 |
 |
7. ... VASKRSLOGA U TREĆI DAN PO SVETOME PISMU Hristos vaskrse, obrazovani! Zemlja Mu ne može nahuditi, niti Ga grob zadržati. Da vaskrsnu duše vaše, miljenice Hristove! Da zasija obraz Božji u vama, očišćen od zemlje i spasen od smrtne truleži! Radujte se i veselite se, jer Mesija vaš, Jedini i Jedinstveni, pobedi smrt, ovo strašilo svih zemnorodnih! Čudesno vaskrsenje Hrista Gospoda iz groba sasvim je u skladu sa Njegovom čudesnom pojavom u svetu. Ono odgovara Njegovom neobičnom rođenju od prečiste Devojke, i Njegovim svemoćnim delima na zemlji, i Njegovoj nebeskoj mudrosti i milosti, i njegovom natčovečanskom strpljenju i dostojanstvu u podnošenju nepravdi i muka, i Njegovom božanskom praštanju sa krsta ubicama Svojim. Sve je u skladu. Sve odgovara i priliči jedno drugom. Kao što možete po jednoj kapi morske vode poznati kakvoću celoga mora, tako po jednom događaju iz života Hristovog možete poznati ceo karakter Njegov. Ceo Njegov karakter predstavlja jedno nezemno čudo, sastavljeno organski od bezbrojnih čudesa. On je svemoćni Mesija vaš, o vi obrazovani, koji vas je blagoslovio i sa krsta, i iz groba, i izvan grooa. Vaskrsenje je kao jedan dragulj na nizu nezemnog dragog kamenja, što predstavlja život Gospoda na zemlji. Taj dragi kamen iste krasote, iste dragocenosti, iste miline kao i ostalo drugo kamenje na božanskom nizu Hristovome. Njegovo vaskrsenje je sasvim prirodno s gledišta večnih stvarnosti, koje je On otkrio svim delima Svojim i svom ličnošću Svojom. Trećeg dana u zoru svemoćni Gospod ustao je iz mrtvih i javio se živ Svojoj Svetoj Materi, ženama mironosicama i apostolima (Mat. 28; Mk. 16; Lk. 24; Jov. 20 i 21; I Kor. 15, 6). Potom se On javljao kroz punih četrdeset dana učenicima i prijateljima Svojim (Dela ap. 1). Potom se javio i Svome neprijatelju i gonitelju Savlu (Dela ap. 9). Prvo se, dakle, javljao Svojim prijateljima i sledbenicima, kao prvim članovima crkve Svoje svete, da bi prvo njih utvrdio i obrazovao, a posle i neprijateljima. A ovim poslednjim javio se koliko da bi crkvu Svoju odbranio, toliko da bi milost svoju pokazao prema neprijateljima Svojim. Kao i s krsta. Jer On "pravedne ljubi i grešne miluje", i hoće da se svi ljudi spasu i dođu do poznanja istine. Još se vaskrsli i živi Gospod javljao mnogobrojnim mučenicima i mučenicama za ime Njegovo. Javljao se prepodobnim ljudima i svetim ženama i devicama kroz svu istoriju Crkve Božje do dana današnjega. Javljao se na javi i u snu, u ratovima i tamnicama, ukraj bolesničke postelje i u nevoljama, u kojima ljudska snaga ne pomaže. Javljao se u izbama sirotinjskim, u sjajnim oltarima svetim slugama Svojim, kao i pokajanim grešnicima u jazbinama greha. Javljao se samo tamo gde Ga je žarka vera i suzna molitva prizivala, i gde je pojava Njegova bila neophodna. Šta da nabrajamo? To Njegovo živo prisustvo osećaju neprestano istinski obrazovani ljudi, oni koji nose obraz Božji u sebi. Gle, vaskrsli i živi Gospod izrekao je kao poslednju reč Svoju sledbenicima Svojim. I evo ja sam s vama u sve dane do svršetka vijeka. Amin (Mat. 28, 20). Amin. Gospode! Po Svetome Pismu. Kako je pisano od nadahnutih pisaca, i kako je prorečeno od Božjih proroka, onako se i zbilo. Pisano je od proroka: Nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi truhlost (Ps. 15, 10). Pa je pisano i prorečeno: Vaskrsnuće BOG i rasuće se neprijatelji Njegovi (Ps. 68, 1). No osim mnogih proročanstava o vaskrsenju Hristovom u Starom Zavetu Svetoga Pisma taj veličanstven događaj izražen je simbolički i praobrazno kroz sudbe mnogih pravednika. Tako sudba pravednoga Avrama, koji je više puta bio u smrtnoj opasnosti od nadmoćnijih neprijatelja pa je ipak izišao živ i pobedonosan, predstavlja praobraz Hristove vaskršnje pobede. Sličan je praobraz i Isaka, koji je položen bio pod nož oca svoga pa ipak spasen. Praobraz je Hristova vaskrsenja i prorok Jona, koji je tri dana probavio u utrobi kitovoj, pa izbačen žiz. Tako i sudbe ostalih mnogih pravednika kao: Mojseja, Noja, Josifa, cara Davida, proroka Ilije i proroka Danila, trojice otroka u peći ognjenoj, mnogostradalnog Jova, i mnogih drugih, koji budući pod bremenom nepravdi satanskih i ljudskih najzad sve pobediše i do slave dođoše očuvavši obraz BOŽJI u sebi nepovređen. Zato su Sveti Oci NikeJski i stavili, da je Gospod Hristos vaskrsao iz mrtvih po Svetome Pismu. Jer više ubeđuje ljude događaj, koji je unapred prorečen, negoli neprorečen. A sveti jevanđelisti zapisali su u jevanđeljima kako je sam Gospod mnogo puta predskazao Svoje vaskrsenje pred učenicima Svojim. Upravo, kad god je Gospod predskazivao stradanje Svoje i smrt, predskazivao je istovremeno i slavno vaskrsenje Svoje (Mat. 16, 21; 17, 23; 20, 19; 26, 32; sravni Mk. 8, 31; 9, 931; 10, 34; 14, 28. Lk. 9, 22; 18, 33; Jov. 2, 19-22). I sve kako je predskazano, onako se i zbilo. Gospod vaš i Iskupitelj vaš namučen je bio, raspet, mrtav pogreben, no treći dan slavno je vaskrsao iz mrtvih. Ljubav je nepobediva, deco carska. Njena je domovina na nebesima, njeno je carstvo u večnosti, njena senka na zemlji, njeno odsustvo u paklu. O kako je moćna i ta senka! A stvarna ljubav, ona što plamti na ognjištu večnog roditeljstva i večnog sinovstva Božjega, ona koju je Hristos doneo na zemlju - ona je svemoćna. Satana s grešnicima glupo se zaradovao nad mrtvim Mesijom. Glupost satanina Je došla otuda, što je on potpuno izgubio obraz Božji u sebi. Gde bi on znao - gde li se setio - kako je ljubav božanska svemoćna? Ta moći njenoj nema ni sravnjenja, ni mere, ni granice. Zemlja bi prsla, da Hristos nije vaskrsao iz nje; ne bi Ga mogla održati u sebi. To je sila stvarne, nebeske, večne ljubavi. Sila te ljubavi je neiskazana. Silom te plamene ljubavi Car nebeski je i posetio zemlju, i izdržao sva poniženja i mučenja, najzad i vaskrsao. Silom njenom neduzi se leče, demoni razgone, bolesti isceljuju, bure utišavaju, sva priroda nagoni na poslušnost. Ona je sva čudotvorna, i gde god se javi, ma u kom svetu i ma u kom vremenu, ona čudesa tvori. Ovo je vera dece Božje, dece carske, koja su usinovljena Bogu silom ljubavi Hristove. Nju ne mogu da prime nenavisnici i zlotvori, bogomrsci i čovekomrsci, koji od greha svojih pletu lance sebi i daju ih u ruke paklenim duhovima. Ovo je vera svetlih i čistih duša, bogoljubivih i čovekoljubivih. Oni je primaju, i oni stradaju za nju poput stradanja Hristova. Ljubav im olakšava stradanja, i sladi gorčine. Njihove su oči zamagljene za sva obmanljiva blaga ovoga sveta, no njihov duhovni vid, opran i prosvetljen suzama, jasno gleda u domovinu večne ljubavi. Blago njima u Dan Suda, u Strašni dan rasplate Božje. Oni će se održati u taj Dan, i ogrejaće se na ognjištu večne ljubavi. Nije li ovo vaša vera, hristonosci, i vera najslavnijih predaka vaših? Neka ona bude i vera dece vaše. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, gorka kao smrt, no lekovita kao melem nebeski, svetla kao vaskrs. Vaistinu, ovo je vera velikih duša, istinski obrazovanih ljudi, koji nose obraz Božji u sebi. Oni će u Dan Suda vaskrsloga Mesije biti pomilovani i nazvati blagoslovenim. Pobeda. Vaskrsenje. Radost.
|
