 |
 |
10. ...I U DUHA SVETOGA, GOSPODA ŽIVOTVORNOGA, KOJI OD OCA ISHODI, KOME ZAJEDNO SA OCEM I SINOM PRIPADA POKLONjENjE I SLAVA, KOJI JE GOVORIO KROZ PROROKE Kad noćni putnik vidi luč u daljini, on se raduje. I upravlja korake svoje put luča, ne ispitujući od kakvog je goriva taj oganj u daljini. Što se više približuje, to više ispituje. Vera hrišćanska približila je ljude blisko večnoj svetlosti Božanstva. Zbog toga hrišćani toliko ispituju tu tajanstvenu i milu svetlost - jer su se približili njoj. Oni koji su od te svetlosti udaljeniji, manje je ispituju Semiti se iščuđavaju jafetitima, kako mogu verovati u tri boga? Ko veruje u tri boga? Zar hrišćani, koji su očistili od mnogoboštva tolike kontitente i ostrva? Recite im, da vi ne verujete u tri boga nego u jednoga. Jedinoga, Živoga, Istinitoga. No da ste Mesijom vašim stavljeni u takvu blizinu večne svetlosti, da vidite i razlikujete tri plamena. Tri večna plamena - jedan Oganj. Tri veličanstva - jedan Car. Tri čuda - jedna Tajna. Tri lica - jedno Biće. Tri ipostasi - jedan Bog. Veliko ime: Sveta Trojica. Sveto Trojstvo u Jedinstvu. Otac, Sin, Duh Sveti - uvek zauvek jedan Bog. U podnožju te životvorne tajne serafimi i heruvimi skrivaju lica svoja sveta, u strahu svetome, u božanskome zanosu, u beskrajnoj opojenosti neiskazivom sladošću. A neizbrojive vojske angela, u strojnim horovima, umilnim trepetom poju veličanja Boga Jedinoga, Boga Živoga: Svjat, Svjat, Svjat Gospod Savaot! I sunce veliko na svodu nebeskom predstavlja trojstvo u jedinstvu: masa ognjena, svetlost i toplota - sve ovo troje nerazdvojno jedno od drugoga sačinjava jedno sunce. I svaki atom na zemlji predstavlja trojedinstvo. I duša čovečja - obraz trijedinog Boga - sastoji se iz tri osnovne nerazdeljive moći: osećanja, uma i volje. No to troje ne deli dušu na tri duše. Jedna duša jeste i ostaje jedna; tri njene moći jesu i ostaju tri u jedinstvu. Ali svet nije došao do saznanja o Bogu kao Trojici Svetoj kroz te prirodne slike, senke i simvole. Nebesnim otkrivenjem došlo se do toga. Gospod Isus Hristos objavio je to. Od Njega je rod ljudski doznao za roditeljstvo Oca, i za sinovstvo Sina Božjega, i za ishodstvo Duha Svetoga. On je nas, putnike u noći, priveo večnoj božanskoj svetlosti, i mi smo počeli videti i razlikovati troje u jednome: tri čuda u jednoj tajni, tri ipostasi u jednom Božanstvu. Od Hrista je i došla naša vera u Duha Božjega Svetoga, životvornoga, koji od Oca ishodi. Mnogo Je zlih i varljivih duhova tame, podeljenih i nemoćnih, ali je jedan Duh Sveti. Ljudi i narodi, koji su verovali u mnoge bogove, verovali su stvarno u te zle i varljive duhove. U Duha Jednoga Svetoga mogu verovati samo pravi jednobošci, koji veruju u jednoga Boga. Duh Sveti naziva se životvornim, jer On život daje, život obnavlja, oživotvorava, vaskrsava. Kad je Bog stvarao svet, Duh Božji dizaše se nad vodom (Post. 1, 2). Kad je Bog čoveka stvarao, stvori ga od praha zemnoga i dunu mu u nos duh životni i posta čovjek duša živa (Post. 2, 7). Apostol Hristov piše hrišćanima: Duh Božji u vama živi (Rim. 8, 9). No ne mešati duh čovečji s Duhom Božjim. I apostol pravi u tome razliku kad veli: Ovaj Duh (Božji) svjedoči našemu duhu da smo djeca Božja (Rim. 8, 16). I to je radost vaša, duhonosci. Šta bi vredelo svedočanstvo čovečje, da ste deca Božja, ako vam sam Duh Božji to ne posvedoči? A duh Božji daje se svakome, ko ga ište u Boga. Treba iskati, i treba očistiti dom duše svoje za doček najmilijega gosta. Ovako govori Gospod naš, Pobedilac smrti: Kad vi zli budući, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko će više otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji ištu u njega (Luk. 11, 13)? To je najveći dar, koji Bog daje ljudima. Jer dajući Duha Svetoga, daje samoga sebe. Ima li većeg dara od ovoga? Ima li veće ljubavi od ove? Kako se Duh Božji javljao vernima? Da kažemo prvo: kao toplina u srcu. Ovo biva pri silnoj molitvi. Ponekad kao toplina u celome čoveku. Prorok Jeremija svedoči to jasno i istinito. Jer svedoči iz svoga iskustva. Mnoge poruge i napasti pretrpe Jeremija - muka mu dođe do guše. Tada se on odluči ne govoriti više ljudima, ne prorokovati. Ali - opisuje on sam: ali bi u srcu mom kao oganj razgorio, zatvoren u kostima mojim, i umorih se zadržavajući ga, i ne mogoh više. (Jer. 20, 9). Tako je neodoljiv Duh Božji Sveti u čistome srcu, u koje se useli. Još se Duh Božji javljao kao glas. O tome mnogo svedoče sveti proroci i apostoli. Tajanstveni no jasan glas Božji. Čuješ ga a ne vidiš ko govori. Još se Duh Božji javljao pod vidom goluba. To se dogodilo pri krštenju Gospoda Hrista u Jordanu. I svjedoči Jovan govoreći: vidjeh Duha gdje silazi s neba kao golub i stade na njemu (Jov. 32). Čistoga goluba jeste slika čistote Duha Svetoga. Blago čistim dušama, jer će se udostojiti posete Duha Gospoda. No najburnije javljanje Duha Svetoga u istoriji ljudskoj dogodilo se u vidu ognjenih jezika pedeset dana po vaskrsenju Hristovom. I kad se navrši pedeset dana, bejahu zajedno svi jednodušno. I ujedanput postade huka s neba kao duhanje silnog vjetra, i napuni svu kuću gdje sjeđahu. I pokazaše im se razdijeljeni jezici kao ognjeni, i sjede po jedan na svakoga od njih. I napuniše se svi Duha Svetoga, i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše še govore (Dela ap. 2, 1-4). Tako je bilo osvećenje i krštenje prve crkve Hristove na zemlji - ognjem Duha Svetoga. Tako se ispunilo obećanje Spasiteljevo apostolima. Ispunilo se u takvoj sili i na takav način kako niko od apostola nije mogao ni zamisliti. Zaista, dela Božja prevazilaze sve zamisli ljudske. Gospod je obećao: I ja ću umoliti oca, i daće vam drugoga utešitelja da bude s vama va vijek: Duha istine, kojega svijet ne može primiti, jer ga ne vidi niti ga poznaje; a vi ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama će biti (Jov. 14, 16 - 17). I prvi utešitelj, Gospod Isus, bio je više nego obilna uteha vernima. Ali ljubav Božja nema mere. Po toj neizmernoj ljubavi poslat je i drugi utešitelj. Još je Gospod Isus posvedočio o Duhu Svetome i ovo: Utješitelj Duh sveti, kojega će otac poslati u ime moje, on će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh (14, 26). I još: A kad dođe utješitelj, koga ću vam poslati od oca, Duh istine, koji od oca izlazi, on će svjedočiti za mene (15, 26). I još: A kad dođe on, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu... On će me proslaviti (16, 13 -14). I ovo se obećanje ispunilo, kao i svako obećanje Mesija vašeg, hristonosci. Duh Sveti je obećan - tako su ljudi saznali za Duha Svetoga. Duh Sveti se javljao - tako su se ljudi uverili u postojanje Duha Svetoga. Duh Sveti neprestano boravi meću vernima - tako su ljudi zavoleli Boga Duha Svetoga. Kako se iz sunca svetlost raća i kako toplota ishodi - zar vam je to znano? Kako se iz srca raća misao i kako ishodi sila - zar ste pojmili? Kako biste onda znali večnu tajnu Oca neroćenog, kako li raćanje Sina i ishoćenje Duha Svetoga? Nijednu istinu o Svevišnjem Bogu sinovi čovečji nisu mogli doznati dok im od Svevišnjeg nije javljeno. Niti više, niti manje, nego samo koliko im je javljeno. Javljeno nam je, da Duh Sveti nije stvorenje Božje nego Bog. On je Gospod životvorni, koji prisustvom Svojim stvara život, daje moć, uliva mudrost, proizvodi radost. Od večnoga Oca On večno ishodi. Istobitan sa Ocem, istobitan sa Sinom - istobitan, istomoćan, istoslavan. Samo je licem različit. Naročita ipostas odlikuje ga od Oca i Sina. No i njemu pripada isto poklonjenje i isto slavljenje. Njime govorahu proroci sveti. U proste ribare On uli mudrost nebesku. Nemoćnim ljudima i ženama - za Hrista mučenim - On dade moć nepobedivu, jaču od smrti. Duh Sveti, životvorni, koji od Oca ishodi, Bog je istiniti od Boga istinitog. On se javljao i dejstvovao. On se javlja i dejstvuje. Oni kojima se javlja i u kojima dejstvuje, znaju ga. Ne znaju ga po suštini; znaju ga po javljanju i dejstvu. Vera u Duha Božjega Svetoga nije zasnovana na slutnji, na misaonoj pretpostavci, nego na javljenoj i doživljenoj i posvedočenoJ stvarnosti. Ko god želi postati živi svedok te stvarnosti, mora se pre svakog ispitivanja tajni nebeskih potruditi, da očisti srce od greha i okadi ga molitvom. I javiće mu se Duh Sveti, Duh istine i života, Duh mudrosti i radosti, Duh slobode i posinaštva. I ovaj Duh Sveti posvedočiće duhu njegovom istinitost svega otkrivenja Hristovoga: o Bogu, o duši, o putu spasenja, o carstvu Božjem večnome. Sve onako kako je On posvedočio i duhu apostola i svetih otaca, koji sastaviše Vjeruju. Kroz Gospoda Isusa, Sina Božjega, došlo je ljudskom rodu saznanje o Bogu kao Svetoj Trojici. To saznanje On nam nije pružio u vidu filosofskog učenja, nego u vidu javljanja i dejstva kako Oca, tako Sina, tako Duha Svetoga. Ta javljanja i dejstva Boga živoga kroz tri ipostasi svoje jesu stvarnost. Stvarnost je javljanje Oca glasom na Jordanu i na Tavoru. Stvarnost je javljena ličnost vaploćenog Sina Božjeg, čudesna, i njegovo delovanje, i stradanje i vaskrsenje. Stvarnost je i javljanje i dejstvovanje Duha Svetoga u apostolima, u svetiteljima, u pravednicima i u celoj Crkvi Božjoj od početka do danas. Uvek i za vazda: jedan Bog, jedan Car večni, jedna sila, jedna slava, jedna ljubav, jedna svetlost, jedna radost, jedna suština - jedan Bog. Ovo je vera vidovitih, koji su upravili vid svoj ka ognju u daljini. Ono nije vera zaslepljenih i slepih, koji jedva vide ono što im sunce otkriva. Za vidovite ova fizička svetlost jeste tamnina kroz koju oni hode kao putnici kroz noć upirući pogled svoj ka svetlosti u daljini. Oni putuju ne skrećući pogleda sa te velike svetlosti. Tako je velika ta svetlost, da im se sav ovaj svet čini pokriven tamom. Iako je velika svetlost udaljena, ona im osvetljava put u noći i zagreva srce čudnom toplinom i radošću. I oni se raduju kao deca - kao deca te velike svetlosti. I žure k njoj kao izgnanici u domovinu svoju. Smelo koračaju sve napred i napred, i ne obziru se. I u radosti SVOJOJ prizivaju zalutalu i izostalu braću svoju, hrabreći ih, tešeći ih, i pomažući ih na putu. S pobednom pesmom oni žure sve napred i napred: Eno tamo, braćo, tamo je naš Roditelj i Spasitelj i Utešitelj. Svetli nam, greje nas, zove nas! Ovo je vera vaša, hristonosci, vera vidovitih predaka vaših. Neka ona bude i vera dece vaše s kolena na koleno, sve do kraja putovanja. Ovo je vera oprobana, na oblačini i na vedrini, vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Božji u sebi. U Dan Strašnoga Suda Hristovoga oni će se nazvati blagoslovenim. Duh. Utešitelj. Poklonjenje.
|
