А־  A+  А


Uvod
1. Verujem u Jednoga Boga...
2. ...Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje
I svega vidljivog i nevidljivog

3. ...I u Jednoga Gospoda Isusa Hrista,
Sina Božijega, Jedinorodnoga,
Od Oca Rođenoga pre sviju vekova

4. ...Svetlost od Svetlosti;
Boga Istinitog od Boga Istinitog;
Rođenog, Nestvorenog, Jednosušnog Ocu;
Kroz Koga je sve postalo

5. ...Koji je radi nas ljudi i našega radi spasenja
Sišao s neba i vaplotio se od Duha Svetoga
i Marije Deve, i čovek postao

6. ...I Raspetoga za nas pri Pontijskom Pilatu,
Postradalog i Pogrebenog.

7. ... Vaskrsloga u treći dan
Po Svetome Pismu

8. ...I Koji se vaznesao na Nebesa
I Koji sedi s desne strane Oca

9. ...I Koji će opet doći sa slavom
Da sudi živima i mrtvima
Kojega Carstvu neće biti kraja

10. ...I u Duha Svetoga, Gospoda Životvornoga,
Koji od Oca ishodi,
Kome zajedno sa Ocem i Sinom pripada poklonjenje i slava,
Koji je govorio kroz proroke

11. ...U Jednu, Svetu, Sabornu, i Apostolsku Crkvu
12. ... Ispovedam jedno krštenje za oproštaj grehova.
13. ... Čekam vaskrsenje mrtvih
14. ... I život budućega veka.

8. ...I KOJI SE VAZNESAO NA NEBESA I KOJI SEDI S DESNE STRANE OCA

Najčudniji Posetilac posetio je zemlju i vratio se. I ostalo je čuđenje o Njemu. I to čuđenje raspostrlo se po svoj planeti zemaljskoj. I nekoliko stotina ljudskih naraštaja kroz devetnaest punih stoleća govorili su o tom Posetiocu više nego i o kome drugom u svetu. Najveće je čudo, što su svi ti naraštaji govorili o Njemu ne samo kao o negdašnjem Posetiocu nego i kao o Savremeniku. I dan-danas o Njemu se govori u našem naraštaju kao o negdašnjem Posetiocu i kao Savremeniku. Vazda Negdašnji i vazda Savremeni! To je neponovljeno čudo u istoriji roda ljudskog. Ličnost toga Posetioca je izuzetna, nesravnjiva ni s kim, neobjašnjiva ničim na zemlji. Mnogi se u čuđenju pitaju: ko je On? Mi Ga znamo i ne znamo. I gledamo Ga izdaleka i gledamo Ga izbliza. Njegov dah je među nama, Njegova vlast je nad nama. Ime Njegovo donosi nam nadu, utehu i radost. Ko je On?

To je Car nebeskoga carstva, prerušen u čoveka, u pravoga čoveka - taj neobični Posetilac zemlje. Kao što je vasksenje iz groba priličilo Njegovoj moći, tako je i vaznesenje na nebo odgovaralo veličanstvu Njegovom. Iziđoh od oca, rekao je On sam o sebi, i dođoh na svijet; i opet ostavljam svijet i idem k ocu (Jov. 16, 28). Šta je jasnije od toga?

Šta je jasnije od toga, da kad je sin ispunio volju očevu hita natrag ocu svome? Nije li prirodno za cara kad pobedio u ratu da se vraća u carstvo svoje? I za sejača kad je posejao njivu svoju da odlazi domu? I za učitelja kad je iskazao nauku svoju da se povlači u stan svoj? I za pastira kad je našao izgubljenu ovcu da se upućuje odakle je pošao? I za sveštenika kad je osveštao dom neki da se okreće obratno? I za radnika kad je svršio posao svoj da ide na odmor? A Gospod Hristos je sišao u svet i kao Sin, i kao Car, i kao Sejač, i kao Učitelj, i kao Pastir, i kao Sveštenik, i kao Radnik. Svršivši delo Svoje, misiju Svoju u ovome svetu, prirodno Je i razumljivo, da se vratio u večno carstvo na nebesima, iz koga se i spustio među ljude.

Ulazak pobedonosnog Gospoda na nebesa bio je isto onako čudesan kao i Njegov silazak sa nebesa! Čudesno rođen od Svete Deve i Božje sile On se čudesno i vaznesao na nebesa silom božanskom pred licem Svete Matere i učenika Svojih. Vaznesenje Negovo je i slovesno i posvedočeno. Slovesno je ono po VIŠNjOJ slovesnosti nebeskoj; posvedočeno od očevidaca koji su dragovoljno primili stradanje za svedočanstvo svoje.

Mnogo je svedoka - ko će ih sve izređati? Sveti apostol i jevanđelist Marko piše o vaznesenju Gospoda: A Gospod pošto im izgovori uze se na nebo i sjede Bogu s desne strane (Mar. 16, 19). Opširnije opisuje taj veličanstveni događaj sveti Luka, lekar, govoreći: I ovo rekavši vidješe oni gdje se podiže i uze ga oblak iz očiju njihovijeh. I kad gledahu za njim gdje ide na nebo, gle, dva čovjeka stadoše pred njima u bijelijem haljinama, koji i rekoše: Ljudi Galilejci! što stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što vidjeste da ide na nebo (Dela ap. 1, 9-11; v. Lk. 24, 52). Pri ovom događaju vidimo angele Božje kao i pri Spasiteljevom začeću i rođenju, kao u vreme Njegovog posta posle krštenja, kao i u vreme stradanja u vrtu Getsimanskom, i kao pri Njegovom slavnom vaskrsenju. VOJNICI nebeski vazda su blizu svoga Cara, i bivaju javno viđeni od ljudi kada to Car nađe za korisno.

Još stari Psalmist proročki je govorio: Otvorite se vrata vječna, da uđe car slave. Ko je taj car slave? Gospod moćan i silan u borbi, Gospod nad vojskama, to je car slave (Ps. 23, 7-). Na drugom mestu opet veli: Reče Gospod Gospodu mojemu: sjedi meni s desne strane (Ps. 109, 1). I sam Gospod, svedok nad svedocima, prorekao je Svoje uzdignuće na nebo i slavu Svoju buduću. I to je prorekao u času Svoga najvećega poniženja, kada ga u dvoru prvosvešteničkom Jevreji pljuvahu i šamarahu - prorekao je ovim svetim rečima: Ali ja vam kažem: odsele ćete vidjeti sina čovječijega gdje sjedi s desne strane sile Božije (Mat. 26, 64; Lk. 22, 69). Kakvo svedočanstvo potrebuju ljudi mimo Njegovoga? Na ustima Mesije vašeg ne nađe se laž ni o onome što je rekao o prošlosti ni o onome što je prorekao o budućnosti.

No evo još svedočanstava, potvrđenih krvlju svedoka. Da se još bolje nahrane duše vaše istinom. Sveti apostol Petar svedoči o Hristu, da je s desne strane Bogu otišavši na nebo, i slušaju ga anđeli, vlasti i sile (I Pet. 3, 22). Sveti apostol Pavle uzdignuvši se do trećeg neba i sagledavši čudesa nebeskog sveta svedoči, da Otac posadi Sina svoga sebi s desne strane na nebesima nad svijem poglavarstvima i vlastima i silama i gospodstvima i nad svakijem imenom što se može nazvati ne samo na ovome svijetu nego i na onome što ide, i sve pokori pod noge njegove (Ef. 1, 20-22; v. Jevr. 12, 2; Kološ. 3, 1). Lični svedok toga jeste i sveti Stefan arhiđakon, prvomučenik. A Stefan pun Duha Svetoga pogleda na nebo i vidje slavu Božiju i Isusa gdje stoji s desne strane Bogu, i reče: evo vidim nebesa otvorena i sina čovečijega gdje stoji s desne strane Bogu (Dela ap. 7, 55 -). I sveti Andrej Carigradski video je Gospoda u slavi na nebesima. Tako i mnogi drugi svetitelji, naročito mučenici, kojima se Gospod javi, da bi im muke učinio podnošljivim.

I tako Mesija i Spasitelj vaš, jedini i jedinstveni, uzneo se na nebesa, odakle se spustio kao Posetilac. Uzneo se u prvobitno carstvo svoje, večno i besmrtno, u kome je On prigotovio mesto za sledbenike svoje iz drugog carstva svoga, iz crkve svoje na zemlji.

S toga, obrazovani, nije vaše da čekate drugoga mesiju, koji će vam tobož zasnovati carstvo zemaljsko i carovati na zemlji. Ovakvoga mesiju čekaju neverni, neobrazovani, koji su pomračili obraz Božji u sebi. Ne znaju oni, jadnici, da takav mesija nije pravi no lažni. Jer ma koliko da je veliko i dugotrajno carstvo zemaljsko, mora mu kraj doći, kao svemu vremenom i zemaljskom. A sa krajem dolazi žalost i očajanje.

Zar može takvo carovanje zadovoljiti duše vaše i umiriti srca vaša? Zar može takav mesija biti po želji srca vašega? Pravi Mesija, jedini, istiniti, rekao je: Carstvo moje nije od ovoga svijeta (Jov. 19, 36). Pravi i istiniti Mesija jeste uzvišeniji od svih i čudesniji od svih predstava ljudskih; uz to i krasniji i lepši od svih želja. Carstvo Njegovo je iznad vremena, iznad promena i prolaznosti - carstvo večno, beskrajno, besmrtno.

Takav Mesija samo je jedan, Gospod naš Isus Hristos, Sin Božji Jedinorodni, Car i Posetilac, rođeni na zemlji od prečiste Deve Marije, nas radi raspet u vreme Pontijskog Pilata, postradali, pogrebeni, vaskrsli, i uzneseni na nebesa, gde u slavi sedi s desne strane Boga Oca.

Ovo je vera svetitelja, vera onih koji su pobedili sebe i uzneli um i srce k nebesima svetlim. Pomoću ove vere oni su i pobedili niže biće svoje, i uzneli um i srce k nebesima, i posvetili se. Oni su plod ove vere, najzdraviji plod, što je zemlja videla. Ovu veru ne mogu primiti raskalašni, čiji se um i srce vuče po prašini. Oni koji sami sebe zauzdavaju, i vežbaju, stešnjavaju, oni rastu u visinu do nebesa. Oni kojima je slatka molitva, raduju se ovoj veri. Oni koji čine milostinju i opraštaju, raduju se ovoj veri. Oni koji čine milostinju i opraštaju spotaknutim, vesele se ovom verom. Oni neprestano misle o Sudu Strašnom, zato im Sud neće biti strašan. Decom Božjom oni će biti nazvati, decom Carevom. I carovaće večno uz vaznesenog Gospoda. I ogrejaće se na ognjištu večne ljubavi, večnog roditeljstva Božjeg.

Nije li ovo i vaša vera, hristonosci, i vera najsvetijih predaka vaših? Neka ona bude i vera dece vaše s kolena na koleno. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna, duboka do dna groba, visoka do vrha nebesa. Ovo je vera vaskrslih i uznesenih duša. Ona propoveda pokajanje i očišćenje. Nju prihvataju i drže istinski obrazovani ljudi, oni koji nose obraz Božji u sebi. Oni će u Dan Suda, kada uzasudi vazneseni Gospod, biti pomilovani i nazvani blagoslovenim.

Vaznesenje. Blagoslov. Mir.

vrh strane


Pravoslavna internet prezentacija DOM BOŽIJI - Protestantima o Pravoslavlju • www.domboziji.org © 2011