 |
 |
|
SVETO PISMO JE NESHVATLjIVO VAN GRANICA CRKVE Međutim, u svim vekovima postojali su, kako ih naziva sveti Irinej Lionski, "ispravljači apostola",(1) koji su sebe smatrali sebe višim od apostola, tih "galilejskih ribara". Ali, da li visoko obrazovanom evropljaninu 20.veka priliči da verom prihvata sve što je rečeno od strane nekakvih "ribara"? Zato mnogi oslobađaju sebe čak i od poverenja apostolima i žele da protumače Hristovo učenje, rukovodeći se samo svojih shvatanjima. Pa Lav Tolstoj je direktno izjavio, da apostol Pavle nije dobro shvatio Hristovo učenje;(2) Sebe je Tolstoj izgleda smatrao višim od apostola Pavla. Veoma je zadivljujuće koliko ljudi daleko odlaze u svom "tumačenju" hrišćanstva. Šta god da požele, sve to istog trenutka nalaze u Jevanđelju. Čini se da je svaku svoju ispraznu maštu, pa čak i zlonamernu misao, moguće pokriti Jevanđelskim učenjem. Zar nije značajno da svi odstupnici od Crkve postojano govore o svom uvažavanju Svetog Pisma i da u to isto vreme, veoma brzo prelaze na izvrtanje čak samih knjiga Svetog Pisma! Čim ljudi ostave Crkvu, istog trenutka počinju da Pismo tumače po svome i svako ga tumači različito. Hristos se molio Bogu Ocu za jedinstvo svih koji u Njega veruju, apostoli su opominjali na jednomislenost, govorili su o jedinstvu vere. Pokazuje se da bez Crkve nikakvo jedinstvo nije moguće. Ponovo se mora dogoditi Vavilonsko "mešanje jezika". U Crkvi vera hiljadama godina ostaje jedna, ista i nikad nepromenljiva. Ali, kod onih koji su odstupili od Crkve vera se menja skoro svaki dan. Postojano se pojavljuju novi sektaši i jeretici i svaki njihov učitelj propoveda drugačije. Jasno je da bez Crkve propada, pre svega, učenje Hristovo i da se zamenjuje kratkotrajnim ljudskim mudrovanjem. Ne, Hristova vera postaje jasna i nedvosmislena za čoveka samo kada on nelicemerno veruje u Crkvu; samo tada biser te vere i biva čist, samo tada se ne meša sa gomilom prljavog smeća svemogućih, samovoljnih mišljenja i uverenja. O svemu tome govorio je još apostol Pavle, kada je Crkvu Boga Živoga nazivao "stubom i tvrđavom Istine" (1.Tim. 3:15). Na taj način pri odvajanju od Crkve, čak i hrišćansko učenje postaje nešto veoma neodređeno, neuhvatljivo, po želji, stalno promenljivo. --------------------------------- NAPOMENE: |
