 |
 |
Pravoslavnom hrišćaninu koji pita da li se mogu spasiti protestanti Mogu da se spasu - ako prime Pravoslavlje. Oni se ne pričešćuju, ne veruju u moć obnovljenja koju poseduje Sveto Krštenje, nemaju opštenje sa apostolima, odbacuju apostolsku Crkvu, ne opšte sa trijumfujućom Crkvom na nebesima. Pročitajte Novi Zavet i videćete da takvima Gospod spasenje nije obećao. Njihovo odvajanje od nas je već smrtni greh jeresi (Gal. 5). 24 januar 2006. godine Protestantu koji pita zašto se govori da će poginuti, ako veruje u Hrista kao i pravoslavni Ako govorim: verujem u Hrista, ali se pritom klanjam idolu Zevsu – onda ne verujem u Hrista. Ako govorim da verujem u apostolsku Crkvu, ali se pritom ne nalazim u Njenim vidljivim granicama – najvažnije - u zajednici Pričešća, onda ne verujem u Crkvu. Setite se da je u Delima i Poslanicama Crkva imala jasne granice. Od tada se ništa nije promenilo (tako je Hristos obećao). Zašto se onda vi ne pričešćujete sa nama? Zašto delite Telo Hristovo? Zar mogu postojati dve Čaše Pričešća bez međusobnog dodira? Zar se Hristos razdelio? Zašto ispunjavati telesna dela i grešiti grehom razdora (Gal. 5)? Tim više što tvrdite da verujete kao i mi. Onda dođite k nama. Kako je dobro kada su braća zajedno, rekao je David. 14 februar 2006. Istom protestantu koji pita zašto sveštenomuč. Danil smatra samo Pravoslavnu Crkvu Istinitom Crkvom Da, ja sam uveren da je Pravoslavna Crkva jedinstveni put ka Bogu. Bez pripadanja Njoj nemoguće spasiti se. Zašto? Odgovor daje Novi Zavet. Hristos nije iza Sebe ostavio Knjigu i skup doktrina, već Crkvu, Crkvu vidljivu sa jasnim granicama, određenim jednom verom, jednim Krštenjem, zajedničkim Pričešćem Telom i Krvlju Njegovom (a ne simbolima kako veruju jednoverni sa Vama), upravljanom na zemlji naslednicima apostola – episkopima i sveštenicima, koji se u taj čin uzvode Samim Duhom Svetim preko rukopoloženja. Samo apostolsko prejemstvo (naslednost) ne predstavlja formalnu normu, već ontološki uslov koji nas vezuje sa istorijskom Pedesetnicom i Golgotom. Upravo je istorijskoj Crkvi Hristos i obećao da je vrata pakla neće savladati. Njoj je i obećano da će sa Njom Hristos prebivati svaki dan do svršetka vremena. Makar samo zbog ovoga protestantizam nema nikakvo pravo da se nazove hrišćanstvom. On se javio u petnaestom veku i lišen je veze sa apostolima. Na istim osnovama kao i protestanti na istinitost mogu pretendovati i Jehovini svedoci, pripadnici Munove sekte, itd. Teoretski bismo mogli da razmotrimo apostolsko prejemstvo ne samo Pravoslavne Crkve, već i rimokatoličke i monofizitskih crkava. Međutim, ovde ćemo se susresti sa činjenicom narušavanja veroučenja (odricanje autentičnosti Ovaploćenja Boga, krivljenje učenja o Svetom Duhu i vođenju Crkve u rimokatolicizmu). Sve to je pre dokaz za suprotno. Najvažnije je da u Pravoslavnoj Crkvi do sada cveta svetost i deluje Sveti Duh. To može da ne bude i očigledno za um, ali je za iskreno srce jasno. Među protestantima se ne mogu naći Svetitelji koji se mogu porediti sa o.Jovanom Krestjankinom ili prepodobnim Justinom Popovićem. Njih nema ni u mom iskustvu, ali ih nema ni u protestantskim knjigama. Maksimum protestantizma je pojava moralnog čoveka. Međutim, to je malo. Delima se nikakvo telo neće spasiti. Neophodna je blagodat, a ne entuzijazam. Ne verujemo da Utešitelj greši ili protivreči Sam Sebi. Bog ne želi podele hrišćana. Zato je sam raskol – đavolje delo. Zbog toga je, mislim, očigledno da je svako delo usmereno na odvajanje od jedinstva Crkve teški greh. Tako smatra i apostol Pavle (vidi Gal. 5. – nabrajanje dela tela, među kojima su jeresi i razdori). Mislim da Vam je neophodno da se prisajedinite apostolskoj Crkvi da biste dobili spasenje od Boga. Neka Vam Bog pomogne. 23. mart 2006. Mladiću koji želi da pređe u pentakostalce Dragi, Mislim da prilikom izbora vere treba pre svega gledati na samu veru. Gospod Isus Hristos je rekao: „ sazidaću Crkvu svoju, i vrata pakla neće je nadvladati “ (Mt. 16:18). Crkva koju nije sazdao Sam Hristos ne može biti istinita (jer ili je Hristos grešio i onda On nije Bog, ili nije grešio i istinska Crkva postoji neprekidno od apostolskih vremena). Apostolska i Hristova Crkva je Crkva Pravoslavna. Pentakostalci su se pojavili u dvadesetom veku – to je novotarija i obmana. Najstrašnije je što nadahnuće koje oni dobijaju nije od Boga. Zato ćete kod pentakostalaca zauvek pogubiti sopstvenu dušu. Setite se da je Hristos rekao da će On sazidati samo jednu Crkvu, koju neće nadvladati vrata pakla. Ta Crkva je Pravoslavna Crkva. Protestanti se nalaze van Tela Hristovog i ako se ne pokaju – poginuće zauvek. Što se tiče preljube – ona se u religioznim porodicama kod pravoslavnih takođe događa retko, kao i kod protestanata. Kod formalnih hrišćana se svuda događa često. Druga stvar je što prešavši u sektu pentakostalaca nećete dobiti posebni dar Božiji za podizanje porodice koji se daje u Tajni Venčanja. Moraćete sve da radite svojim silama. Skoro sigurno ćete se iscrpeti. 7. mart 2006. Protestantu koji želi da zna zašto se pravoslavni obraćaju sveštenicima sa „oče“, kada je Hristos Zapovedio da se niko ne naziva ocem sem Bog Uvaženi N, Nikada sam sebe ne nazivam ocem (osim kada razgovaram sa ćerkama). Međutim, drugi me zaista zovu tako. Razlog je u tome što se u Tajni Krštenja čovek rađa od vode i Svetog Duha (Jn. 3), a sveštenik je čovek kroz koga se vrši duhovno rođenje. Istinsko očinstvo pripada samo Bogu, ali se ostvaruje kroz Krštenje i dalji život hrišćanina (pa i u fizičkom rođenju roditelji ne daju život već - Gospod.“ U Crkvi se čovek postepeno rađa za večnost i postaje biće slično Bogu. U tome mu pomaže duhovni otac – sveštenik. Upravo zato u Bibliji apostol Pavle govori: „ imate i hiljade učitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca. Jer vas u Hristu Isusu ja rodih jevanđeljem “ (1 Kor. 4:15). Upravo ta tajna usinovljenja u Hristu uz pomoć apostola i njihovih sledbenika se i označava rečju „taj i taj otac“. Islam ne za tu tajnu, jer ne zna za istinu večnog očinstva Boga. Hristove reči znače da niko nema vlast da sobom zameni Boga, niko nema prava da za sebe traži poklonjenje koje priliči Bogu. Svi treba da znaju da je izvor života, mudrosti i znanja upravo Bog Otac. Ove reči narušavaju oni koji slede lažne proroke i učitelje, koji izjednačuju reč truležnog čoveka sa rečima Najuzvišenijeg Boga. Ako neki sveštenik traži da ga slušaju kao Boga, on narušava tu zapovest. Ako ove reči shvatimo tako da se tobož termin „otac“ ne sme odnositi ni na koga, osim Boga, ispostavlja se da je i Sam Hristos narušio Svoju zapovest (vidi Mk. 7. 9-13; Lk. 15, 11-32; 16, 24). To je besmislica. Neka Vam Bog pomogne! Pravoslavnoj hrišćanki koja moli za pomoć u odgovaranju na tvrdnje poznanika-protestanta koji odbija da nosi naprsni krst, govoreći da je to samo simbol i da je kasniji običaj za koji nisu znali hrišćani prvih vekova. On takođe ne veruje ni da je Krst Hristov zaista pronađen u četvrtom veku, mnogo nakon rimskog osvajanja Jerusalima. Mir Vam! Moj odgovor će biti u tezama. 1. Krst koji se nosi na vratu je simbol. Naravno, bez njega hrišćanin ostaje hrišćanin (naprimer, ako su mu krst otkinuli u zatvoru). Međutim, svesno odbijanje da se nosi krst pokazuje odsustvo ljubavi prema Onome Koji je raspet na njemu. Burma na ruci je takođe simbol, ali ako ga suprug skine pre odlaska u banju na lečenje najverovatnije znači da se sprema za preljubu. 2. Za hrišćanina simbol nije samo sećanje, već realna veza sa onim koji se simboliše. Ne bojimo se optužbi za magiju i znamo da postoje posebno sveti predmeti koji imaju realnu silu koja se nalazi u njima – to su ili zli predmeti (palice magova, naprimer) ili Božiji. Poslednji su opisani u Bibliji mnogo puta. To je kovčeg Zaveta koji je čovek dodirnuo i poginuo, Mojsejeva palica kojom je on činio čuda, Aaronova palica koja je procvetala, ubrusi apostola Pavla, Hristove haljine. Pa i simbol o kome je kao praslici Krsta govorio Sam Hristos u Jevanđelju – bronzana zmija - zar nije isceljivao Božijom silom čoveka koji bi sa verom okretao pogled ka njemu? Još veća svetinja je krst, na kome je Sebe na žrtvu prineo Isus Hristos. To je veliki žrtvenik, a za njegovu prasliku je u Starom Zavetu (2 Mojsejeva) rečeno da će se onaj ko ga dodirne posvetiti. Naprsni krst, šta god Vaš poznanik govorio, realno odgoni demone, realno pomaže da se čovek nosi sa gresima. 3. Povodom toga kada su hrišćani počeli da poštuju krst. Odgovor je – od apostolskih vremena. Bukvalno su pre mesec dana pronađene slike krsta u Jerusalimu u grobu iz prvog veka sa rečima „spasi me Gospode Isuse Hriste“. Slične crteže iz 250. godine nakon Hristovog Rođenja svako može svojim očima videti u Nazaretu i u Megidu. U Krimu u Inkermanu do sada se nalazi slika krsta koju je napravio sveti Kliment papa rimski, oko 100-te godine. Podsećam da se Kliment pominje u Novom Zavetu (Filip.). Izobraženje Krsta postoji u Pompeji (79. g.) i u katakombama. O tome govori i mnoštvo pisanih spomenika (počevši sa Didahijem koje govori o krsnom znaku). To su i apostolska Žitija (jako rana – apostola Andreja, Tome, Petra i Pavla - iz drugog veka) i ogroman broj dela ranih hrišćana (npr. Ipolita Rimskog oko 220 godine, svetog Justina Filosofa). Praksa nošenja naprsnog krsta se takođe susreće jako rano. Prvo pominjanje o tome nalazi se u sirijskom Žitiju apostola Jegohanana (Jovana Bogoslova) gde se direktno govori da je apostol na grudima nosio drveni krst. O tome govori i Žitije mučenika Oresta (treći vek). 4. Što se tiče pronalaženja Krsta od strane svetog Konstantina, opet ne razumem tu skepsu. Po Talmudu oružje kazne mora da se bude bačeno pod zemlju. Nije za čuđenje što je i Krst Hristov bio bačen iza Golgote. I kakve veze tu ima osvajanje? Šta, osvajači će kopati po blatnjavoj gomili? Prilikom pronalaženja Krsta pronađena je i tablica sa jevanđelskim natpisom na tri jezika (ona se do danas čuva u Rimu). Međutim, glavno je što je ogroman broj čuda potvrdio autentičnost Krsta – to je i isceljenje smrtno bolesnog čoveka, vaskrsavanje mrtvog i more čudesa koje je usledilo. Ne znam kako je za protestante, ali za hrišćanina je svedočanstvo Božije važnije od ljudskog. Tako da ta kleveta i laž koju vaš poznanik izliva na svetog Konstantina i njegovu majku Jelenu prosto promašuju cilj. Ljudi koji ne nose krst pre postupaju kao neprijatelji Krsta Hristovog (Filip. 4) i njihov kraj je – propast. Kada se Bog javi za Sud, pred Njegovim Licem će sijati Krst. I eto posramljenja za protestante! Neka Vam Bog pomogne. 5. februar 2007. Ženi koja je postala protestant, budući krštena u Pravoslavnoj Crkvi – o protestantizmu, pravoslavnoj misiji i „spasenju samo kroz veru“ Drago mi je da ste izašli iz ćorsokaka ateizma. Međutim, ni protestantizam ne može rešiti glavnu nesreću čoveka – njegovu grešnost, truležnost i smrtnost. Da, lepo je što protestanti pevaju o Bogu i što čitaju Bibliju. Ali, da li oni imaju čvrste kriterijume razumevanja Biblije? Jer sama Biblija ne objašnjava sebe – inače ne bi bilo stotina sekti. Hristos je dao ključ za shvatanje Pisma apostolima nakon Pashe (Lk. 24) i do danas Pravoslavna Crkva, koja postoji neprekidno od apostolskih vremena, čuva Hristovo shvatanje Pisma. Ali i samo Sveto Pismo je malo – sama Biblija govori da je neophodno držati se apostolskog predanja (2 Sol.- 2:15). I to nije slučajno: život ne možeš zapisati u knjigu. Neophodno je opštenje sa Svetim Duhom, Koji je sišao na konkretnih Dvanaest apostola u dan Pedesetnice i kroz njih se izlio na sve koji veruju apostolski. Jedino Crkva koja je sačuvala prejemstvo od apostola ima pravo na Bibliju. Samo u Njoj živi Duh Sveti i vrši Tajne. Bez istinskog Pričešća istinskim Telom i Krvlju istorijskog Isusa Hrista, Sina Božijeg (ne simbola, ne obraza, već realnog Tela i Krvi) truležnost i smrt ne mogu biti izgnani iz nas. Bez apostolske blagodati nećemo imati nepojmljiv dar opraštanja grehova (vidi Jn. 20). Vaše odstupanje od vere Vam nije oprošteno i ako se ne pokajete za njega u Crkvi pred naslednikom apostola – sveštenikom – odgovaraćete za njega na Sudu Božijem. Protestanti nemaju prejemstvo (naslednost) od apostola. To je obmana sa Biblijom u rukama – međutim, Božiji dar rukom nećeš napraviti. Nije u pravu vaš pastor i u tome što se tiče misije. Znam mnoštvo ljudi koje su pravoslavni obratili iz bezbožja i inoverja. Nije u pravu ni u pitanju o spasenju kroz veru. Mi smo spaseni blagodaću Božijom, Njegovom nestvorenom silom, koja se daje kroz Krštenje i Pričešće. Međutim, uslov delovanja blagodati je prava vera (koja je potpuno ista kao apostolska), a po veri nam se daju sile za večni život. Međutim, te sile treba još pokazati kroz ispunjenje zapovesti. Inače je celokupno Jevanđelje – besmislica. Ako si poverovao i spasen si, zašto je Hristos govorio: „ Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom demone izgonili, i tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im javno kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji činite bezakonje “ (Mt. 7). Savetujem i Vama i svim Vašim poznanicima da napustite protestantizam i vratite se u Pravoslavnu Apostolsku Crkvu. Nađite hram gde će vas pažljivo saslušati, pokajte se za svoje grehe i živite sa Bogom. Čestitam Vam nastupajući praznik Hristovog Rođenja 25 decembar 2007. Pravoslavnom hrišćaninu koji pita kako se može pominjati upokojeni poznanik – protestant. Dragi, Nemoguće je moliti se za čoveka koji odbacuje i apostolsku Crkvu, pa i samu mogućnost molitve za umrle. Protestanti predstavljaju pokušaj pravljenja samodelku , zasnivajući se na njihovom razumevanju Biblije. Protestanti odbacuju i realnost Evharistije i sve Tajne kao sredstva opštenja sa Bogom, i opštenje sa Svetima, i molitve za umrle i jedinstvo sa nebeskom Crkvom. Kako se oni mogu spasiti ako nisu očišćeni Krvlju Gospodnjom i ne pričešćuju se? U domaćim, ličnim molitvama molite Boga za olakšanje njegovog udela. Neka Vas čuva Bog. 4 novembar 2008. Čoveku koji razmišlja protestantski o tome zašto je Bogu potrebno telesno poklanjanje sa naše strane Predlažem da počnem sa tim koliko je Bogu potrebno telesno služenje (pokloni, ikone, sveće, tamjan, itd.) Bog nas je stvorio kao dvojnu prirodu. Mi smo duhovi u telu. Zato nam je potrebno kako osvećenje duha, tako i osvećenje tela. Ako to odbacimo, znači da smatramo da nam telo nije dao Bog, već neko drugi. Tada treba da priznamo da ako je Hristos primio telo, onda On nije Bog, pa ni Sveto Pismo nije dano od Boga. Hajde sada da idemo redom. Da li je Bog davao zapovesti o telesnom poklonjenju? Jeste, davao je. Setite se, u Starom Zavetu postoji sve ono što se Vama ne dopada kod pravoslavnih hrišćana (i ikone anđela i tamjan i poklonjenje i hram). Ali ako se obratimo Novom Zavetu i u njemu ćemo videti sve to isto. Hristos ne samo da se Sam moli (kao i Njegovi apostoli) u hramu, gde postoji sve to, već i pri ličnoj molitvi koristi i poklone i post i materijalne predmete za isceljenje (blato za slepog od rođenja, kraj haljine za krvotočivu). On je ustanovio materijalne Tajne – Krštenje kroz pogruženje u vodu (Jn. 3:5; Mt. 28:19-21). Pričešće Krvlju i Telom pod vidom uzimanja hleba i vina, uzvođenje u sveštenstvo preko polaganja ruku. Tako da su nam sa gledišta Božijeg te spoljašnje stvari potrebne. Zar mi znamo bolje od Tvorca šta nam je potrebno, a šta ne? 19. decembar 2008. Protestantu koji pita za krštenje dece i zašto o.Danil ide da propoveda protestantima kada su oni isti takvi hrišćani kao i pravoslavni Odgovoriću na Vaša pitanja ovako: 1. Zar protestanti – baptisti ili evangelisti priznaju krštenje dece? U čemu je moja greška? Ako Vam se ne dopadaju biblijski argumenti hajde da razmotrimo. Ipak, naša Pravoslavna Crkva krsti decu već od Pedesetnice kada je bila sazdana od Boga. I teško da njena početna praksa ulazi u protivrečnost sa Pismom, koje je dala upravo Crkva, a ne religiozne organizacije nastale u 17. veku. 2. Zar protestanti koji su iskrivili učenje o spasenju nepravilno uče o Krštenju, Evharistiji, o Crkvi, a neki propovedaju i bezuslovno predodređenje – pravilno slave Boga (tj. da li su pravoslavni)? Ne. Znači u saglasnosti sa Gal. 5. oni su jeretici i zato rizikuju da večno poginu. Zar me to može radovati? Ne. Iskreno želim Vama i svoj mojoj braći protestantima spasenje. Ali zar je normalna ta podela kada se ljudi, koji veruju da Isus jeste Hristos, Sin Božiji ne nalaze u Jednom Hristovom Telu, u Crkvi Koju je Sam On sazdao, već su i sami podeljeni na stotine i hiljade neprijateljskih grupa. Šta, zar je to ispunjenje Jevanđelje „ da budu jedno “ (Jn. 17)? Kao što je Gospod prvo išao izgubljenim ovcama doma Izrailjeva, tako se i mi prvo obraćamo Vama, braći našoj sa pozivom da se vratite u Dom. Neka Vam Bog pomogne. 26. mart 2007. Čoveku koji pita o tome što tobož protestanti izgone demone na svojim skupovima Demone izgoni samo Bog u Svojoj Crkvi. Nikakve druge organizacije po tom pitanju nikome ne mogu pomoći. Druga stvar je što sami demoni mogu odvesti čoveka od Hrista u sektu ili lažnu veru. I da bi ga tamo ostavili spremni su da na neko vreme odu. Suština je ista – večna propast. 14. maj 2009. Baptisti o protestantizmu i Pravoslavlju Dragi, Ako ostanete kod baptista, izgubićete svoju dušu. Jeretici Carstva Božijeg neće naslediti (Gal. 5:21). Ako dođete u Crkvu, Duh Sveti će Vas naučiti svemu. Naša Crkva je drevnija od teksta Novog Zaveta, ona neprekidno postoji od Hristovog vremena. I upravo je Njoj, a ne nekim drugim veroispovedanjima Gospod obećao da je vrata pakla neće nadvladati (Mt. 16). Šta je protestantizam? To je samovolja. „Uzmimo Bibliju i napravimo Crkvu po našoj meri“. Međutim Bog takvo pravo nije davao ljudima. On Sam je stvorio Crkvu, Sam je čuva, Njoj je dao Pismo i Sam objašnjava kako razumeti Bibliju. Tako da je duhovni rast moguć samo u Crkvi, a ne u jeresi baptizma. Vraćajte se Bogu u Crkvu Njegovu i On će Vas sa radošću primiti. 9. oktobar 2009.
|
