sa krovova“ najsvetije Ime Isusovo.

„O, Isuse! Tvoj Novi Jerusalim nas čeka!“, divlje su kričali glasovi koji su, kako je kasnije shvatio naš heroj, pripadali grupi od pet vrlo pristojno obučenih mladića i devojaka. Međutim, po meri približavanja pravoslavnog hrišćanina mestu događaja, pesma se završila, a jedan od pevača se obratio okupljenima sa histeričnom propovedi o pogubnosti Pravoslavlja. Hrišćaninu nije preostalo ništa nego da, sećajući se strašnih reči Hrista Spasitelja: „ Jer ko se postidi mene i mojih riječi u rodu ovome preljubotvornom i grješnom, i Sin će se Čovječiji postidjeti njega kad dođe u slavi Oca svojega sa svetim anđelima .“ (Mk. 8:38), odloži sve svoje poslove i pristupi zaštiti Tela Hristovog – Njegove Svete Crkve.

Propovednik je govorio da istinitu veru pravoslavni nemaju, jer su ličnu veru zamenili obredima, naprimer, krsteći decu. Na tu temu je i pokrenuo razgovor hrišćanin sa jereticima koji su se okupili. Kako često i biva tokom spora, jedan je prekidao drugog i protestanti su, po običaju, pokušavali da skrenu razgovor na drugu stranu. Zato ćemo radi lakoće čitanja i da bi izbegli ponavljanje svesti sve pokrenuti argumente u dijalogu sa obe strane, gde su istupanja inovernih privedeni pod jednim imenom – protestant.

PROTESTANT: Vi, pravoslavni se ne stidite da smatrate sebe hrišćanima, iako direktno narušavate Hristove reči time što krstite one koji još uvek nemaju veru. Čudim se kako je moguće obraćati ljude bez njihovog znanja, nasilno ih čineći hrišćanima (iako ste u zabludi)?

HRIŠĆANIN: Dozvolite mi da Vas pitam gde, po Vašem mišljenju Gospod uči da je nemoguće krstiti one koji još uvek nemaju ličnu veru? Molim Vas da mi navedete tačan citat iz Svetog Pisma, da bi mogli zajedno da se uverimo koliko tačno prenosite smisao reči Božije.

PROTESTANT: Lako. „ Koji povjeruje i krsti se biće spasen “ (Mk. 16:16)

HRIŠĆANIN: Ali hajde da pročitamo reči Gospodnje do kraja, da ne bismo iskrivili Otkrovenje: „ Koji ne vjeruje biće osuđen “ (Mk. 16:16). Međutim, ja ovde ne vidim reči koje ste pripisali Hristu: „Krstite samo one koji su postali punoletni i svesno primili Mene kao ličnog Spasitelja“. Uzgred i taj Vaš omiljeni naziv Gospoda nećemo naći u Pismu. Naprotiv, tamo je rečeno da je „ On spasitelj tijela “ (Ef. 5:23), tj. Crkve, a ne ličnosti zasebno. Ali da se vratimo na temu. Vi pripisujete Pismu sopstvene izmišljotine. Ovde je napisano samo ono što je i napisano: da je za spasenje neophodna i vera i krštenje. Naravno nijedan pravoslavni hrišćanin Vam neće reći da će se čovek koji je kršten u detinjstvu i i nije poverovao u svesnom uzrastu - spasiti. Ako bi shvatali ove reči kao što ih Vi shvatate, ispada da su umrla deca osuđena na propast. Jer oni nemaju svesnu veru koju od njih Vi tražite.

PROTESTANT: Tako da po Vama, za krštenje dece uopšte nije potrebna nikakva vera? Tako se kod Vas dobija prava magija. Pismo govori: „ krštenjem ... ne kao pranje tjelesne nečistoće, nego obećanje Bogu dobre savjesti vaskrsenjem Isusa Hrista “ (1 Pet. 3:21). Kakvo obećanje može dati novorođeni?

HRIŠĆANIN: Naravno, pri krštenju dece se traži vera od njihovih roditelja i kumova. Po pravilima Crkve, deca neverujućih roditelja ne mogu biti kršteni jer roditelji ne mogu da jamče da će njihovo dete biti vaspitano u Pravoslavlju i neće zaći, naprimer, u protestantsku jeres. Što se tiče tih reči apostola Petra, sa žalošću moram reći da se ovde dogodila greška u prevodu. U slovenskom tekstu se govori: „ spasava krštenjem ne kao pranje tjelesne nečistoće, nego OBEĆANjE Bogu dobre savjesti vaskrsenjem Isusa Hrista " (1 Petr. 3, 21). I zaista, ako sami možemo obećati dobru savest Bogu, tada uopšte nije potreban ni sam Hristov podvig. Ispada da mi sami možemo postati pravedni! Međutim, apostol Petar ovde kao i uvek govori da nas krštenje spasava. A ako spasava, znači da nam je spasenje potrebno i zato, naravno, ništa ne možemo obećati Bogu. Ako priznamo ovaj, tačniji prevod, onda nikakve protivrečnosti sa hrišćanskom praksom ne može biti. Jer možemo uvek MOLITI Boga da daruje dobru savest novokrštenom. Za Večnog uzrast nije smetnja! Uostalom, naša polemika ima unekoliko apstraktni karakter. Mi nismo još govorili sa Vama o glavnom. Još uvek nije svako izložio svoje shvatanje šta je krštenje. A upravo se ovde i nalazi sam koren naših protivrečnosti! Molim Vas da iznesete šta je, po Vama, Krštenje. Objasnite, zašto je ono potrebno.

PROTESTANT: Spasenje se daje čoveku kao dar, samo zbog njegove vere. Krštenje je potrebno kao znak da je on već primio Isusa kao ličnog Spasitelja. Voda krštenja se uopšte ne razlikuje od bilo koje druge vode i sama ne može ničim pomoći čoveku koji još uvek nije poverovao (iz kakvog god razloga). Samo taj obred je neophodan samo zato što ga je ustanovio Isus. On je ništa više nego spoljašnje svedočanstvo već postojećeg unutrašnjeg rađanja, koje se izvršilo samo verom.

HRIŠĆANIN: Naravno, pri takvom shvatnju krštenje dece je nemoguće. Uostalom i sam taj Vaš obred je potpuno besmislen. Jer Vi pošteno priznajete da vam Vaše kupanje ništa ne daje. Samo ne treba širiti odsustvo iskustva osećanja sile Božije u Vašim vodama na ono što se događa u Istinitoj Crkvi. Ishodeći upravo iz tog iskustva, potvrđenog u Otkrovenju, mi ispovedamo da je „ Krštenje je Sveta Tajna u kojoj verni, prilikom trikratnog pogružavanja tela u vodu, uz prizivanje Boga Oca i Sina i Svetoga Duha, umire za telesni i grehovni život i preporađa se Duhom Svetim za duhovni i sveti život. (Katihizis Svetog Filareta Moskovskog). Ova odluka je objašnjenje reči Gospodnji h : „ Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije“ (Jn. 3,5) (ovoj zapovesti ćemo se još vratiti), kao i reči apostola Pavla koji uči: „ Ili zar ne znate da svi (a ne samo odrasli) koji se krstimo u Hrista Isusa, u smrt njegovu se krstismo? Tako se s njim pogrebosmo kroz krštenje u smrt, da bi, kao što Hristos ustade iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi hodili u novom životu “ (Rim. 6:3-4) . Takođe znamo da u Pravoslavnom Krštenju čovek postaje član Tela Hristovog (kako o tome govori apostol: „ Jer se i jednim Duhom svi mi krstismo u jedno tijelo “ (1 Kor. 12:13)) i oblači se u Hrista (Gal. 3:27). Zahvaljujući Krštenju sa čoveka se čiste svi gresi (Dela ap. 22:16), između ostalog i greh koji su svi nasledili od Adama. Jer apostol Pavle govori: „ Zato kao što kroz jednoga čovjeka uđe u svijet grijeh, i kroz grijeh smrt, i tako smrt uđe u SVE ljude, pošto SVI sagriješiše “ (Rim. 5:12), zato svi imaju i potrebu za očišćenjem i izbavljenje od kvasca drevne smrti. I deca ovde nisu izuzetak jer „ k o će čisto izvaditi iz nečista? Niko “ (Jov. 14:4). Ako je to tako onda i deca moraju da se obuku u Jedinog Besmrtnog i postanu članovi Njegovog Tela da bi se spasili. Zaprepašćujuća je Vaša samouverenost. Govorite čovek ništa ne može da uradi za svoje spasenje i istovremeno smatrate da je to neko voljno rešenje, kao naprimer, da Vas lično priznanje Isusa kao Spasitelja istog trenutka uzvodi na nebesa.

PROTESTANT: Ali, rečeno je: „ I nas, koji bijasmo mrtvi zbog grijehova, oživi sa Hristom - blagodaću ste spaseni . I s Njim zajedno vaskrse i zajedno posadi na nebesima u Hristu Isusu, d a pokaže u vijekovima koji dolaze preveliko bogatstvo blagodati svoje dobrotom prema nama u Hristu Isusu. Jer ste blagodaću spaseni KROZ VJERU ; i to nije od vas, dar je Božiji; Ne od djela, da se ne bi ko hvalisao “ (Ef. 2:5-9).

HRIŠĆANIN: Oprostite, ali Vi ste oni koji upravo utvrđuju neophodnost ljudskih, i samo ljudskih dela. Vi smatrate da pri krštenju sve čini samo čovek. On obećava. On objavljuje svoju veru. A kod Vas za Boga nema mesta. Apostol Petar govori da krštenje spasava Vaskrsenjem Hristovim. Ako je tako, onda ispada da ovde ipak nije u pitanju dar Božiji, već nekakva sopstvena dela, kojima se hvalite da vas tobož spasavaju. Ne, nas spasava upravo blagodat Božija, to jest Njegova netvarna sila, koja deluje kroz pravoslavne Tajne, počevši sa Krštenjem. Upravo Gospod vrši obnavljanje vodom i Duhom, sveštenik je samo Njegov služitelj, a ne samovlasni teurg. Ovde čovek samo prima blagodat Tvorca, a ako je tako, nema nikakvog razloga da se toj Tajni ne puštaju deca. Jer Sam Hristos je zapovedio: „ Pustite djecu neka dolaze meni, i ne branite im; jer je takvih Carstvo Božije “ (Mk. 10:14). I kako se usuđuju protestanti da odgone od Boga one koje je Sam On prizvao. Ako je u tekstu apostola Pavla koji ste naveli rečeno da smo vaskrsnuti sa Hristom, budući mrtvi zbog grehova, kako se može govoriti da je za krštenje neophodno razumevanje i svesna odluka. Kako mrtvac može razumeti proces svog vaskrsenja? Pa i Vi probajte da mi objasnite mehanizam pomoću koga mi sedimo sa Hristom na nebesima. Kako je Bog vaskrsao iz groba? Kako se rađamo od vode i Duha? Ako ne možete reći kako se to dogodilo (a ne možete, jer je Bog nepostižan u svim delima Svojim) onda po Vašoj logici Vi sami (a ne samo deca) nikada ne možete dostići krštenje.

PROTESTANT: Ali ako je Gospod rekao za decu da je „ takvih Carstvo Božije “, zašto ih krstiti?

HRIŠĆANIN: Bog nije rekao da je Carstvo dece, već takvih kao dece, to jest, takvih nezlobivih i čistih. Ako priznamo za pravilno Vaše tumačenje onda ispada da krštenje nije potrebno nikome. Jer Hristos je govorio odraslima da oni podražavaju deci. A ako se deca mogu spasiti bez krštenja, onda to mogu uraditi i svi drugi. Ali, to je besmislica! O neophodnosti krštenja za spasenje jasno je govorio Gospod. Treba reći da se hrišćanska praksa krštenja deca može opravdati na drugi način. Apostol Pavle govori da smo u Hristu „ obrezani obrezanjem nerukotvorenim, odbacivanjem tijela grjehovnosti obrezanjem Hristovim, p ošto se s Njim pogreboste krštenjem “ (Kol- 2:11-12). Ako je Krštenje nerukotvoreno obrezanje Hristovo, kako možemo od njega udaljavati decu kada je i u Starom Zavetu čovek stupao u zavet sa Bogom uz pomoć obrezanja u osmi dan života (1 Mojs. 17:12). Zašto je u vreme Avraama bilo moguće ući u zavet sa Tvorcem u detinjstvu po veri roditelja, a nakon dolaska Spasitelja ta mogućnost je izgubljena?

PROTESTANT: Pa, rečeno je da je obrezanje ukinuto i da nema sile. Ako je tako, onda i krštenje dece nije potrebno.

HRIŠĆANIN: Ako sledimo Vašu logiku, onda Krštenje nije potrebno ni za odrasle. Jer pre par trenutaka smo citirali reči apostola da je Krštenje – nerukotvoreno obrezanje. Vaš argument se zasniva na poznatoj tvrdnji: što je babi milo, to joj se i snilo . Recite mi ako je stupanje u savez sa Bogom u Novom Zavetu postalo teže nego u Starom, zašto je, kao prvo, dolazio Isus i, kao drugo, gde nam je u Pismu takva surova odluka od Boga saopštena?

PROTESTANT: Ne, Vi odgovorite, gde je u Pismu rečeno da treba krstiti decu?

HRIŠĆANIN: A Vi recite gde je rečeno da treba krstiti invalide, starce i druge. Ako nema zabrane i posebno nije naglašeno da je neophodno iz svih naroda (Mt. 28:19) izdvojiti i lišiti blagodati samo decu, onda sve Vaše tvrdnje nisu ništa više do iskrivljavanje Otkrovenja po volji vašeg grehovnog i palog razuma kojim Vi pokušavate da postanete savetnik Bogu. A prorok govori: „ Ko je upravljao Duhom Gospodnjim? Ili Mu bio savetnik i naučio Ga? “ (Isa. 40:13). Neophodno je primetiti da će pažljivi čitalac videti mnogih direktnih svedočanstava da su apostoli krstili decu, tako je apostol Pavle krstio ceo dom Lidije (Dela ap. 16:15), dom stražara u tamnici (Dela ap. 16:33), a u Korintu – dom Krispa (Dela ap. 18:8). U Prvoj poslanici Korinćanima on je govorio da su kod verujuće žene deca bila nečista, a sada su sveta (7:14), a osvećenje, kako se govori u toj istoj poslanici čovek dobija kroz Krštenje (6:11). Apostol Jovan piše deci: „ Pišem vam, dječice, da su vam oprošteni grijesi radi Imena njegova. “ (1 Jn. 2:12), što se događa samo pri Krštenju i sledećom Liturgijom nakon Krštenja kada nas Krv Isusa Hrista, Sina Božijeg očišćava od svakog greha (1 Jn. 1:7; vidi Dela ap. 22:16). „ Obradovah se veoma “, govori sveti Jovan o krštenoj deci, „ što sam našao neke od djece tvoje da hode u istini, kao što primismo zapovijest od Oca . “ (2 Jn. 4). To jest, pravoslavna praksa uvođenja dece u opštenje sa Istinom tj. sa Hristom) posredstvom Krštenja („ Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste “ (Gal. 3:27)) jeste direktna zapovest Oca. Dakle, Vi protestanti se usuđujete da udaljujete od Tajne one koje je prizvao Sam Otac. Ako je On smatrao decu dostojnim te blagodati, očigledno je da treba da sledimo Njegovoj volji. Na kraju treba da primetim da Pismo direktno govori da su deca dostojna krštenja. U dan Pedesetnice apostol Petar jasno govori: „ Pokajte se (primetimo da nije dodao „svi“, jer deca ne mogu da se pokaju) , i da se krsti SVAKI (tj. bez izuzetka) od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijehova; i primićete dar Svetoga Duha. Jer obećanje je za vas i za DJECU VAŠU (jasnije se ne može izraziti pravoslavno učenje) i za sve daljne koje će dozvati Gospod Bog naš (Dela ap. 2:38-39). Dakle, Bog, bez sumnje, zapoveda da se krste deca po veri njihovih kumova, s tim da kada odrastu pod dejstvom blagodati koja ih čuva i sama usvoje ono što im je dano milošću Spasitelja. Vama se obraćam rečima apostola Petra: „ Spasite se od ovoga pokvarenoga roda “ (Dela ap. 2:40), inače će Vas Bog osuditi u Dan Suda. Jer protivljenje reči Gospodnjoj u kome se sada nalazite i otpadanje od Njegove Crkve jeste greh jeresi o kome je apostol Pavle posvedočio da oni koji to čine neće naslediti Carstvo Božije (Gal. 5:20-21).

* * * * *

vrh strane